(VIDEO) Blaže kazne i laka manipulacija: Psiholog o motivu kriminalaca da angažuju maloletnike za ubistva

Izboden mladić u Rakovici i ubistvo u centru Beograda - dva su tragična događaja u samo nekoliko dana koja ponovo otvaraju pitanje brutalnog nasilja među mladima.

Sve je više tinejdžera koji postaju deo kriminalnih obračuna, bilo kao žrtve, bilo kao izvršioci.

Koja je poruka sve većeg brutalnog nasilja i koliko se tinejdžeri ponovo koriste u kriminalnim obračunima?

Nasilje među maloletnicima nije incident, nego postaje obrazac. Sve češće se sukobi ne rešavaju rečima, već noževima, pištoljima i grupnim napadima.

Roditelji često ne umeju da prepoznaju i kako da reaguju u ovim situacijama. Škole nemaju dovoljno mehanizama da nekako spreče, a institucije reaguju tek kada bude kasno.

Porast brutalnog nasilja među mladima za Presek objašnjava psiholog Zoran Crnjin.

"Porast brutalnog nasilja među mladima je rezultat više međusobnih faktora koji utiču jedan na drugi. Pored nekih sredinskih porodičnih faktora i faktora ličnosti, ono što bih istakao je jedna normalizacija nasilja. Izloženi smo nasilju i putem medija, filmova i igrica uz koje ta deca odrastaju. Pogledajte samo situaciju u našoj državi, u našem regionu. Nekako stiče se utisak da je nasilje prihvatljiv oblik komunikacije i način rešavanja problema. Kroz tu normalizaciju nasilja zapravo mi to ćemo internalizovati i češće će se događati ovakvi incidenti", navodi psiholog.

On je i odgovorio na pitanje zbog čega tinejdžeri postaju alati u rukama kriminalnih grupa.

"Period rane mladosti je period kada smo mi inače podložni, kada ne donosimo adekvatne odluke ili donosimo odluke na osnovu vrlo malo informacija, jer je jako snažan socijalni pritisak da se uklopimo. Mladi tragaju za identitetom. Sve to kriminalne grupe nude moć, laku zaradu, novac i osećaj pripadnosti. Pritom, mladi su populacija koja ne podnosi sankcije na isti način na koji podnose punoletni građani, pa su onda oni laka meta", kaže Crnjin.

Osvrnuo se i na potencijalnu krizu identiteta kod mladih i mogući poremećaj vrednosti.

"Ovaj vek je vek jednog sveopšteg poremećaja identiteta, jer nekako te tradicionalne vrednosti uz koje su naši roditelji odrastali, doživele su jednu eroziju. Mi zauzimamo više nekih životnih uloga tokom 24 sata. Nekako svi sad imamo multiple identitete. Mladi su tu posebno zbunjeni, jer oni u jednom takvom periodu prosto nemaju alata kako da se sa tim adekvatno nose i upravo tragaju za pripadnošću i za nekim doživljajem celovitosti svog identiteta", objašnjava naš sagovornik.

Kada roditelji primete da im je dete krenulo lošim putem, psihologa smo upitali šta je ono što treba da uraditi u ovim situacijama.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Na nasilje ne treba odgovoriti nasiljem, jer time ćemo to nasilje podkrepiti. To je ono gde roditelji često greše, kroz fizičko kažnjavanje. Mislim da to nije baš najbolji put. Mislim da je važno razumeti kontekst u kome se to nasilje javilo, razgovarati sa decom, važno ih je uputiti na institucije ili na profesionalnu pomoć. Dosta psihologa se bavi poremećajem ponašanja u privatnoj praksi ili pri našim institucijama. Prosto, ako ništa drugo, valja otići bar po procenu i po savet", ukazuje Crnjin.

Na kraju, šta bi bio motiv kriminalaca kada angažuju mlade za ovakve slučaje.

"Tu su manje kazne, a i lakše ih je pridobiti za kriminalne grupe. Zbog svega ovoga što smo ranije naveli, naš mozak se još uvek formira. Ovaj predfrontalni korteks, ovaj prednji deo mozga je deo koji je važan za donošenje odluka i planiranje budućnosti. Tu su naše egzekutivne funkcije. To još nije u potpunoj meri razvijeno kod mladog čoveka. S tim on donosi pogrešne odluke, nedovoljno informisane. Oni su lako podložni", zaključuje Crnjin. 

Komentari (0)