(VIDEO) Najveća paukova mreža na svetu otkrivena u pećini na granici Grčke i Albanije

Prema studiji objavljenoj u časopisu Subterranean Biology, „izuzetna“ kolonija sastoji se od kolosalne mreže u delu pećine koji je uvek u mraku. Mreža se prostire na 106 kvadratnih metara duž zida uskog, niskog prolaza blizu ulaza u pećinu. Istraživači navode da je reč o "zakrpi" od hiljada pojedinačnih, levkastih mreža.

Ovo je prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste pauka i verovatno predstavlja najveću paukovu mrežu na svetu, rekao je vodeći autor studije, vanredni profesor biologije na Mađarskom univerzitetu "Sapientija" u Transilvaniji Istvan Urak.

"Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja za nas. Kada bih pokušao da opišem sve emocije koje su me preplavile, izdvojio bih divljenje, poštovanje i zahvalnost. To mora da se doživi da bi se zaista shvatilo kako je", rekao je Urak za Lajv sajens.

Ovaj "arahnidski megapolis" nalazi se u pećini, koju je izdubila sumporna kiselina nastala oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama.

Iako su istraživači otkrili primamljive nove podatke o koloniji, oni nisu prvi koji su je videli.

Dve vrste dominantne u koloniji

Speleolozi Češkog speleološkog društva otkrili su je 2022. godine tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner. Tim naučnika je zatim posetio pećinu 2024. godine, uzevši uzorke paukova sa mreže koje je Urak analizirao pre nego što je krenuo na sopstvenu ekspediciju u pećinu.

Analiza je otkrila da u koloniji žive dve vrste pauka - tegenaria domestica, poznata kao kućni levkasti pauk, i prinerigone vagans.

Pri poseti pećini, Urak i njegove kolege procenili su da ima oko 69.000 jedinki domestica i više od 42.000 vagans.

DNK analize za novo istraživanje takođe su potvrdile da su ove dve vrste dominantne u koloniji.

Kolonija u pećini jedna je od najvećih ikada dokumentovanih, a za vrste koje je čine ranije nije bilo poznato da sarađuju na ovakav način.

Foto: Envato

"T. domestica i p. vagans su široko rasprostranjene blizu ljudskih naselja, ali ova kolonija je jedinstven slučaj dve vrste koje zajednički žive u istoj mrežnoj strukturi u ovako ogromnom broju", rekao je Urak.

Uobičajeno bi se očekivalo da kućni levkasti pauci love p. vagans, ali nedostatak svetlosti u pećini može uticati na vid paukova, prema studiji.

Pećinski pauci drogačiji od onih napolju

Ishrana paukova zasniva se na sitnim mušicama koje ne ujedaju, a koje se hrane belim mikrobnim biofilmovima - sluzavim naslagama koje štite mikroorganizme od spoljašnjih uticaja - nastalim od bakterija koje oksiduju sumpor u pećini.

Sumporom bogat potok, koji u pećinu dotiče iz prirodnih izvora, ispunjava pećinu vodonik-sulfidom i omogućava opstanak mikroba, mušica i njihovih predatora, napisali su istraživači u studiji.

Foto: Pixabay

Sumporna ishrana paukova utiče na njihov mikrobiom, koji je značajno manje raznovrstan nego kod paukova istih vrsta van pećine, pokazala je analiza sadržaja creva.

Molekularni podaci takođe su pokazali da su pauci unutar pećine genetski različiti od svojih rođaka koji žive napolju, što ukazuje da su se pećinski pauci prilagodili svojim mračnim uslovima.

Urak je istakao da je važno zaštititi ovu koloniju, uprkos izazovima koji mogu proizaći iz njene lokacije na granici dve države. U međuvremenu, istraživači rade na još jednoj studiji koja će otkriti dodatne pojedinosti o stanovnicima pećine.

Komentari (0)