"Najvažniji dan u modernoj istoriji Srbije, Otpor odigrao ključnu ulogu": Dve i po decenije od petooktobarskog protesta

Petooktobarski događaji doveli su do dolaska Demokratske opozicije Srbije (DOS) na vlast, a Vojislav Koštunica preuzeo je dužnost predsednika Savezne Republike Jugoslavije. U tom trenutku, mnogi građani su očekivali brze političke i ekonomske reforme, kao i približavanje Srbije evropskim integracijama.

Današnji lider Demokratske stranke, a nekadašnji član Otpora, Srđan Milivojević, za Newsmax Balkans kaže da su 5. oktobru prethodile godine i godine priprema.

Foto: Newsmax Balkans/Milenko Kovačević

"Znalo se 27. jula 2000. godine da će sve biti završeno te jeseni, samo se nije znalo koji će to dan biti. Peti oktobar nije priprema četvrtog, drugog ili trećeg oktobra, te pripreme su trajale jako, jako, jako dugo. Podsećam, 24. septembra 2000. godine održani su izbori, koji su raspisani 27. jula 2000. Ti izbori su raspisani tako što su tadašnja Služba državne bezbednosti i neki drugi ljudi procenili da je Slobodan Milošević gotov. Da taj čovek, posle gubitka Kosova i Metohije i Krajine, više nema šta da ponudi i nema na čemu da opstane u političkom životu. I nekako su ga razni ljudi naterali da raspiše te izbore 27. jula. Bio je uveren da će pobediti", objašnjava naš sagovornik, dodajući da je vladajuća koalicija SPS–JUL–SRS izgubila poverenje dela glasača.

Foto: AP/Aleksandar Vasović

Prema njegovim rečima, 4. oktobra se osećalo da će veliki broj ljudi iz ostalih krajeva zemlje krenuti za Beograd.

Milivojević navodi da su imali jasan plan šta ko radi.

"Policija uopšte nije položila oružje. Ljudi to idealizuju posle 25 godina. Policija je organizovala masovne blokade širom Srbije i nije se uopšte predala. To su uradili tek kada su ih ljudi savladali. Većina njih je shvatila da je kraj, ali bilo je i onih u policiji koji su bili spremni da sprovedu razna naređenja Slobodana Miloševića", navodi naš sagovornik.

Foto: AP/Darko Vojinović

Milivojević ističe da je 5. oktobra bio u Kruševcu, a da je iz grada krenula dugačka kolona automobila i autobusa.

"Kada je krenula kolona vozila iz Kruševca, kordon policije se povukao pred brojnim ljudima, kod Jagodine je bila prepreka na auto-putu. Ljudi su izašli iz kola, prevrnuli te prepreke, čak i razoružali policajce. Neki su bili spremni da se bore i nisu želeli da se predaju", priseća se Milivojević.

Opozicija se teško ujedinila

Demokratska opozicija Srbije bila je sastavljena od 17 koalicionih partnera. Kako navodi današnji lider Demokratske stranke, do tog jedinstva se teško došlo.

"To jedinstvo nismo baš lako izgradili. Pripreme za 5. oktobar počele su juna 1999. godine. Prvo su se pojavili sporadični pokušaji otpora u Leskovcu, zatim na Petrovdan u Valjevu, da bismo na Preobraženje imali veliki skup u Beogradu. Pokazalo se da su velike razlike među liderima političkih stranaka. Umalo nije došlo do sukoba obezbeđenja Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove. Nakon toga, formiran je Savez za promene, bez SPO-a, i počeli su protesti u velikom broju gradova i mesta", priseća se Milivojević, koji je u to vreme bio jedan od lidera Otpora.

Foto: Srđan Ilić

Kako navodi naš sagovornik, do leta 2000. vlast je gušila medije, a često se oštro obračunavala sa bilo kakvim vidom opozicionog delovanja. Članovi Otpora bili su hapšeni i prebijani. Lideri Saveza za promene, kao i njihove pristalice, pretučeni su 27. septembra 1999. godine.

"Do 27. jula postojali su pregovori sa SPO da se ide na jednu zajedničku opozicionu listu. Međutim, kompromis nije pronađen. U to vreme u Srbiji se stvorila referendumska atmosfera: ili ste za Miloševića ili ste za DOS. Svi drugi su bili dekor, remetilački faktor na tim izborima. Da je Vuk Drašković izašao u koloni sa DOS, garantujem da Socijalistička partija Srbije ne bi osvojila ni 25 odsto glasova. Slika Srbije bila bi sasvim drugačija posle izbora. Ne bi ni bilo 5. oktobra, jer bi poraz Slobodana Miloševića bio toliko ubedljiv da bi i njemu bilo jasno da je izgubio", navodi današnji lider DS.

