Groznica Zapadnog Nila: Javlja se tokom letnjih meseci, oporavak od uboda zaraženog komarca dugotrajan i usporen

Koliko može da bude opasan naizgled bezazlen ubod komarca, objasnile su u gostovanju na RTS doktorka Slavica Maris, epidemiološkinja u Gradskom zavodu za javno zdravlje, koja je načelnica Jedinice za zarazne bolesti i profesorka doktorka Aleksandra Ignjatović Ćupina, rukovodilac Centra i Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U prošloj godini zabeleženo je više od 60 slučajeva oboljevanja od groznice izazvane virusom Zapadnog Nila, za poslednjih 15-ak godina bilo je više od 100 smrtnih ishoda.

Šta se desi u organizmu od uboda zaraženog komarca? Koji organi stradaju i postoji li terapija?

"Ovo je uobičajen broj obolelih kada su u pitanju neepidemijske godine. Od prvog slučaja, zabeleženog 2012. godine, registrovano je obolevanje od ove bolesti u našoj zemlji. Velika epidemija je bila 2013. godine, zatim u periodu od 2018. do 2022, na četiri pet godina dolaze te godine epidemije. Tokom prethodne godine imali smo 23 uboda, od toga su dva bila sa smrtnim ishodima", istakla je dr Slavica Maris.

Šta se dešava kada nas ubode zaraženi komarac?

"Kada nas ubode zaraženi komarac, u oko 80 odsto slučajeva ne moramo da idemo kod lekara, nemamo apsolutno nikakve simptome bolesti, imunitet odreaguje. Onih 20 odsto ima blagu kliničku sliku koja podseća na grip", rekla je doktorka.

Ističe da se groznica Zapadnog Nila javlja u letnjim mesecima, a da su pik jul i avgust.

"Teža forma bolesti je neuroinvazivna forma, kada je zahvaćena ovojnica mozga, kada se javlja dezorijentacija, slabost i paraliza mišića, koma, pa se hitno treba javiti lekaru", rekla je doktorka Maris.

Šta je prevencija, kako da se zaštitimo?

U 2013. i 2018. godini Srbija je bila prva u Evropi po broju obolelih od groznice Zapadnog Nila. Odakle kod nas toliko zaraženih komaraca i kako da prepoznamo ujed zaraženog komarca?

"Kada je u pitanju virus Zapadnog Nila on potiče iz Afrike, a Srbija i Balkansko poluostrvo su na jednoj od glavnih migracionih ruta ptica. One su glavni rezervoari u kojima se virus razmnožava. Komarac koji je bio na inficiranoj ptici, pa ubode čoveka, on će biti zaražen", rekla je prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina.

Foto: Envato

Ističe da se kućni komarac razlikuje od tigrastog ili rečnog komarca jer je više žućkaste boje. Vrste prepoznaju stručna lica iz Zavoda za biocide.

"Terapija koja je usmerena na sam virus ne postoji, misli se na terapiju koja bi mogla da uništi virus. Primenjuje se suportivna terapija. Oporavak je dugotrajan i usporen, a može se javiti i depresija, otežan hod...", rekla je Slavica Maris, epidemiološkinja u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Komentari (0)