"Na trkačkoj stazi je svoj na svome": Pavle (19) jedini u Evropi sa autizmom osvaja medalje u regularnoj konkurenciji

Dragana je u razgovoru za naš portal istakla da su simptomi autizma prepoznati još u ranom periodu, a da je bolest dijagnostikovana u osmoj godini života.

"Još negde sa dve i po do tri godine postalo je jasno da postoji neki problem u njegovom razvoju. Dijagnoza se ipak postavlja kada se završi rani razvojni period. Pavlu je dečiji autizam formalno dijagnostikovan u osmoj godini", navela je njegova mama.

"Kad se dijagnoza prihvati, život se preokrene"

Dodala je da je prihvatanje autizma za njih kao roditelje bilo vrlo teško.

"Vrlo je teško kad imate naizgled i u pogledu zdravlja savršeno dete i kada shvatite da njegov život neće ići tokom koji očekujete. U periodu saznavanja da postoji problem, roditelji obično posežu za alternativnim metodama i rešenjima i pribegavaju nadanju da to nije to što jeste. Dok god roditelji žive u iščekivanju da će se nešto promeniti, to je jako stresno", ispričala nam je Dragana.

Dodala je da joj je prekretnica bila prihvatanje da Pavle nije kao druga deca i da je svaki mali korak za njega zapravo veliki.

"Kad se dijagnoza prihvati, život se preokrene", naglasila je Dragana.

"Vremenom smo videli da je jako talentovan"

Uz autizam često ide i hiperaktivnost. S obzirom na to da je Pavle bio izuzetno hipeaktivan, roditelji su smatrali prirodnim da njegovu energičnost usmere ka sportu.

"Pavle je kao dete voleo da se penje, da trči, prohodao je odnosno protrčao sa devet meseci. Sport nam je zato bio prirodno usmerenje za njega.
Nama je to značilo jer smo želeli da ga kod kuće primirimo, da mu višak energije usmerimo ka nečemu i nismo odmah imali predstavu o tome koliko je zaista nadaren za sport. Vremenom smo videli da je jako talentovan", navela je Pavlova mama u razgovoru za naš portal.

"Tata nije mogao da ga stigne u trci na pet kilometara"

Dodala je da su poteškoće imali za vreme kovida, kada je izlazak posle određenog vremena bio zabranjen, što je bio problem za Pavlovu hiperaktivnost.

"Roditelji su uspeli da se izbore da se deci sa autizmom dozvoli da izlaze i posle predviđenog vremena. Tata ga je vodio na Košutnjak gde su zajedno trčali i primetio da ne može da stigne Pavla u trci na pet kilometara", rekla nam je Dragana.

Foto: Privatna arhiva/Dragana Mirović

Pavle je, kaže njegova mama, promenio više klubova.

"Na početku je išao na sportske radionice za decu sa posebnim potrebama, a posle su ga primetili iz Specijalne olimpijade pa je počeo sa njima da se takmiči. Danas je član kluba 'Trkač 011'. To je ogranak Zvezde gde ga trenira čuveni atletski trener Desko Gajić.

"Pravi primer za sve"

Dodala je da takođe trenira i sa Brankom Hrnjazom koji mu je 'partner' u trčanju na polumaratonima.

"Pavle mora da ima pratnju da ne bi zalutao negde. U okviru novobeogradske atletske lige trče na Ušću deset, 15, 20 kilometara", napomenula je Dragana.

Foto: Privatna arhiva/Dragana Mirović

Branko Hrnjaz rekao nam je da je Pavle pravi primer za sve.

"Svaki put me iznenadi svojom voljom, snagom, izdrzljivošću i upornošcću", napomenuo je njegov trener.

"Pravi je Spartanac"

Pored talenta, tu je i uporan i kontinuiran trening.

Kada je reč o aktivnostima, Pavle dvaput nedeljno ide na individualne treninge, četiri puta nedeljno trenira u klubu "Trkač 011", a sa tatom dva puta nedeljno ide u teretanu.

Na trkačkoj stazi je, kaže Dragana, Pavle svoj na svome.

Foto: Privatna arhiva/Dragana MirovićPavle Mirović sa mamom Draganom Mirović

"Vidi se da ga to ispunjava i da mu prija iako nije verbalan pa ne može to da kaže" ističe njegova mama.

Dragana je na Pavla izuzetno ponosna.

"On je jedno zaista dobro i poslušno dete. Ima on svojih fazona, ali je jedan pravi Spartanac. Ako krene da trči, trčaće do iznemoglosti, čak iako je povređen. Ima tako jaku volju da to nadjačava njegov problem sa autizmom", istakla je Pavlova mama.

"Pavle ne trči sa svojom kategorijom"

Govoreći o Pavlovim uspesima, Dragana je istakla da je više puta istrčao Beogradski polumaraton.

"Najveći uspeh bila mu je trka na Dunavskom polumaratonu u Apatinu gde je osvojio srebro u regularnoj konkurenciji do 19 godina. Osvojio je i dva puta prvo mesto na paraatletskom takmičenju u Kruševcu na 5.000 metara. Na državnom paraatletskom prvenstvu na 1.500 metara osvojio je srebro i bronzu", navela je Dragana.

Skrenula je pažnju na to da što Pavle ne trči sa svojom kategorijom jer nema dovoljno trkača sa intelektualnim teškoćama da bi se organizovala trka samo za njih. 

Dodala je da generalno osobe sa intelektualnim poteškoćama imaju veliki problem da se uključe u paraatletska takmičenja. 

"Pokušavamo da animiramo Paraatletski komitet jer oni uglavnom rade sa telesnim invaliditetima i nemaju iskustva kada je reč o intelektualnim oštećenjima.

Foto: Privatna arhiva/Dragana Mirović

Dodala je da Međunarodni olimpijski komitet predviđa kategoriju T-20, ali da niko iz naše zemlje nije kvalifikovan u tu kategoriju zbog nepoznavanja procedure.

"Pokušavamo da se povežemo sa lekarima iz Hrvatske jer u Srbiji nemamo lekara koji ima licencu da može da kategorizuje igrača u tu kategoriju. U Hrvatskoj ih imaju pa da makar vidimo kakva je procedura. To traje već dve, tri godine i čini mi se kao da ne postoji zainteresovanost da bi time počeli da se bave", zaključila je Pavlova mama u razgovoru za naš portal.

Komentari (2)

Lala

Bravo Pavle! Podrška roditeljima i trenerima. Ovr priče bude nadu a ne priče o političkim kriminalcima koji su upropastili sve u Srbiji!

pre 2 meseca

5 0 Odgovori

Aleksandar

U REGULARNOJ konkurenciji decak sa autizmom trci i osvoji 2 mesto.probajte pa ce te videti sta to znaci.Svaka cast roditeljima koji pozrtvovano prate njegovu energiju i potrebe!

pre 1 mesec

2 0 Odgovori