(VIDEO) Deca u kandžama ekstremizma i terorizma: Algoritmi postaju oružje, opasnost od radikalizacije maloletnika

Istraživanja pokazuju da iza procesa radikalizacije sve češće stoje digitalne platforme i veštačka inteligencija - od algoritama koji decu vode ka ekstremnom sadržaju do alata koji olakšavaju komunikaciju i pripremu nasilja.

Kako zaštititi najmlađe u vremenu kada se radikalizacija seli u digitalni prostor i mogu li bezbednosne službe efikasno delovati u okruženju koje se tehnološki ubrzano menja, za emisiju Newsmax Balkans govori profesor Radomir Milašinović, bivši dekan Fakulteta za bezbednost. 

"Decu je najlakše izmanipulisati i angažovati, a osim toga, sve zavisi i od onog vaspitanja koje potiče prvo iz porodice, od stanja svesti u jednoj grupi ili grupaciji. Jer to nisu umreženi ljudi. Oni su samo donekle umreženi kroz ove društvene komunikacije koje mogu da budu vrlo opasne i da preporučuju nešto što može da dovede do ekstremnog shvatanja mnogih stvari, pa i onoga što je fundamentalizam", navodi profesor Milašinović.

Prema njegovim rečima, to sve nije samoniklo ni samoinicijativno. Te strukture imaju jednu hijerarhijsku mogućnost da komuniciraju sa onima koji su tvorci zločina, tvorci terorizma.

"A pošto je terorizam jedna pojava, jedan fenomen, koji je krajem 20. i početkom 21. veka postao faktor koji je izazvao mnoge ratove, pustošenja i milionske žrtve. Setimo se samo 11. septembra. Setimo se svega onoga što je bilo i kod nas prisutno, jer terorizam je kod nas vrlo razvijen fenomen od početka Drugog svetskog rata pa sve do današnjih dana. Mi tome ponekad ad hok poklanjamo pažnju. Onda smo imali terorističke pokrete, i kad su oni prerasli u politički faktor - priznati politički faktor - dakle, sa ekstremnih terorističkih lista prerasli su u borce za slobodu", kaže Milašinović.

Profesor dodaje da ovaj fenomen treba da objašnjavamo.

"Prvo treba da krenemo od nas, odnosno od tog pojedinačnog slučaja i onog što se dešavalo u slanju ili regrutovanju terorističkih grupa, pojedinaca za rat na Bliskom istoku, za stvaranje kalifata, za sve ono što je bila obuka i ovde i u Bosni i Hercegovini", dodaje on.

Foto: Milena Đorđević

Sagovornik "Otvori oči" dodaje da su se tamo otkrile baze, ali neko na teroriste gleda stvarno kao na teroriste, što je opšteprihvaćeno u svetu, i od strane Ujedinjenih nacija i drugih tela.

"Vidite ovo što se dešava dole na Bliskom istoku, što se dešava sa Hutima, što se dešava na prostorima Rusije, o čemu mi ne znamo mnogo. Mi smo upoznati samo sa nekim segmentima iz štampe. Plasira se kao aktuelno. Ono što se dešava između Pakistana i Indije - došlo je, i to ne prvi put, do ruba teškog oružanog rata. Nije svejedno kad u ratu učestvuje milijardu i sedamsto miliona ljudi ili kad na Bliskom istoku imamo Hamas, terorističke organizacije koje su i politički subjekti", zaključuje Milašinović.

Milutinović: Potrebna prevencija kroz institucije i društvo

Dejan Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, osvrnuo se na činjenicu kako, iz ugla operativnog sektora, izgleda proces identifikacije maloletnih lica koja se radikalizuju onlajn.

"Ono što se tiče operativnog rada - to je nešto što je standardno, što je sistemski već rešeno, ne samo kroz obaveštajni sektor, već i kroz kontraobaveštajni sektor. I ostale strukture u bezbednosti idu svojim pretragama po digitalnom prostoru. Ono na šta bih želeo posebno da skrenem pažnju jeste da prvo moramo da razumemo kako mladi postaju ranjivi na ekstremističke ideologije. To su procesi socijalizacije, traženje identiteta, pripadnosti, sam osećaj pripadnosti, odnosno ne-pripadnosti, uticaji društvenih mreža, kao i problemi u porodici, ali i psihološki faktori", navodi Milutinović.

Sagovornik Newsmax Balkans televizije navodi da svi oni igraju ulogu u procesu radikalizacije.

"Ja vrlo često pominjem i potenciram da je, kao jedan od glavnih uzroka svega što se dešava u tom kriminalnom ili ekstremističkom svetu, u kojem su prisutni i terorizam i ekstremizam, zapravo dobar deo toga u prirodi samih mladih, u njihovoj generacijskoj prirodi, ali i u neuspešnoj socijalizaciji", naglašava Milutinović.

Foto: Newsmax Balkans

Stručnjak iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti objašnjava da je socijalizacija izuzetno važna.

"Ako socijalizacija ne uspe u jednom društvu, imamo buduće probleme u kriminalnom svetu - odnosno u organizovanom kriminalu, ekstremizmu i terorizmu. Tako da ekstremističke grupe koriste ove ranjivosti kako bi manipulisale mladim ljudima, nudeći im osećaj pripadnosti, identiteta i svrhe. Mladi koji se suočavaju sa socijalnom izolacijom i imaju probleme, često postaju mete za regrutaciju", priča Milutinović.

Prema njegovim rečima, da bismo se efikasno borili protiv ovog problema, nije dovoljno da bezbednosne službe funkcionišu i reaguju samo represivno.

On navodi da se time ništa suštinski ne rešava. Neophodno je imati sveobuhvatan pristup koji kombinuje zakonske mere, sudsku praksu i prevenciju -prevenciju kroz institucije i prevenciju kroz društvo.

Gostovanje Radomira Milašinovića i Dejana Milutinovića pogledajte u videu:

Komentari (0)