(VIDEO) Ljubivoje ostvario dečački san, sagradio dvorac u srcu Srbije: Kamen za izgradnju zamka dovlačio ručno - sam

"Ideja je bila da napravim ambijent koji će biti neka vrsta kulturne ustanove. Prostor za rad umetnika, atelje, bila bi kolonija i velika galerija gde bismo to izlagali i tako bi funkcionisalo sa delom svojih kolega, namećući, naravno, neki romantičarski duh. Mislim da bez njega ne možemo da se obnovimo", ispričao je Jovanović za Newsmax Balkans.

Dugo je velelepni dvorac u Arilju bio misterija za meštane, ali i za brojne putnike-namernike. Zbog šiljastih kula i specifične kupole, oni koji nisu ariljske gore list, često su ovu građevinu mešali sa nekom od bogomolja koje se nalaze u ovom kraju, ne sluteći da se u nesvakidašnjem zamku nalazi atelje u kome neumorno slika vlasnik zamka. Ljubivoje je, inače, kamen za zamak dovlačio sam - ručno.

"Živeo sam od maslina. Skoro deset godina sam slikao masline, to mi je bila preokupacija, a i to su bile dosta komercijalne teme i praktično sam sa tim živeo. Ne računam neku prosvetnu platu, pet-šest godina što sam radio u prosveti. Poslednjih 15 godina, jer poslednjih pet godina i ne radim skulpture, bavio sam se slikama društvenih događaja na našem prostoru ili u svetu, ja to zovem vreme sumraka, jer praktično to vreme sumraka su slike koje su namenjene bile da ostanu da pričaju priču o vremenu u kome sam ja stvarao", objasnio je umetnik.

Balkanizacija Velike Tartarije

Iako poslednjih godina umesto slikanja, više piše i izdaje knjige koje se bave slovenskom religijom i mitologijom, Ljubivoje se priprema za posebno delo koje će, kako kaže, biti njegov jedinstveni pečat.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Tri godine već čeka platno, treba da rešim to pitanje. Nazvao sam to Balkanizacija Velike Tartarije. Velika Tartarija je najveća slovenska država koja je ikad postojala. Zahvatala je, ako bi nas 'zakačili', išli bismo od nas pa do Vladivostoka, pa prešli u Ameriku dole, dobar deo Amerike bi zahvatala ta Velika Tartarija. Više ne zahvata. Ugasila se kasnije i ostalo je od toga nekoliko tih malih, manjih Tartarija. To treba da bude triptih koji priča tu priču. Jer balkanizacija podrazumeva cepanje tog bića. Kao što je Jugoslavija pocepana kao jedno biće. Mi smo ipak svi jedan isti  narod", istakao je Jovanović.

Zamak iznad Vrzava priča neku svoju priču, a mnogima može biti putovanje kroz detinjstvo uz Grimove bajke.

Jedno je sigurno, među zidinama ovog dvorca njegov vlasnik uz pomoć četkice na platnu priča sasvim drugu priču, koju će najpre razumeti oni čije srce mnogo dalje vidi i nego oko, i kojima je daleka prošlost i božanstva Slovena i te kako važna, kao i sadašnjost u kojoj živimo.

Komentari (0)