Nakon teških pregovora, prekinuto bombardovanje Jugoslavije: Na današnji dan, u kasno veče, potpisan Kumanovski sporazum

Do potpisivanja je došlo nakon mučnih petodnevnih pregovora, kasno noću 9. juna na vojnom aerodromu kod Kumanova.

Sutradan po potpisivanju Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 10. juna 1999. ondašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. 

Određen rok od 11 dana za povlačenje

Potpisnik Kumanovskog sporazuma sa jedne strane je bio Majkl Džekson (1944 - 2024) britanski general, potonji komandant KFOR, međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, kao NATO.

Sa druge, potpisnici su bili Svetozar Marjanović (1944 - 2022) general Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović (1953 - 2025) general Policije Srbije, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije.

Na Kosovo i Metohiju ušle su potom trupe KFOR, većinom iz zemalja članica NATO.

Sutradan po potpisivanju Vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu, agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, u stvarnosti je obustavljena, pošto su poslednji projektili NATO pali na tlo Srbije, odnosno SRJ, 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. i na kasarnu u Uroševcu u 19.35.

Iako je agresija NATO na SRJ započela 24. marta 1999. bez odobrenja Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija, Savet bezbednosti OUN usvojio je 10. juna 1999. Rezoluciju 1244, kada je agresija okončana.

Preduslov predstavnika Savezne Republike Jugoslavije bio je da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora biti isključivo pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija, kako je predviđala prethodno donesena odluka Narodne skupštine Srbije, kao i odgovarajuća izjava Vlade SRJ.

Zbog iskustva sa albanskom organizacijom OVK, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije tokom pregovora posebno su insistirali da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije Srbije treba uskladiti, vremenski, sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, kako bi bio, koliko je moguće, izbegnut takozvani bezbednosni vakuum. 

"Izraz nade"

Bio je to izraz nade da će se tim putem obezbediti elementarna sigurnost za sve građane Kosova i Metohije. 

Vojno tehnički sporazum postignut u Kumanovu, temeljio se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora u Beogradu između Slobodana Miloševića (1941 - 2006), predsednika Savezne Republike Jugoslavije, i predstavnika međunarodne zajednice Martija Ahtisarija (1937 - 2023), tada predsednika Finske, i Viktora Černomirdina (1938 - 2010), ruskog diplomate, prethodno predsednika Vlade te zemlje, inače ličnog izaslanika predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

Predlog mirovnog plana SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju, u Beograd je tada doneo Marti Ahtisari, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.

Foto: Srđan Ilić

Suočen sa pretnjama još razornije agresije NATO, Slobodan Milošević je 3. juna te 1999. prihvatio mirovni predlog, dokument od 10 tačaka.

Skupština Srbije usvojila je istog dana, 3. juna, tokom vanrednog zasedanja, mirovni plan, koji je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehnički sporazum potpisan kod Kumanova 9. juna 1999. sadržao je: 

- Prekid neprijateljstava između NATO i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.

- Povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana. 

- Određeno je uspostavljenje Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, pri čemu je predviđena vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara. 

- KFOR se obavezao na razoružanje OVK. 

- Međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".

Sporazumom su takođe precizirani neophodni tehnički detalji neophodni za ostvarenje potpisanog.  

Povlačenje vojno-policijskih snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999. 

Vojsku Srbije na Kosovu zamenio KFOR

Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem OUN, KFOR, tada 37.200 vojnika, iz 36 zemalja. 

Na KiM je tada ušla i jedna nevelika ruska formacija, prethodno stacionirana na prostoru BiH, u sklopu SFOR, zaposevši u prvom trenutku aerodrom smešten podno Goleša kod Prištine. 

Njihova pozicija na KiM, u sklopu KFOR, legalizovana je sporazumom u Helsinkiju, 18. juna 1999. Raspoređeni su, 86 pripadnika, jula te godine u Kosovskoj Kamenici.

Po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, ruski mirovni kontigent, njih ukupno pedesetak, povučen je sa KiM tokom juna/jula 2003. godine. 

Obaveza KFOR na KiM određena je kao obezbeđenje mira, stabilnosti, bezbednosti za sve građane, kao i siguran povratak izbeglih.

Nasuprot obećanjima, po povlačenju snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM, njihova imovina, duhovno i kulturno nasleđe, bili su meta čestih napada, zločina, pogroma. 

Na Kosovu i Metohiji je odlukom Saveta ministara EU iz februara 2008. prisutna i civilna misija EU, EULEKS, počev od decembra te godine, koja je trebalo da sprovede nužne mere usmerene na obezbeđenje vladavine prava.

Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.

U Prištini je Skupština Kosova u februaru 2008. jednostrano proglasila nezavisnost Kosova, što su brzo prihvatile ključne zemlje Zapada, učesnice u agresiji na Srbiju/SRJ 1999. godine, i prethodno pomagači OVK. 

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. predviđala je povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što se nikada nije ostvarilo.

Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti OUN, donetoj 10. juna 1999. Kosovo je sastavni deo Savezne republike Jugoslavije, čiji je isključivi pravni naslednik Srbija.

Komentari (0)