(VIDEO) Milioni potrošeni, životinje i dalje trpe: "Prihvatilišta su kao logori sa nekompetentnim ljudima bez empatije"

Tema kojom se bavila redakcija NIN-a u seriji od pet nastavaka izazvala je veliku pažnju javnosti. Na slike brutalnosti nad životinjama reagovala su brojna udruženja.

"Ono o čemu konkretno govorimo su državna prihvatilišta. Ona pripadaju službama komunalnih preduzeća, odnosno postoje u okviru službe zoohigijene i finansiraju se novcem svih građana - iz budžeta. A kada uđete, u 21. veku, 2025. godine, u takvo prihvatilište, tamo zatičete zapravo logor. Vidite da nema veterinarske nege, da tamo rade ljudi koji nisu kompetentni, koji nemaju ni trunke empatije, niti osnovna znanja o tome kako se postupa sa životinjama", navela je za Newsmax Balkans Jelena Banac.

Prema njenim rečima, ulaz u ta prihvatilišta - šinteraje - jednosmeran je. Mali broj pasa odande uopšte dobije šansu da izađe. Pored toga, vrlo je teško dobiti dozvolu za snimanje, a ulazak je u većini slučajeva zabranjen volonterima.

"Ako su to prihvatilišta koja se finansiraju iz novca svih građana, onda imamo pravo da znamo šta se tamo dešava", dodala je Banac.

U azilima čak 70 odsto rasnih pasa

Branko Marić, predsednik Asocijacije odgajivača nemačkih ovčara, smatra da nije svako podoban da bude vlasnik psa i da ne postoje ni kontrola, ni sankcije za neodgovorne vlasnike.

"Zalažemo se za striktno poštovanje zakona. Zakon jasno kaže - maloletno lice ne može da bude vlasnik psa. Pas je domaća životinja. U pravnom sistemu pas se tretira kao stvar. Kao što u saobraćaju postoji pravilo o rukovanju vozilom, tako i za psa - opasnu stvar - mora da postoji odgovorno lice koje je prethodno prošlo obuku i dobilo dozvolu za postupanje sa životinjom. Zato nam se i dešavaju ovakve situacije. Zbog nesavesnih ljudi ili sistemske korupcije nemamo nikakvu prethodnu ni naknadnu kontrolu kada je reč o psima i odgajivačima pasa", istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sada savesni odgajivači trpe posledice zbog tuđih grešaka.

"U društvu postoji deo nesavesnih koji su uzrok problema. Oni su izvor onoga što gledamo danas. Zašto sam se uključio kao predsednik udruženja? Zato što smo trpeli veliki pritisak, a u jednom trenutku sam shvatio da je u tim azilima čak 70 odsto pasa - rasnih", rekao je Marić.

Foto: Milena Đorđević

Istakao je i da je odgajanje pasa veoma kompleksna oblast koja je propisana pravilima struke.

"Imamo nacionalno udruženje, član je međunarodnog - Kinološki savez Republike Srbije - koji je, međutim, ispod svih radara državnih institucija, i koji prodaje 'šarene papire'. U odgoju, svi savesni odgajivači znaju šta je zdravlje, šta ishrana, šta narav i karakter. Pas ima svoju upotrebnu vrednost. Niko se time ne bavi, a to mu je osnovni statutarni cilj. Umesto toga, bave se privrednom delatnošću i deponuju novac. Glavni problem je nepoštovanje zakona", naglasio je Marić.

Dodaje da ne postoji nikakva kontrola.

"Za pse u Srbiji nadležno je čak pet ministarstava, a kada im postavite pitanje - svi odgovaraju: 'Nismo nadležni'. Imamo izveštaj Državne revizorske institucije koji pokazuje da je Zavod za izradu novčanica odštampao određeni broj dokumenata za Upravu za veterinu - i ti papiri su nestali. To bi otprilike izgledalo kao da je nestalo 16 milijardi novčanica od po hiljadu ili pet hiljada dinara iz samog Zavoda", upozorava Marić, i dodaje da tužilaštvo mora da reaguje.

Potrošeno 4,6 milijardi, a stanje još gore

Aktivistkinja pokreta Kreni-Promeni podseća na situaciju iz Bora, od pre dve godine.

"Aktivisti iz Niša tada su ušli u taj šinteraj i zatekli stravične prizore - mrtvih, zamrznutih pasa. Tada je Kreni-Promeni pokrenuo peticiju koju je potpisalo više od 40.000 građana. Danas vidimo da se stanje nije popravilo - naprotiv, još je gore. Nama nisu potrebna nova prihvatilišta, već da neko krene strateški i sistematski da se bavi ovom temom, kako bismo na human način smanjili broj napuštenih životinja", rekla je Jelena Banac.

Foto: Milena Đorđević

Prema njenim rečima, nije poenta da hvatamo životinje po ulicama, zatvaramo ih u zarđale čelične kaveze, hranimo ih među fekalijama i ne pružamo nikakvu veterinarsku pomoć.

"Nama je potrebno da neko konačno počne da se bavi ovim pitanjem. Kada govorimo o brojkama - u periodu od tri godine Državna revizorska institucija sprovela je istraživanje po kome je 4,6 milijardi dinara izdvojeno za službe zoohigijene u Srbiji, a problem i dalje nije rešen", navodi Banac.

Dodaje da je država izdvojila oko 50 miliona evra i da je dobijala i subvencije i pomoć od Evropske unije za rešavanje tog problema. Banac se pita gde je taj novac, kao i zašto i dalje gledamo ovakve prizore. 

Celu emisiju GrađaNIN pogledajte u videu:

Komentari (0)