Top teme:

Blokade fakulteta Kosovo i Metohija Donald Tramp Nesreća u Novom Sadu Izbor urednika

INFO Društvo

Pupina slavi i Amerika: Kako je slavni naučnik postavio temelje srpsko-američkog prijateljstva

Mihajlo Pupin je uradio najviše od svih Srba na polju nauke i humanosti, ali i na postavljanju snažnih temelja srpsko-američkih odnosa, kaže za Newsmax Balkans patentni inženjer Milan Božić, koji je svoj radni vek posvetio inovacijama i proučavanju dela naučnika iz Idvora.

Foto: Milena Đorđević Izložba o Mihajlu Pupinu u Istorijskom muzeju Srbije 2015. “Pupin – od fizičke do duhovne realnosti”

Pored nemerljivog doprinosa nauci, Mihajlo Pupin (1854-1935) bio je značajna ličnost i u razvoju srpsko-američkih odnosa.

"Pupin se kao ugledni naučnik, jedan od osnivača NASA, prvi predsednik Njujorške akademije nauka i profesor na američkom Univerzitetu Kolumbija, veoma angažovao u diplomatiji tokom i nakon Balkanskog, kao i Prvog svetskog rata, lobirajući za interese Srbije", kaže Božić, autor više knjiga o Pupinu.

Najnovija Božićeva knjiga “Pupinovi patenti, njegova filozofija“ privlači veliku pažnju čitalaca, a među popularnim Božićevim knjigama je i "Mihajlo Pupin, najveći hrišćanin među naučnicima", za koju priprema treće izdanje.

Pupin organizovao humanitarnu pomoć SAD za Srbe

U vreme Prvog svetskog rata, u zimu 1914-15. godine u Srbiji je izbila velika epidemija tifusa. Tada je Pupin uradio najviše što je mogao za srpski narod, smatra Božić. U to vreme bio je počasni konzul Srbije i osnovao je svoju humanitarnu organizaciju na Univerzitetu Kolumbija.

Pupin je u Americi formirao ekipe koje su prekookeanskim brodovima, sa nekoliko tona humanitarne pomoći, mnogobrojnim ljudstvom, lekarima i medicinskim sestrama, poslate u Srbiju.

"Na čelu prve ekipe koja je otišla za Beograd bio je doktor Edvard Rajan. On je bio upravnik Vojne bolnice i kasnije upravnik svih bolnica na teritoriji Beograda i Srbije. Doktor Rajan je naložio da se na svim bolnicama postave američke zastave, u nameri da ih zaštiti od bombardovanja Austrougarske vojske. Američke zastave su tako sačuvale brojne živote Srba, ali i institucije", naglašava Božić.

Drugu ekipu, na čijem je čelu bio Daglas Dold, Pupin je poslao za Niš.

"Dold je bio šef američke delegacije Crvenog krsta u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata i ono što je za nas važno, bio je najbolji prijatelj Džona Rokfelera, američkog milijardera. Prijateljstvo njih dvojice sa Pupinom dovelo je do toga da je Rokfeler lično, na Pupinovu molbu, obezbedio brodove iz Amerike za Srbiju, kao i još 25 automobila koji su po Srbiji razvozili tu medicinsku pomoć", ističe Božić.

Dold je kasnije pisao o brojnim Amerikancima koji su pritekli u pomoć Srbiji kada joj je bila potrebna, iako, kako je naveo, nisu imali nikakve veze sa tom zemljom. Bili su to ljudi poput dr Ričarda Stronga, koji je aprila 1915. predvodio mešovitu medicinsku misiju u organizaciji Rokfeler Fondacije i Američkog crvenog krsta, a čak i bivši predsednik Teodor Ruzvelt priložio deo novca od svoje Nobelove nagrade za pomoć srpskom narodu.

Božić kaže da je doktor Dold, lečeći srpski narod od pegavog tifusa i vaški, koristio prah od kojeg je oslepeo, pa se slep vratio u Ameriku.

Treća ekipa američke humanitarne pomoći 1915. godine poslata je za Ohrid. Za taj deo Stare Srbije zadužen je bio još jedan američki milijarder Džon Frotingam.

"Veliki dobrotvor u Velikom ratu postao je tako što se u Americi družio sa našim iseljenicima i obožavao da sluša balkansku etno muziku. Frotingam je osnivač više domova za ratnu siročad i napuštenu decu i sve do svoje smrti 1935. godine izdvajao je novac za njihovo školovanje i lečenje", ističe Božić.

Pupin je često govorio o nasušnoj potrebi za obrazovanjem i smatrao da, ako neka zemlja želi da napreduje, mora da obezbedi dobro obrazovanje za svoje građane.

"Uzimajući u obzir sve navedeno, mislim da Mihajla Pupina najbolje odslikavaju reči patrijarha Pavla: Ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremenu u kome smo i mestu na kome smo", citira Božić.

U Americi ga zvali "Mihajlo Srbin"

Pored naučnog rada, Pupin je bio jedan od osnivača Srpskog narodnog saveza u Americi, organizacije koja je pomagala srpskim emigrantima i podržavala Srbiju tokom teških vremena.

