Srbija četvrta u svetu po kasnom odlasku dece od roditelja: Zašto se mladi iz regiona osamostaljuju sa 30 i više godina

Na Iks nalogu Svet statistike (World of statistics) objavljeni su egzaktni podaci istraživanja o prosečnoj starosti mladih osoba koje napuštaju roditeljsko domaćinstvo.

Ubedljivo prva na ovoj listi je Hrvatska, sa prosečnom starosti od 33,4 godine. Mladi Hrvati su, dakle, već dobrano zašli u četvrtu deceniju života kad se upuste u osamostaljivanje.

Odmah za njima su Crnogorci – moglo bi se reći da dele prvo mesto sa Hrvatima, s obzirom na to da je razlika od svega 0,1 – 33,3.

Treća na listi je Severna Makedonija, u kojoj se mladi sa 32,1 godine odlučuju za započinjanje samostalnog života.

Srbija se nalazi na četvrtom mestu, ali se i kod nas taj prosek vezuje za četvrtu deceniju, te mladi Srbi prosečno imaju 31,4 godine kada roditeljima saopšte da je vreme za fizički razlaz.

U top 10 su i Slovačka (30,8), Grčka (30,7), Bugarska (30,3), Španija (30,3), Malta (30,1) i Italija (30,0).

Na suprotnoj strani ove statistike, na samom začelju liste nalaze se SAD, gde od roditeljskog doma odlaze jedva punoletne osobe, s obzirom na to da je prosečna starost kod osamostaljivanja u Americi svega 19 godina.

Mesto iznad SAD su mladi Rusi – 19,8 godina, a Australijanci sa 20,4 godine su prvi "netinejdžeri" koji svoj život kompletno uzimaju u svoje ruke, bez roditeljskog nadzora, ali i finansijske pomoći.

Kombinacija više faktora

Šta je to što Srbe na ovoj statistici drži na tako visokoj četvrtoj poziciji, ali i zemlje iz okruženja koje suvereno zauzimaju prva tri mesta, sa prosekom od 30 i više godina, pitali smo školskog psihologa iz Centra za prava deteta Biljanu Lajović.

Foto: Milena Đorđević

"U pitanju je kombinacija više faktora. Donekle je stvar tradicionalne porodice i njene organizacije, ali ne smemo da prenebregnemo ekonomski momenat u kome dete, ako završi školu i ako ne može da nađe posao, ne može da živi samostalno i onda je vrlo ozbiljan problem. Kod Amerikanaca postoji tradicija ranog osamostaljivanja, gde, s moje tačke gledišta, prerano deca odlaze iz roditeljskog doma, a sa druge strane kod nas i u regionu dešava se takoreći produženo i definjstvo i mladost kao jedna vrsta faktičke finansijske zavisnosti, jer kod nas ima mnogo porodica u kojima roditelji finansiraju svoj život i život svoje dece", istakla je Lajović.

Vaspitni i ekonomski stil

Ona je uverena da bi se dosta toga promenilo kada bi se promenile finansijske okolnosti u kojima živi prosečna srpska porodica.

Foto: Envato

"Ekonomski faktori su ovde zaista odlučujući, jer dete može da izađe iz svog vaspitnog stila, ali iz ekonomskog ne može ako nema uslova. Ekonomski stil ne može da ima neki svoj rezervni plan, jer jednostavno rečeno nemoguće je živeti sam i ne zarađivati za održavanje. Optimalna starost deteta kada bi već moglo da samo zarađuje za sopstvene izdatke je relativna, ali bi ona svakako trebalo da bude povezana sa završavanjem škole i zapošljavanjem. To su, dakle, prve godine treće decenije života", zaključila je psihološkinja.

Komentari (0)