(VIDEO) Pedagozi o vaspitavanju današnje dece: Imaju više slobode, manje obaveza i sve češće izbegavaju odgovornost

Ovi izazovi čine roditeljstvo danas mnogo kompleksnijim nego ikada pre, što nas poziva da preispitamo kako pristupamo odgoju i kako pružamo stabilnost i sigurnost svojoj deci.

U emisiji Trazim reč o ovoj aktuelnoj i veoma važnoj temi razgovarali smo sa stručnjacima – Natašom Andonovski, specijalnim pedagogom, i dr Nadom Trifković, doktorom pedagoških nauka i psihoanalize.

Jedna od ključnih tema emisije bila je pitanje granica u vaspitanju.

Gde je granica tolerancije?

Često se postavlja pitanje da li roditelji danas previše dopuštaju svojoj deci. Mnogi psiholozi, nastavnici, pa i sami roditelji, primećuju da granice koje su nekada bile jasno postavljene, danas često izostaju. Današnja deca imaju više slobode, manje obaveza i sve češće izbegavaju odgovornost – upravo zato što im je previše dopušteno.

Takođe roditelje muči i konstantan osećaj krivice iz najrazličitijih razloga.

"Naravno da roditelj želi sve najbolje za svoje dete, ali ne možete biti toliko tolerantni da dete krši sve norme. Da l' moralne, zakonske, bilo koje druge. Vi odgajate dete kome će sutra biti teško jer možda neće moći sebi da stvori sve te uslove koje mu pružate, pažnju koju mu dajte ili da kupi sebi sve što mu vi kupujete", rekla je Andonovski. 

Autoritet nastavnika nekad i sad

Nekada su nastavnici imali gotovo neupitan autoritet. Roditelji su ih uglavnom podržavali bez preispitivanja njihovih odluka ili metoda. Danas se autoritet nastavnika se sve češće dovodi u pitanje. Roditelji i učenici ih posmatraju više kao "servis" koji mora da odgovori na njihove zahteve, a ne kao autoritete u obrazovanju.

"Kada krenete u prvi razred jako je važno da imate vaspitne mere u školi pogotovo u današnje vreme kada roditelji decu jedva I viđaju. Mora da se autoritet nastavnika nekako vrati, ali u tome moraju i roditelji da sudeluju. Kad kažu roditelji 'kako ti je to dala dvojku', nazivajući nastavnike raznim imenima, roditelj ruši autoritet nastavnika", navela je gošća u emisiji.

Kad maloletnici postaju delinkventi?

Delinkventno ponašanje ima brojne i međusobno povezane uzroke, ali najčešći razlozi su izostanak brige i odgovornosti roditelja.

Iz iskustva naših gošći u studiju, deca koja su se javljala psiholozima za pomoć, rekla su da ne žele da budu nasilnici, ali da ako ne budu nasilnici biće žrtve.

"Roditelji nemaju vremena da se bave tim problemom a deca ne žele da prijave nasilje jer se plaše da će biti još više zlostavljana u školi. Nemojte samo da pričate jer vas pola toga neće čuti, dajte im primer", rekla je Andonovski.

Svoja iskustva o radu sa decom podelile su i dečje psihološkinje Tatjana Cvetković, Dijana Radojković i Emina Torbić.

Komentari (0)