(VIDEO) Slučajevi nestalih beba: Potresna ispovest majke koja decenijama kasnije ne prestaje da traga za sinom

Gošća emisije bila je Vera Vukomanović iz Kragujevca, koja je podelila svoje potresno svedočenje o porođaju iz 1987. godine, za koji veruje da je bio deo šire mreže prikrivanja istine o sudbini novorođene dece.

Pored nje, u emisiji Tražim reč su govorili i Radiša Pavlović, jedan od vodećih aktivista u oblasti rasvetljavanja slučajeva nestalih beba i predsednik komisije Vlade Srbije za slučajeve nestalih beba, i Milanka Momčilović, majka i članica udruženja roditelja koji godinama tragaju za svojom decom - "Za istinu i pravdu o bebama".

Dve suprotne priče

Ispovest Vere Vukomanović počinje događajima od pre 37 godina, u jednoj kragujevačkoj bolnici, gde su zvanične informacije i lično iskustvo postale dve potpuno suprotne priče.

"Porodila sam se 12. maja 1987. godine u Kragujevcu. Osmog maja sam otišla na redovnu kontrolu, doktor me je primio na ultrazvuk i do tada je sve bilo u redu. Kada je pogledao ekran, rekao je: 'Rad srca minus', pitala sam ga šta to znači, a on je odgovorio: 'Dete je mrtvo'", prisetila se Vera.

Ubrzo je u prostoriju ušao drugi lekar, koji je odmah primetio da rad srca deteta postoji, što je dovelo do njihove prepirke, koja se, kako kaže, lomila na njoj.

Jedan lekar ju je ubeđivao da ostane u bolnici, dok je drugi smatrao da bi trebalo da ide kući i sačeka porođajne bolove. Kao mlada i neiskusna dvadesetjednogodišnjakinja, odlučila je da ostane.

Plač novorođenčeta

Tokom boravka u bolnici narednih dana, osećala je pokrete deteta i više puta pokušavala da to saopšti lekarima, ali su njeni apeli ignorisani.

"Prvi put sam rekla, pa drugi, pa treći… a onda mi je lekar samo rekao: 'Ma, idi ženo! To su ti živci!' i vratio me u sobu", navodi ona.

Na dan porođaja, 12. maja, u porođajnoj sali su bile tri žene, medicinske radnice. Nakon što se porodila, čula je jasan plač novorođenčeta, kao i da su rekli da je beba teška "dva kilograma i osamsto grama".

"Sve se brzo odvijalo. Samo su ga izmerili, nisam videla da li su ga okupali. Kada su žene odnele dete, pokušala sam da isključim indukciju i da ustanem da vidim gde su ga odveli", kaže naša sagovornica. 

Dete je odmah odneto, a Vera, iako pri svesti, nije imala uvid u dalji tok događaja. Tada se, kaže, pojavila jedna od žena i upitala je gde je pošla.

Kada je Vera rekla da želi da vidi svoje dete, usledila je neobična i ponižavajuća scena: "Pitala me je čija je to spavaćica na meni. Rekla sam da je moja, a ona mi je drsko rekla da je skinem. Skinula me je jer nisam mogla sama, gurnula me na ležaj, prekrila zelenim mantilom i otišla", priseća se ona.

Po izlasku iz porodilišta, niko joj nije dao nikakvu informaciju. "Doktor koji je tvrdio da se ne čuju otkucaji srca mog deteta kasnije je podneo tužbu protiv mene, i to - za klevetu", ističe Vera. 

Novi šok kada je otišla po telo deteta

Nakon nekoliko dana provedenih u bolnici, zajedno sa suprugom i svekrvom otišla je da preuzme telo deteta, kako bi ga sahranili. Međutim, usledio je novi šok.

"Dočekao nas je doktor koji je tvrdio da upravo on radi obdukciju mog deteta. Pokazao je na vrata i rekao: 'Tu je dete'. Pitala sam da li mogu da ga vidim, a on je rekao: 'Ne možete'. Kao razlog je naveo da je dete isečeno. Pala sam na kolena i molila ga da mi dozvoli da ga vidim", priča Vera.

Nakon njene molbe, lekar ju je, kaže, podigao za ruke i rekao rečenicu koju pamti i danas: "Šta je tu je, dete je spaljeno i otišlo je u kanalizaciju."

Vera i svekrva su iz bolnice izašle plačući. Na izlazu su ponovo srele istog lekara, za kojim je potrčala. "Bežao je, ali sam ga sustigla na stepenicama. Pogledao me i ponovio: 'Šta je tu je. Sledeću trudnoću ću ja da ti vodim'", navodi reči lekara naša sagovornica.

Šta je pisalo u otpusnoj listi

Godine 2002. u medijima je pročitala ispovest bračnog para koji je tvrdio da im je u otpusnoj listi ukucano: prvo živo, pa mrtvo dete.

"Tako je izgledala i moja otpusna lista. Krila sam je od sebe same, jer sam plakala svaki put kada bih je pogledala", kaže ona. 

Od suza, koje bi same navirale u tim mometnima, nikada zapravo nije čitala šta piše na otpusnoj listi, sve do te 2002. godine. Tada uviđa da se poklapa kilaža koju je čula tokom porođaja: "dva kilograma i osamsto grama", kao i da je i njoj takođe napisano prvo da je dete živo, a zatim precrtano i - mrtvo. 

Nakon pokretanja postupka i dobijanja obdukcionog nalaza i sprovodnice, otišla je po dodatnu dokumentaciju. Imala je samo otpusnu listu i sa patologije izveštaj da je posteljica "u redu".

Slučaj preuzeo javni tužilac

Njen slučaj preuzima javni tužilac koji ubro poziva porodicu Vukomanović na kućni telefon. 

"Jednog dana tužilac je pozvao na fiksni, javio se moj muž. Čula sam ga kako govori: 'Kako to mislite, šta tražimo? Pa tražimo dete!', što je bilo okidač za razvoj rasprave, čije sam delove samo načula. Nakon razgovora, suprug mi je rekao da je tužilac izjavio da sam se 'odrekla deteta' i da mi je 'naknadno proradio majčinski instinkt'", kaže Vera.

Nakon toga, Vera je sama otišla u tužilaštvo. "Uveo me je u kancelariju, izvadio fasciklu i pokazao papir koji potvrđuje da sam se navodno odrekla deteta. Na papiru je bio i moj potpis. Pokušala sam da uzmem kopiju, ali mi je dokument istrgnut iz ruku", priseća se.

I danas, decenijama kasnije, Vera ne prestaje da traži istinu. Svakodnevno se nada da će telefon zazvoniti i da će sa druge strane biti njen sin.

Emisiju Tražim reč možete gledati svakog radnog dana od 13 časova, a vikendom od 15:30 sati.

Ukoliko želite da i za vas tražimo reč, pišite nam: trazimrec@newsmaxtv.rs

Komentari (0)