Aleksandar uprkos povredi vratnih pršljenova osvaja medalje u paraatletici: "Sve je moguće kad se ne odustaje od snova"

Njegov životni put vodi od fudbalskih i skijaških staza preko paraolimpijskih stonih tenisa do svetskog šampiona u paraatletici.

Pre povrede koju je zadobio 2005. godine, Radišić je bio uspešan sportista, fudbaler i skijaš, a nakon povrede postao je trener deci plivačkog kluba Čigota.

Sport ga je održao, a izbor da se opredeli za stoni tenis odveo ga je na neko vreme u Novi Sad, sedište tog paraolimpijskog sporta u Srbiji.

"Povredio sam se 2005. godine, skokom u vodu u Crnoj Gori u Igalu, gde sam slomio vratne pršljene, peti, šesti i sedmi. Tada sam već shvatio da je to malo ozbiljnija povreda. Nakon tog početnog oporavka i početnog stresa, razmišljao sam koji bih sport mogao da nastavim, zato što sam i pre povrede bio sportista, bio sam fudbaler i skijaš, tako da to mi je dosta pomoglo da izađem iz tog prvobitnog stanja i da nastavim dalje. Tražio sam sport koji mogu da nastavim i izbor je pao na stoni tenis zato što mi je drug u tom trenutku rekao da i osobe koje koriste invalidska kolica mogu da igraju stoni tenis", ispričao je za Newsmax Balkans Aleksandar Radišić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Zbog porodice i posla vratio se iz Novog Sada na Zlatibor, posvetio se atletici i bacanju čunja.

Njegov prvi turnir, odnosno veće takmičenje je bio Svetski kup u Klužu, u Rumuniji, i to je njegova prva medalja.

"Tad sam osvojio bronzanu medalju. Ne mogu da vam opišem tu sreću, kada se ponovo vraća taj osećaj, takmičarski duh i sve to što proživljavate kao sportista i sve što sport nosi", naveo je naš sagovornik.

Zbog stonog tenisa boravio je u Novom Sadu.

"Odlazio sam na po 10 dana u Novi Sad, da budem u tom mini kampu, a onda se vraćam na Zlatibor i treniram, naravno. Počeo sam da osvajam svetske kupove i neko prvo moje ozbiljnije takmičenje je bilo Evropsko prvenstvo u Italiji 2013. godine. U ekipnom delu sa mojim partnerom Goranom Perlićem i Vladom Petkovićem osvajam bronzanu medalju i to je bio stvarno veliki uspeh. U tom trenutku, za mene je to bilo veliko Evropsko prvenstvo", ispričao je Radišić u emisiji "Prozori Balkana".

Aleksandar Radišić ostvario je, kaže, svoj san kada je na nedavnom Svetskom prvenstvu u paraatletici u Nju Delhiju osvojio zlatnu medalju u bacanju čunja - disciplini kojoj se posvetio nakon što je odlučio da prestane sa treniranjem stonog tenisa, vrati se na Zlatibor i osnuje porodicu.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Život mi je sport, izvukao me je i pomogao da lakše prebrodim povredu. Lakše sam se navikao na život u kolicima baš iz tih sportskih razloga. Zlatna medalja je bila dokaz da je svaki trud isplativ i da je sve moguće kad se ne odustaje od svojih snova", napomenuo je naš sagovornik. 

Radišić je i predsednik čajetinskog udruženja "Inkluzija" osoba sa invaliditetom.

Komentari (0)