(VIDEO) Marinović: Poverenik može da reaguje na informaciju o zvučnom topu tek kada zvanično dobije žalbu

Sagovornik naše televizije u emisiji "Otvori oči" naglašava da je Poverenik prava adresa tek ako neko postavi pitanje nadležnim organima vlasti da li je nešto upotrebljeno, pa ne dobije adekvatan odgovor ili odgovor potpuno izostane.

"E, onda može da usledi žalba Povereniku, pa on donese odluku po žalbi i da procenu da li treba ta informacija da se dostavi ili ne. U oblasti pristupa informacijama, to je jedina okolnost pod kojom građani mogu da nam se obrate. U oblasti zaštite podataka o ličnosti, koja je naša druga nadležnost, mi smo glavni organ u Srbiji i imamo inspekcijski nadzor. Imamo mogućnost kažnjavanja i nama se uvek treba obratiti. Ali kada je u pitanju slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Poverenik je, uslovno govoreći, samo drugostepeni organ. To znači da, kad nema žalbe, mi ne reagujemo", objašnjava Marinović.

Prema njegovim rečima, građani često greše i traže informaciju koju bi zapravo trebalo da postave nekom od organa vlasti.

"Obrate nam se sa rečima, ova opštinska uprava ima taj dokument, molim vas, pribavite mi. Nabavite mi dozvolu za to i to. Ne, Poverenik ne služi za to. Poverenik služi da, kada vi se obratite toj opštinskoj upravi, prođe rok, a oni vam ne dostave dokumenta. Tek onda se žalite Povereniku", navodi sagovornik naše televizije, ističući da do sada niko nije uputio žalbu za navodnu upotrebu zvučnog topa nas protestu 15. marta.

Na osnovu informacije iz godišnjeg izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tokom protekle godine formirano je oko 29.000 predmeta, a većina njih odnosila se na slobodu pristupa informacijama.

Milan Marinović navodi da se Povereniku najčešće obraćaju građani, udruženja građana i novinari, a to je uglavnom u vezi sa trošenjem novca iz budžeta. Na drugom mestu po broju prijava nalaze se pitanja o tome kako organi vlasti na svim nivoima vrše svoju funkciju.

Najviše žalbi odnosi se na građane pojedince, ali su i udruženja građana, kao i brojne institucije poput škola i mesnih zajednica, postali redovni korisnici prava na slobodan pristup informacijama.

Marinović se osvrnuo i na sistemske zloupotrebe, a najčešće na udaru su mesne zajednice i osnovne škole.

"Najčešći primer je kada su se pojedini tražioci koji su zloupotrebili pravo obratili svim osnovnim i srednjim školama sa pitanjem da im se dostavi informacija ko je nastavnik biologije. Mi smo onda očekivali da će sledeće pitanje biti, na istih 1.000 i nešto adresa, ko je nastavnik fizike, hemije i tako dalje. Ne. Sledeće pitanje je bilo: dostavite mi dokaz da li to lice ispunjava uslov da bude nastavnik biologije. Vi tako možete da izmislite hiljade i hiljade pitanja koja u suštini nisu od nekog javnog značaja, ali koja vam dobro dođu. Institucija kojoj su postavili pitanje, ako ne zna svoju obavezu, ne odgovori u roku - što je tim osobama koje zloupotrebljavaju sistem najbolje, jer onda sa žalbom sigurno uspeju i naplate novac", objašnjava Marinović.

Prema njegovim rečima, formirana je Radna grupa koja je napravila odličan predlog zakona kako da se ove zloupotrebe spreče.

Komentari (0)