"Branimo znanje(m)": Skup profesora, naučnika i studenata na Studentskom trgu

Događaj "Branimo znanje(m)" počeo je u deset časova i trajaće do 21 sat, zbog čega je saobraćaj u tom delu centra grada ne funkcioniše.

Uporedo sa Beogradom, događaj "Branimo znanje(m)" organizovan je i u Nišu i u Kragujevcu, u organizaciji Slobodnog univerziteta u tim gradovima. 

Cilj događaja je da se Univerzitet u Beogradu predstavi kao neraskidivi deo društva i važan akter prilikom razmatranja glavnih društvenih problema.

Na Studenstkom trgu postavljeni su štandovi fakulteta Univerziteta u Beogradu, a nastavnici, naučnici i studenti osmislili su brojne naučne i umetničke sadržaje u želji da sa posetiocima "podele delić znanja, veština i kreativnosti" koji se neguju na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

U delu Studentskog trga na kojem je postavljen štand Fakulteta muzičke umetnosti građani, pored ostalog, mogu da saznaju sve što su želeli da znaju o muzici, a nisu imali koga da pitaju, kao i sve što ih zanima o violini i violi, flauti, o solo pevanju, udaraljkama.

Biće organizovan i muzički kviz, a nastupiće i kvartet klasične mutike.

Na štandu Fakulteta primenjenih umetnosti je "Solidarni bazar", a tu je i štand Veterinarskog fakulteta, Tehnološko-metalurškog i Poljoprivrednog.

Najavljene su i različite radionice.

Profesor o projektu "Jadar": Višestruki rizici po vodne resurse, žive organizme, čoveka i njegovo zdravlje

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Predrag Simonović rekao je da taj fakutet ima više štandova na kojima će građani moći da saznaju sve što ih interesuje o kičmenjacima, beskičmenjacima, ali i o štetnim posledicama projekta "Jadar".

Simonović je rekao da će građani moći da vide monografski zbornik tekstova "Projekat Jadar - mogući štetni uticaju na živi svet i zdravlje čoveka", koji je priredio Biološki fakultet, kao i letke koji su sažetak zbornika sa različitim temama koje su u njemu.

"Projektom 'Jadar' predviđena je izgradnja podzemnog rudnika za eksplotaciju jadarita, a problem sa tim rudnikom je to što se pravi u naseljenom, poljoprivrednom području, koje je relativno čisto, odnosno prilično nezagađeno i gde živi nekoliko desetina hiljada ljudi čija je budućnost u toj oblasti prilično neizvesna", rekao je Simonović.

Simonović je istakao da ne postoji zeleni, ekološki rudnik.

"Postoje veliki rizici koji proističu iz tehnologije prerade te rude i načina na koji bi se štetni efekti te tehnolohije, odnosno jalovina koja nastaje prilikom ekstrakcije rude deponovala, rizici od interakcija tih produkata sa okolinom, pre svega sa padavinama, snegovima, kišama i drugim uticajima koji dolaze sa strane, a koje je nemoguće predvideti", naveo je Simonović.

Simonović je upozorio da je nemoguće predvideti i da li će u tehnologiji doći do incidenta, što bi dovelo do emisije štetnih materija u životnu sredinu i zagađenja vodenih eko-sistema i zemljišta.

Prema njegovim rečima, prilikom prerade rude došlo bi do emisije čestica u atmosferu i sve bi to uticalo na sve žive organizme, a najviše na ljude koji bi time mogli da budu ugroženi.

"Svi elementi koji su detektovani u rudnoj steni, a koji su vađeni iz podzemnih voda, iz probnih bušotina, su u većim koncentracijama toksični. Mogu da dovedu do hroničnih toksičnih efekata i ostavljaju posledice po zdravlje većine organa i sistema organa, pre svega reproduktivnih, kardiovaskularnih, organa za disanje, digestivnih organa", rekao je Simonović.

Simonović je ukazao da su višestruki rizici po vodne resurse, žive organizme, čoveka i njegovo zdravlje.

Komentari (1)

Neda

Odlicno.Veoma lepo.Samo napred. Posto se brani(m) znanjem, nauka , kultura,grad i i domovina pocnite da drzite nastavu na fakultetima da bi se to znanje moglo steci.O ako s e mi ovo lici ko neki seminar..Da ne prevladaju seminarci. Redovno ucenje nastava i ispiti,jedino oni obezbedjuju OBRAZOVANJE I ZNANJE.

pre 1 dan

0 0 Odgovori