Regionalni skup o melanomu, Srbija daleko od standarda Evropske unije: "Pacijent nije u centru zdravstvenog sistema"

Ovogodišnji skup, organizovan u formi okruglog stola, fokusiran je na dve ključne oblasti: posledice dugoročnog primanja terapije za melanom i prevenciju, ranu detekciju i lečenje melanoma u regionu.

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije istakao je za RTS da ovakvi regionalni skupovi su veoma značajni za obolele.

Reč je o decenijskom jubileju ovog važnog regionalnog sastanka koji je postao platforma za razmenu iskustava i izgradnju zajedničke strategije u borbi protiv melanoma.

Kako naglašava Pilipović, melanom je veoma teška bolest i pored inovatine terapija koja je značajno uticala da pacijenti sa metataskim melanomom duže žive nego ranije, i dalje ih dosta umire.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nije jednostavno živeti sa melanomom. Nije jednostavno živeti ni sa jednom malignom bolešću, šire gledano, i posebno nije jednostavno živeti u zemljama koje su relativno siromašne poput naše. Nemamo dovoljno novca da kupimo sve one lekove koji su potrebni", napominje on.

"Ljudi se boje lekara"

Naš zdravstveni sistem nije uvek spreman da odgovori na zahteve pacijenata, dodaje Pilipović, a ujedno je potrebno raditi na izgradnji bolje zdravstvene kulture, zdravstvenog sistema, ali i promeni životnih navika.

"Ljudi kasno odlaze kod lekara. Boje se lekara, što je u redu. Nemaju vremena - što nije u redu. Ostavljaju to za sutra, što tek nije u redu. I onda imamo situaciju da se dođe kad je već kasno i da nam je statistika katastrofalna. Dakle, naši hirurzi seku debele tumore umesto da to bude drugačije, poput recimo Nemačke, gde je nivo preživljavanja mnogo viši", ističe Pilipović.

Nigde nije dobro, ali može bolje

Na Regionalnom skupu o melanomu mogla je pre svega da se vidi poražavajuća činjenica koliki je jaz između zemalja u regionu koji su članice Evropske unije i onih koje nisu.

"Nije ni u Hrvatskoj situacija sjajna. Ljudi iz Slovenije kažu da ni kod njih nije sjajna, ali tamo ipak postoje određena pravila koje moraju da se poštuju i oni nekako uspevaju da se, nažalost, sve više udaljavaju od nas. Generalno uzev, ta neka granica Šengena nama u zdravstvu predstavlja veliki problem", napomenuo je on.

Pravo na zaborav

Pravo na zaborav je situacija u kojoj pacijent koji ima malignu bolest, traži stambeni kredit i činjenica da je bolestan, onemogućava ga ili mu značajno otežava da taj stambeni kredit dobije, objašnjava Pilipović.

"Pravo na zaborav je zakon koji kaže da se to kao hendikep za pacijenta može tretirati samo dok je na primarnoj terapiji. Dakle, za primer, već deset godina sam bez metastaza i za mene bi trebalo da vredi pravilo kao da sam zdrav, što se kod nas, nažalost, ne dešava", objasnio je Pilipović.

Foto: Envato

Osam evropskih država je do sada donelo taj zakon i Slovenija je jedna od njih, a Hrvatska aktivno radi na njegovom uvođenju.

"Naš zdravstveni sistem u ovom trenutku ne zadovoljava potrebe pacijenata. Pacijent u Srbiji nije u centru zdravstvenog sistema, on je na dubokoj periferiji. Na primer, udruženja pacijenata su na konkursu dobili određena sredstva za realizaciju odobrenih projekata, ali taj novac nije uplaćen do danas. Nama treba više partnerstva sa državom", naglašava Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije.

Komentari (0)