Položaj prosvetnih radnika u Srbiji: Šta preživljavaju iza zidova učionica i ko brine o njima

Dok se od učitelja, nastavnika i profesora očekuje da obrazuju, vaspitavaju, motivišu, razumeju, nose se sa problemima učenika i roditelja, i to sve bez greške, retko se postavlja pitanje - ko brine o njima. 

Kakav je njihov položaj u Srbiji i šta preživljavaju iza zidova učionica?

O ovoj važnoj temi u novoj epizodi emisije Tražim reč govorili su nastavnica istorije Natalija Bukvić, psiholog Alem Dedović, nastavnica srpskog jezika I književnosti Marija Knežević, profesor matematike Andreja Pavlović i profesorka srpskog jezika i književnosti Marina Panić. 

Printscreen: Newsmax Balkans

"U poslednje vreme, profesori i nastavnici su stavljeni na mesto koje ne zaslužuju. Ispadamo kao mašine koje traže nešto. Često ćete čuti da govore za profesore i nastavnike - šta oni rade, dođu na dva tri časa… Ljudi smo kao i svi drugi, i imamo živote i emocije, pre svega postojimo u školi i radimo zbog đaka, ali i imamo potrebe i prava. Morate nas upoznati na drugi način", rekla je nastavnica Natalija. 

"Uvek ćete se setiti onih koji su vam ostali uzori"

Slika prosvetnog radnika koju mediji najčešće prikazuju dodatno produbljuje taj jaz.

O tome govori i profesorka srpskog jezika i književnosti Marina podsećajući koliko je javna percepcija iskrivljena u odnosu na nekadašnje vreme.

"Kada pogledamo sliku prosvetnih radnika u medijima, videćemo da se uvek pojavljuje i prikazuje neko nezadovoljstvo, nešto loše i neke skandal vesti, a vrlo retko se prikaže nešto pozitivno. Hajde samo da se prisetimo televizijskih sadržaja uz koje smo mi rasli, kao što je film Zelenko ili Idemo dalje, gde je učitelj odnosno nastavnik ili razredni starešina ta figura koja jeste zapravo zamenski roditelj u školi pošto deca tamo provode mnogo vremena",  navela je Marina.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodala je da ćete se, kada pomislite na školu, uvek setiti i onih nastavnika koje ste jedva preživeli, ali ćete se uvek setiti onih koji su vam ostali uzori i neko ko vas životno usmerava bez obzira što ste školu davno napustili.

Upravo ta veza, taj oblik nevidljive bliskosti između nastavnika i učenika, nešto je što često ostaje neprepoznato u široj javnosti.

"Mi smo male javne ličnosti"

Nastavnik ne prestaje da bude nastavnik kada se ugasi zvono. Toga je svestan i Alem Dedović, koji ističe koliko je njihova uloga šira nego što se na prvi pogled čini.

"Deca se menjaju najviše, a na to utičemo mi odrasli. Nastavnik nije nastavnik samo na času već i u hodniku škole i van časa i škole. Mi smo male javne ličnosti koje svojim ponašanjem, pa čak i kada nam se ne izlazi iz kuće i bacamo smeće u pidžami, utičemo na decu i tada smo nastavnici i uzor", ističe Dedović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ipak, iza te odgovornosti stoji i teret koji mnogi više ne mogu da nose. Stres, pritisak, neizvesnost i sagorevanje postali su svakodnevica onih koji rade u obrazovanju.

Profesor matematike Andreja Pavlović objašnjava da problem ima mnogo dublje korene nego što javnost pretpostavlja.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nastavnički posao je po svim istraživanjima u svetu pa i u Srbiji najstresniji posao. To pokazuje potražnja za nastavnicima u celom svetu. Postoje tri nivoa stabilnosti o kojima bi trebalo da razmišljamo kada razgovaramo o nastavničkom poslu. Prvi je onaj egzistencijalni, tačnije plata od koje nastavnik živi mora biti dovoljno dobra, drugi problem je profesionalna stabilnost u smislu da nemaju dobre uslove za rad, nemaju podršku sistema, nemaju obuke, i treća možda i najbitnija stvar je ta emocionalna stabilnost. Nastavnik mora da radi u atmosferi bez nekog straha, pritiska, konflikta u kojima smo svakodnevno. Ukoliko bilo koji od ta tri stuba stabilnosti popusti, rađa se frustracija, hronični umor i sagorevanje", navodi Pavlović.

Pravo vreme za promenu perspektive

U svim ovim svedočenjima jasno se vidi da se položaj nastavnika u Srbiji ne svodi samo na primanja, radno vreme ili birokratske prepreke. U pitanju je duboka i sistemska kriza poštovanja, razumevanja i podrške.

Printscreen: Newsmax Balkans

Društvo često zaboravlja da iza svake ocene, svakog testa, svake rečenice koju učenik nauči, stoji čovek - sa svojim strahovima, granicama, umećem, dobrom voljom i energijom koju svakoga dana iznova ulaže.

Zato je možda pravo vreme da se promeni perspektiva. Da se setimo svojih učitelja, onih koji su nam bili oslonac, onih koji su verovali u nas kada nismo ni mi sami.

Da shvatimo da obrazovanje ne postoji bez ljudi koji ga nose. A ti ljudi danas traže samo ono što je najosnovnije - razumevanje, podršku i poštovanje. Jer dok god očekujemo od nastavnika da budu stub društva, moramo se pobrinuti da taj stub ne pukne pod težinom koju niko više sam ne može da izdrži.

Celu emisiju "Tražim reč" pogledajte u videu:

Komentari (0)