Foto: Srđan Ilić

Milivojević ističe da je 24. septembra uveče Milošević bio izložen pritisku svoje supruge Mirjane Marković da ne prizna rezultate izbora.

"Sloba je rekao: 'Ne priznajem rezultate izbora', i to je dovelo do protesta širom Srbije. Imali smo već 25. protest radnika, 14. oktobra u Kruševcu, zatim učenika, studenata, gimnazijalaca, srednjoškolaca. Ubrzo je počeo protest rudara. Srbija se pobunila", priseća se Milivojević u razgovoru za Newsmax Balkans.

Otpor kao faktor

Otpor je, dodaje, odigrao ključnu ulogu u rušenju Slobodana Miloševića.

"Političke stranke su imale svoju ulogu. Isto je kao i sada. Otpor je u početku odbijao saradnju sa političkim strankama. S tim što mi iz Otpora, za razliku od sadašnjeg trenutka, nismo bili nosioci promene. Iako smo uživali ogromno poverenje, smatrali smo da treba političke stranke da reše ovu stvar, a da mi budemo kreatori jedinstva, posrednici u formiranju referendumske atmosfere. Jer, Otpor je od samog osnivanja izašao sa tri jasna politička zahteva - ukidanje sramnog zakona o univerzitetu, ukidanje zakona o informisanju i raspisivanje izbora na svim nivoima. I ni u jednom trenutku nismo odstupili od ta tri zahteva", priča Milivojević.

Foto: Srđan Ilić

Današnji lider Demokratske stranke dodaje da je Otpor uspeo da ujedini u toj organizaciji i leve i desne, i monarhiste i republikance, liberale, ljude naklonjene ravnogorskom pokretu, one koji su negovali tradiciju partizanskog pokreta, kao i navijače Partizana i Zvezde.

Navodi da su imali više od 100.000 pristupnica.

Foto: Newsmax Balkans/Milenko Kovačević

"Slobodan Milošević je posle ubistva Boška Peroševića 13. maja na Novosadskom sajmu Otpor proglasio terorističkom organizacijom i pripremio donošenje zakona o terorizmu. Već do tog 13. maja nekoliko stotina ljudi iz Otpora bilo je uhapšeno, mnogi brutalno pretučeni u policijskim stanicama. Ukupno je uhapšeno oko 4.000 ljudi iz Otpora. Svim tim ljudima otvoreni su dosijei javne i državne bezbednosti. Prošli su kompletnu policijsku obradu", priseća se naš sagovornik.

Foto: Srđan Ilić

Zaključujući priču o 5. oktobru, Milivojević naglašava da je taj datum najvažniji dan u modernoj istoriji Srbije.

"Taj dan uopšte ne doživljavam kao propuštenu šansu. Naprotiv, to je dan kada smo iskoristili šansu, kada smo uradili ogromnu stvar - kada su, posle godina stradanja, ratova, izdaje, ekonomske propasti, moralnog i vrednosnog sunovrata, građani Srbije izašli na ulicu i uspeli bez ijedne žrtve. Oslobođene su institucije. To što nije urađeno posle 5. oktobra, to je druga stvar, ali 5. oktobar ne treba vulgarizovati", ukazuje Srđan Milivojević.

Nasleđe i podele u tumačenju

Dve i po decenije kasnije, 5. oktobar ostaje tema različitih tumačenja.

Jedni ga vide kao istorijsku prekretnicu koja je otvorila put demokratizaciji, dok ga drugi ocenjuju kao propuštenu priliku jer, kako ističu, društvene i ekonomske promene nisu ispunile očekivanja.

Foto: Srđan Ilić

U javnosti su i dalje prisutne rasprave o tome da li je duh protesta iz 2000. godine doveo do trajnih institucionalnih reformi ili je ubrzo izbledeo pod pritiskom unutrašnjih sukoba i političkih kompromisa. Neki smatraju da tada došlo do "povratka naroda u institucije", drugi ističu da je put ka istinskoj demokratizaciji ostao nedovršen.

