(FOTO) Dan kada je streljano 3.000 ljudi, među kojima i 300 đaka: Kragujevački krvavi oktobar i odmazda "100 za jednog"

Iako je te jeseni u Srbiji bilo više zločina nad nedužnim stanovništvom, streljanje u Kragujevcu uzdiglo se do simbola svih stradanja.

Za Kragujevčane, to je bio najbolniji dan u istoriji grada, pun krvi i suza nevinih ljudi, dan koji je obeležio njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost.

Odmazda "sto za jednog"

Masakr u Kragujevcu izvršili su vojnici zvanične nemačke vojske (Vermaht), iako je praksa bila da takva ubistva izvršavaju pripadnici zloglasne SS divizije.

Komandanti bataljona koji su izvršavali streljanja bili su major Paul Kenig koji je bio profesor teologije i kapetan Fric Diler, direktor Visoke škole tehničkih nauka u Austriji.

Foto: Arhiva muzeja "21 Oktobar" Kragujevac

Streljanja u Kragujevcu su izvršena kao odmazda za deset ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba okupacionih snaga sa partizanima i četnicima na putu između Bare i Ljuljaka u Opštini Knić od 14 do 16. oktobra.

Nemački komandant Franc Beme izdao je naredbu da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 civila, a za svakog ranjenog po 50.

"Zločin posmatralo mnogo svedoka"

Nemačka komanda je za streljanje izabrala padine pored Erdoglijskog i Sušičkog potoka.

Blage padine su vojnicima pružale dobar pogled na sve civile koje su streljali, i oni nisu mogli neopaženo da pobegnu.

Neke grupe su stavljali na brežuljak, a oni stajali u podnožju, druge su pak stajale pored potoka, a vojnici na uzvišenju.

Viši kustos Muzeja "21.oktobar" Marko Terzić, koji je portalu Newsmax Balkans dao eksluzivno pravo da koristi fotografije, ispričao nam je da je zločin trajao tri dana - od 19. do 21. oktobra 1941. godine - i naveo je po čemu se razlikuje od ostalih. 

"Ovaj zločin je drugačiji jer je bilo mnogo svedoka koji su posmatrali zločin, dosta ljudi koji su bili skupljeni kako bi bili ubijeni, ali nisu, već su pušteni kada su Nemci zadovoljili svoje kvote. To se sve dešavalo pred licem grada", naveo je kustos. 

Foto: Arhiva muzeja "21 Oktobar" Kragujevac

Hapšenje ljudi određenih za streljane odigralo se, kaže viši kustos, 20. oktobra.

"Nemci nisu birali, hapsili su decu, žene, stare, sveštenike. Hapsili su i više nego što je predviđenom "čuvenom" naredbom Franca Beme - streljanje 100 Srba za jednog Nemca, kojom su se svetili za borbu naših ustanika na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Vrhunac zločina bio je 21. oktobra, tada su streljani pohapšeni 20. oktobra, na teritoriji Šumarica", istakao je Terzić.

"Najmlađa žrtva imala 12 godina"

Ujutru, u sedam sati, 21. oktobra, iz topovskih šupa Nemci su počeli da izvode grupe i da ih odvode na streljanje.

Do 14 sati posle podne sve je bilo gotovo, u dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka ležalo je ubijeno više hiljada ljudi.

Viši kustos kaže da muzej ima utvrđen broj imena, ali da ne mogu da tvrde koliko je tačno bilo streljanih, ali prema njihovoj proceni, ubijeno je 3.000 ljudi. 

"Imamo 2.796 tačno utvrđenih imena, ali zna se da je streljan i određen broj ljudi koji nije imao dokumenta. To su uglavnom bili Romi i izbeglice. Po tome znamo da je najpribližnija tačka 3.000 ubijenih", naglasio je Terzić.

Desanka Maksimović pesmom "Krvava bajka" dala je pečat surovom danu u kome je "mučeničkom smrću umrla četa đaka".

"Među žrtvama je bilo oko 300 đaka. Tu se našao 261 dečak iz srednjih škola u Kragujevcu. Uhapšeni su na časovima, zajedno sa nastavnicima i direktorima. Ni to nije bilo dovoljno Nemcima, nego su streljali još 40 dečaka mlađeg doba. Najmlađi dečak za kog sigurno znamo da je streljan zvao se Dragiša Nikolić i imao je svega 12 godina", ukazao je viši kustos.

Oproštajne poruke

U noći 20. na 21. oktobar, kada su ljudi shvatili da će biti ubijeni, masovno su pisali poruke svojim porodicama.

Većina njih je uništena, ali "Muzej 21.oktobar", nakon rata, dolazi do 43 poruke, koje su nešto najvrednije što se čuva u depoima muzeja i one su izložene u stalnoj postavci. 

"Draga ženo, možda ćemo se rastati zanavek, budi dobra, slušaj majku i naš porod čuvaj, budi srećna. Zanavek, ljubi te tvoj Dragoljub",  poruka je obućara Dragoljuba Vasovića koji u tom trenutku ima 41 godinu.

Knjigovođa Jakov Medina (56) poručio je najdražima da ne šalju hleb "sutra".

"Lebac sutra nemojte poslati, Jakov", naveo je. 

Dvadesetsedmogodišnji trgovački putnik Radisav Simić oprostio se od najdražih dirljivo porukom.

"Zbogom Mico, ja danas pogiboh. Zbogom srce, poslednja mi misao na tebe, budi sretna sine i bez mene. Zbogom, Radisav", piše u oproštajnoj poruci.

"Cela Jugoslavija stala iza zločina"

U spomen na žrtve streljanja, čitav prostor Šumarica pretvoren je u spomen-park.

Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine sedam kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala.

Foto: Newsmax Balkans

U okviru kompleksa nalazi se deset spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.

Viši kustos rekao nam je nešto više o muzeju posvećenom žrtvama streljanja i o njegovoj postavci.

"Muzej je deo parka Kragujevački oktobar i jako je posećen. Kroz njega su prošli milioni posetilaca. Muzej je otvoren 1976. godine. Dolaze nam stranci, zainteresovani za tematiku Drugog svetskog rata i kulturu sećanja. Pošto je muzej antiratni i antifašističli, dolaze i ljudi koja dele takva uverenja. Ovaj zločin nije slučajno izabran da iza njega stane cela Jugoslavija i da se izgradi na teritoriji od 352 hektara spomen-park, da cela zemlja ulaže velika materijalna sredstva u sve to dok se nije izgradio", ukazao je Terzić.

Foto: Newsmax Balkans

Dodao je da je "Krvava bajka" posebno skrenula pažnju javnosti na ovaj događaj.

"Taj zločin postao je poznat nakon što se dogodio, a posebno nakon oslobođenja, kada je objavljeno najpoznatije umetničko delo povezano s ovim događajem - 'Krvava bajka' Desanke Maksimović", zaključio je Terzić u razgovoru za naš portal.

Komentari (0)