Oko 65 odsto naselja letos bilo bez vode, tamo gde je ima - upitan njen kvalitet: "Sve više vodotokova zagađeno"

Voda za piće dolazi iz dva izvora, podzemnih izvorišta ili akumulacija za vodosnabdevanje, a oba su ugrožena od strane čoveka.

Otpadne vode, od kojih se jako mala količina obradi pre vraćanja u prirodu, nađu put da zagade vodoizvorišta i akumulacije za vodosnabdevanje.

Sve ljudske aktivnosti u prirodi imaju uticaje na životnu sredinu.

Igor Jezdimirović iz Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine" istakao je da je zbog nepostojanja sistema zaprečavanja otpadnih voda, sve više vodotokova opterećeno i zagađeno.

Printscreen: Newsmax Balkans

"U Vojvodini su neki bunari pretvoreni u septičke jame i onda smo imali situaciju da vaš komšija, koji je od bunara napravio septičku jamu, ne zagađuje samo svoj bunar, nego zagađuje i okolne bunare i danas kada vam gradska voda više nije ispravna, ne možete te bunare kojima su se decenijama vaši preci snabdevali koristiti za vodosnabdevanje", istakao je Jezdimirović.

Dodao je i to da kanalizacione vode ispuštamo u reke, a u suštini, od tih istih reka zavisimo za vodosnabdevanje.

"Postoji i druga situacija, da dajemo dozvole za eksploataciju šljunka, da se onda rečno dno stanjuje i da taj kvalitet vode koji dolazi u podzemna izvorišta postaje lošiji i umesto da nam treba manje prečišćavanja, moramo da povećamo sistem prečišćavanja, da uvodimo nove metode, jer je neko rešio da iskopa više šljunka ili mu je dao dozvolu ne razmišljajući da se odatle radi celokupno vodosnabdevanje", izjavio je Jezdimirović.

Zagađenje površinskih voda i ugrožavanje vodosnabdevanja u Srbiji

U Srbiji je sve više akumulacija za vodosnabdevanja, ali, čini se, još nedovoljno.

Sve površinske vode se susreću za pojavom koja se zove "cvetanje vode", uzrokovanom klimatskim promenama, ali i dejstvom čoveka, usled čega dolazi do prenamnoženosti algi ili cijanobakterija u vodi. Takva voda nije za obradu i ljudsku upotrebu. Dakle, ni akumulacije za vodosnabdevanje nisu pošteđene zagađenja.

"Analize pokazuju da je sve veći broj površinskih voda koji je zapravo zagađen iz različitih izvora, a posebno ono što zabrinjava jeste ugrožavanje akumulacija za vodosnabdevanje. Najviše iz razloga što su akumulacije vrlo često jedini izvor vodosnabdevanja za velike gradove koji često nemaju alternativu, kao što recimo Kragujevac i Kruševac", navela je Marija Simić Savić iz Udruženja "Ekomar".

Nedostatak kaznene politike

U kakvom su stanju jezera u Srbiji najslikovitije govori činjenica da rezultati monitoringa iz 2023. godine vršenog u rezervatu Uvac pokazuju da je potencijal vodnih tela rezervata Uvac generalno umeren do slab, kao i da pojedini delovi sliva spadaju u treću, četvrtu, pa čak i petu kategoriju kvaliteta, što je krajnje rizično za celokupni biodiverzitet.

Do zagađenja akumulacija za vodosnabdevanje dolazi i zbog nelegalne gradnje i nedostatka komunalne infrastrukture.

"Vrlo često nemaju izbora, ako pričamo o tim vodama koje dolaze iz kanalizacije, prosto građani imaju vrlo malo mogućnosti da sami nešto učine povodom toga. Međutim, postoji veliki broj zagađivača koji su svesni tih nelegalnih radnji koje se odvijaju na obalama akumulacije za vodosnabdevanje, koji su svi svesni da nisu dozvoljene, da su štetne, ali prosto se odvijaju nesmetano jer ne postoji kaznena politika", istakla je Simić Savić.

Matić: Čovek godišnje absorbuje oko 160.000 čestica mikroplastike

Prema podacima do kojih dolaze nadležne institucije, kvalitet voda u gradskim vodovodima je uglavnom zadovoljavajući.

Međutim, treba napomenuti da se voda uzorkuje neposredno nakon njene obrade, pre nego što uđe u gradski vodovod.

U kakvom stanju će poteći sa vaše česme, zavisi od stanja u kakvom su stanju cevi kroz koje je došla do vas.

Ako mislite da ste izbegavanjem konzumacije vode sa česme i korišćenjem flaširane vode rešili problem, razmislite opet. Čak 63 odsto proizvoda za svakodnevnu upotrebu sadrži ogromne vrednosti plastike u sebi, od 15 do čak 50 odsto.

A mikro i nanočestice plastike završe u našem organizmu.

"Možemo inhalirati, možemo uneti na krajevima iz predmeta koje koristimo, koji su poreklom od meke plastike, pre svega kao što su bočice za razna pića, znači ne samo za vodu, može ući kroz digestivni trakt. Računa se da otprilike godišnje čovek absorbuje u sebi oko 160.000 čestica mikroplastike.I onda se ona naravno širi krvotokom do različitih organa, a smatra se da je najveća bioakumulacija u tkivima jetre i bubrega", naglasila je Branislava Matić iz Instituta "Dr Milan Jovanović Batut".

Zato se mnogi pitaju da li da piju vodu sa česme ili iz plastične ambalaže.

"Ako je proveren kvalitet jednog i drugog, bitno je ne piti iz plastike. Znači ako kupite plastičnu bocu, odmah preliti to u neku staklenu čašu, piti, znači ne piti iz te flašice, nego sipati u staklenu, znači staklo je inertni materijal, znači sigurno neće ništa migrirati iz njega u organizam, tako da u suštini što manje kontakta sa plastikom", rekla je Matić.

Ekološki aktivisti kažu da se pitanje skladištenja i transporta čiste pijaće vode može rešiti vraćanjem u upotrebu pojma kaucija i upotrebom staklenih flaša. Kažu da će nas na to naterati sve veće gomile plastičnog otpada na sanitarnim kao i na 3.000 divljih deponija.

Komentari (0)