Petooktobarski događaji, sa svim kontradikcijama koje ih prate, ostaju važna referentna tačka u razumevanju političkog i društvenog razvoja Srbije u poslednjih 25 godina.

Hronologija događaja koji su prethodili protestima 5. oktobra

- Posle NATO bombardovanja 1999. godine, ekonomsku i političku krizu u Srbiji pojačava opadanje ugleda tadašnje vlasti.

- 1. jul 1999: Tehničar Ivan Novković u Leskovcu prekida TV program i poziva građane na proteste protiv režima – prvi veći građanski otpor.

- 12. jul 1999: U Valjevu miting protiv vlasti prerasta u sukobe sa policijom; organizator Bogoljub Arsenijević kasnije biva osuđen.

- 10. avgust 1999: Episkopi Srpske pravoslavne crkve apeluju na Miloševića da podnese ostavku.

- 19. avgust 1999: Opozicija organizuje veliki miting u Beogradu sa više od 100.000 učesnika.

- 3. oktobar 1999: Pokušaj atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali.

- 14. oktobar 1999: Predstavnici opozicije potpisuju sporazum o izbornim uslovima, zahtevajući vanredne izbore.

- 9. novembar 1999: Prvi sukobi između policije i "Otpora" tokom protesta "Marš za oslobođenje Beograda" u kojima su povređeni demonstranti.

- 14. decembar 1999: Glumci na sceni Narodnog pozorišta tokom predstave “Bure baruta” simbolično izražavaju otpor režimu.

- 19. januar 2000: Opozicione stranke potpisuju dokumente kojim zahtevaju raspisivanje slobodnih izbora i formiranje prelazne vlade.

- 8. februar 2000: - Savezni ministar odbrane Pavle Bulatović ubijen je u restoranu "Rad''

- 14. april 2000. - Na beogradskom Trgu republike održan je miting udružene opozicije pod sloganom "Stop nasilju – za slobodne izbore".

- 26. april 2000. – Generalni direktor "Jata" Živorad Žika Petrović ubijen je ispred svog stana u Beogradu.

- 2. maj 2000: Telohranitelji Marka Miloševića, sina jugoslovenskog predsednika, prebili su u Požarevcu aktiviste Otpora Radojka Lukovića i Nebojšu Sokolovića, dok je Momčilo Veljković lakše povređen.

- 13. maj 2000: Ubijen je Boško Perošević, vođa vojvođanskih socijalista; događaj izaziva političku tenziju.

- 15. maj 2000. – Udružena opozicija je na beogradskom Trgu Republike održala miting "Stop teroru - za demokratske izbore".

- 22. maj 2000: Aktivisti Otpora pokušavaju da registruju pokret.

- 15. jun 2000. – Pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi.

- 6. jul 2000: Skupština SRJ usvaja ustavne izmene - predsednik i poslanici biraju se neposredno.

- 27. jul 2000: Raspisani su izbori za predsednika SRJ, saveznu i lokalne skupštine.

- avgust–septembar 2000: Udruženje opozicije usvaja zajedničkog kandidata - Vojislava Koštunicu, pokreće kampanju "Vreme je".

- 25. avgust 2000: Nestao bivši predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić.

- 25. septembar 2000: Preliminarni rezultati izbora pokazuju da Koštunica ima veću podršku, dok vlast osporava rezultate.

- 27. septembar 2000: Savezna izborna komisija objavljuje rezultate - Koštunica 48,96 odsto, Milošević 38,62 odsto.

- 28. septembar 2000: Najavljeno je da će drugi krug izbora biti 8. oktobra, dok DOS istovremeno najavljuje "blokadu Srbije".

- 29. septembar 2000: Protesti širom Srbije, generalni štrajk, pozivi na građansku neposlušnost; u Beogradu okupljanje ~ 50.000 ljudi.

- 2. oktobar 2000: Milošević poziva naciju na oprez, opozicija optužuje vlast za manipulacije i pokušaje destabilizacije.

- 3. oktobar 2000: Vlada optužuje "inostrane agente" za haos; uvode se restrikcije-mediji, rudarski sektor pogođeni.

- 4. oktobar 2000: Savezni ustavni sud poništava prvi krug izbora; prilazi rudarskim gradovima blokirani; uveče Koštunica obilazi rudare.

- 5. oktobar 2000: Masovni protesti i pritisak javnosti kulminiraju smenom Miloševića.

Komentari (0)