"Mihajlo Srbin" bio mu je nadimak koji su mu bliski prijatelji dali zbog njegovog patriotizma.

Pupin je uvek isticao srpske nazore i objašnjavao Amerikancima njihov značaj: "A ti moji srpski pojmovi, to su moja majka, moje rodno mesto, moja srpska pravoslavna vera, moj srpski jezik i svet koji tim jezikom govori. Ko očekuje da ja napustim moje srpske nazore, taj traži da ispustim svoj poslednji dah", napisao je Pupin.

Upravo takav, Pupin je postao idol mnogih generacija mladih Amerikanaca u vreme kada su srpsko-američki odnosi bili na vrhuncu.

Sagovornik Newsmax Balkans ocenjuje da je Pupin najzaslužniji za postavljanje srpske zastave na Beloj kući, 28. jula 1918. godine. Na taj način je, kako kaže, odata počast Srbiji kao zemlji pobednici u Prvom svetskom ratu i iskazana zahvalnost i poštovanje za ogromno stradanje Srba.

Srpska zastava na Beloj kući

Američki predsednik Vudro Vilson je povodom podizanja srpske zastave na Beloj kući i drugim institucijama širom SAD uputio snažnu poruku američkoj javnosti.

"Narodu Sjedinjenih Država:

U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost."

Srbija je takvu reputaciju imala zahvaljujući vezama koje je Pupin, kao ugledni član Republikanske stranke, imao sa američkim predsednicima kao što su Teodor Ruzvelt, Herbert Huver, Voren Harding, Kelvin Kulidž, ali i sa poslovnim ljudima poput Edisona, Karnegija, Simensa…

Mirovna konferencija u Parizu

Pupin je aktivno učestvovao na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine, gde su se okupile zemlje pobednice u Prvom svetskom ratu.

On je na poziv Nikole Pašića, koji je u to vreme bio predsednik srpske Vlade i predstavljao našu delegaciju, pozvan da dođe na mirovnu konferenciju i lobira za Srbiju.

Pupin je došao u Pariz kao član američke delegacije koja je brojala više od 200 članova, a Božić kaže da je srpski naučnik bio toliko popularan i uticajan da su se svi utrkivali ko će da ga izvede na večeru.

Pupin se zalagao da Srbija kao pobednik u ratu definiše svoje granice sa izlaskom na more. Pupinov predlog podržale su Velike sile i Srbija je dobila izlaz na Jadransko more. Ostalo je samo da se s tim saglasi i kralj Aleksandar Karađorđević.

Prema pisanju Nikole Pašića, koji je zaključke Pariske konferencije preneo kralju, Aleksandar se na to samo nasmejao i rekao: "Svašta, pa celo Jadransko more biće moje kada formiram Jugoslaviju".

"Beograd duguje spomenik Pupinu"

Na osnovu svega što je Pupin učinio za srpski narod, Božić postavlja pitanje: A kako se srpski rod odužio Pupinu?

"Kada smo 2004. godine obeležavali 150 godina od Pupinovog rođenja počeli smo borbu za izgradnju spomenika. Fondacija 'Mladen Selak' i tadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin pokrenuli su inicijativu o izgradnji spomenika i tek 2013. godine je Skupština grada Beograda usvojila Odluku da se počne sa izgradnjom spomen obeležja Mihajlu Pupinu. U Beogradu je nedugo zatim došlo do promene vlasti i tada je sve stalo. Beogradska skupština je 30. avgusta 2021. ponovo donela odluku o izgradnji spomenika Pupinu, koji bi se nalazio ispred zgrade tehničkih fakulteta, pored spomenika Nikoli Tesli. Ta ideja, nažalost, još uvek nije realizovana", razočarano kaže Božić.

Formiran je i novi Odbor, uz prethodno dobijenu saglasnost Ministarstva za kulturu i informisanje, a na čelu Odbora za podizanje spomenika postavljen je profesor Branko Kovačević, bivši rektor Beogradskog univerziteta.

"Mihajlo Pupin je od primenjene fizike napravio elektrotehniku, koju je prvi u svetu uveo u nastavu. I pomagao je Srbima, kao i Tesla. Ono što bih sad voleo da vidim to je da njih dvojica budu zajedno ispred ETF", rekao je profesor Branko Kovačević na Oktobarskim susretima u Idvoru, gde se svakog 9. oktobra, na Pupinov rođendan, okupljaju inovatori i mladi talenati i nagrađuju najbolji među njima.

U Beogradu Pupinovo ime nosi naš najprestižniji Institut u informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT), koji je ujedno najveći i najstariji institut u jugoistočnoj Evropi, nekoliko osnovnih i srednjih škola, novobeogradski bulevar, kao i most koji preko Dunava spaja Srem s njegovim rodnim Banatom.

Tagovi:

Mihajlo Pupin SAD Amerika srbija naučnik Milan Božić Bela kuća Džon Rokfeler humanitarna pomoć Idvor

Komentari (1)

Maja

Predivan text. Treba vise takvih tekstova, da čitamo o pravim vrednostima nasih ljudi

pre 3 meseca

0 0 Odgovori

TV Program