(FOTO) Radica - žena kamiondžija, humanitarac i heroina, zimi kao Šofer Mrazica deli paketiće deci nastradalih kolega

Radica je rodom sa Zlatara, a sa decom i suprugom živi u Zemun Polju, kada nije na putu na koji ide kamionom.

Za Newsmax Balkans ispričala je šta ju je podstaklo da izabere za ženu netipično zanimanje i postane profesionalni vozač kamiona.

"Pokojni otac mi je bio kamiondžija, a time mi se bave i brat i muž. To sam oduvek volela, samo se nisu odmah poklopile kockice. Sa 34 godine sam podvukla crtu i rešila da radim posao koji volim. Onda sam položila kategorije i polako krenula da vozim", pojasnila je sagovornica u razgovoru za naš portal.

"Odrasla sam u kamionu"

Kako je istakla pre toga je radila u prodavnici i bavila se održavanjem stanova i restorana.

"Čistila sam stanove i restorane da bih skupila dovoljno novca za kategorije", ukazala je Radica.

Foto: Privatna arhiva/Radica Blagojević

Posao kamiondžije je, kaže, težak, i fizički i emotivno.

"Više emotivno jer si odvojen od porodice i društva i neke normalne svakodnevice. Sa emotivne strane je teško, ako ga radi neko ko ga ne voli i ako u njega uđe isključivo radi novca. Volim taj posao, odrasla sam u kamionu i volim takav način života, a radim i u firmi gde mogu da prilagodim svoje radno vreme i da se posvetim deci", navela je Radica u razgovoru za naš portal.

"Ne vidim svet, vidim auto-put"

Kako je naša sagovornica istakla, posao kamiondžije ima i dobrih i loših strana.

"Sve zavisi kako na taj posao gledate, da li ga radite zbog novca ili iz ljubavi. Jeste malo bolje plaćen u odnosu na prosečan posao u Srbiji, ali naše radno vreme je 15 sati, šest dana nedeljno. Lepo je što pređeš celu Evropu i Rusiju, ali retko je da nešto više vidiš na tim putovanjima. Ne, ne vidim svet, to je zabluda, vidim auto-put. Ne može ništa konkretno da se obiđe, osim ako ne postoje veće pauze", naglasila je Radica. 

Poslednje putovanje, kaže, trajalo je 48 dana.

Heroina godine i članica udruženja "Drug sa druma - vozači sa srcem" 

Radica je, osim po vožnji kamiona, prepoznatljiva i po humanosti.

Nedavno se našla među deset heroja kojima je delegacija EU u Beogradu dodelila priznanja jer su svojim nesebičnim delima i posvećenošću zajednici pokazali prave vrednosti solidarnosti i dobrote, temeljne principe na kojima počiva Evropska unija.

Foto: Udruženje Drug sa druma - Vozači sa srcem

Naša sagovornica humanitarnim radom počela je da se bavi u okviru Udruženja "Drug sa druma - vozači sa srcem".

Reč je o nevladinom i neprofitnom udruženju koje je osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti pružanja socijalnih, finansijskih i drugih vidova pomoći kolegama kamiondžijama, kao i članovima njihovih porodica, a prvenstveno deci vozača teretnih vozila, kao i pružanje pomoći drugim osobama za koje udruženje postigne saglasnost većinom članstva.

"To Udruženje postoji već pet godina. Osnovao ga je Petar Vidović, a predsednik je Vladimir Blagojević. To je Udruženje koje se finansira isključivo iz svojih sredstava i od donacija običnog naroda. Baziramo se na porodice naših nastradalih i teško bolesnih kolega", pojasnila je sagovornica.

Dele paketiće deci nastradalih kolega

Zimi, od katoličkog do pravoslavnog Božića, Udruženje organizuje posebnu humanitarna akciju, u želji da obraduje najmlađe, u vidu paketića.

"Već četvrtu godinu zaredom organizujemo Konvoj sa srcem - ukrasimo tri, četiri, pet kamiona. Sa akcijom krećemo od katoličkog do pravoslavnog Božića, obiđemo svaku kuću našeg nastradalog ili teško bolesnog kolege, dođemo na kućni prag i deci podelimo paketiće. Uvek napravim oko pedesetak paketića posebno, a kad prođemo kroz neko selo i vidimo brata i sestru pored puta, zastanemo da i njima damo paketić. Tada sam u ulozi Šofer Mrazice", pojasnila je Radica.

Ove godine će, kaže, imati i vilenjake.

"Baš lepo širimo tu priču u želji da unesemo radost i lepotu", navela je Radica.

"Napunim srce njihovom energijom, ali se i raspadnem"

Kada podele namenske paketiće, ono što ostane poklone, kako kaže, onima koji su zaboravljeni.

"Kada skupimo dovoljno sredstava za te namenske paketiće, uglavnom ostanu i neka značajna sredstva i onda izaberemo neku školu za decu ometenu u razvoju da i njih iznenadimo paketićima", rekla nam je Radica.

Dodala je da uglavnom biraju ustanove koje nisu u Beogradu, Novom Sadu i većim centrima, nego one koji su udaljeni, koje niko ne obilazi, koji su zaboravljeni", napomenula je Radica.

"Prvi smo obišli školu Jelena Varijaški u Vršcu. Za Novu godinu smo skupili i podelili 180 paketića za Srce jabuka u Pančevu. To su starije osobe ometene u razvoju i na nivou dece od deset godina. Bili smo izuzetno dirnuti njihovom situacijom jer su ili napušteni od najmilijih ili su im roditelji umrli, a onda ih automatski pošalju u dom. Otišli smo ponovo da ih posetimo u martu i odneli smo im plišane igračke i garderobu, skupili smo oko 1.000 evra da im nabavimo gornji i donji veš jer im je to bilo potrebno", rekla nam je Radica.

Kako je Radica naglasila, jedini su došli u Belu crkvu gde su deca i ometena u razvoju i napuštena od strane roditelja. 

"Kad dođete u jedan dom u Beloj crkvi i vidite njih trideset petoro koje niko nikad nije posetio i provedeš to popodne s njima. Njih ne interesuje da li si ti nešto doneo, njima je bitno samo da im neko posveti pažnju. Svarno napunim srce tom njihovom energijom, ali se sa druge strane i raspadnem jer shvatam da život nije fer. Nisu tražili da se rode, a na totalnoj su margini društva i niko ne brine za njih", rekla nam je Radica.

Udruženje je, kako ističe, pomoglo i u lečenju brojne dece.

"Jednoj devojčici smo platili operaciju noge, zajedno smo platili privatnog anesteziologa, trima sestrama iz Vranja uradili smo PVC stolariju na kući jer su one ostale same, pokrenuli smo tri akcije za decu kolega koji se leče u Turskoj i sva tri puta smo za matične ćelije skupili novac putem apela, videa, molbi, tako da smo uspeli troje dece da pošaljemo za Tursku", nabrojala je samo neke od humanitarnih dela udruženja naša sagovornica.

"Vozači kamiona se najbrže zaborave, a uglavnom najbrže ginu"

Radica je istakla da je obilazak porodica nastradalih kolega, izuzetno dirljiv trenutak.

"Koliko je lepo, toliko je i tužno. Lepo je što neko nije zaboravio nečijeg oca, brata, tatu, ujaka. Vozači kamiona se najbrže zaborave, a uglavnom najbrže ginu. Brzo dođe drugi vozač, zameni ga i ovaj kao da nije ni postojao", navela je ona.

"Koliko god da izgledamo krupno - nežni smo i tužni"

Istakla je da Udruženje funkcioniše kao tim.

"Puno mi je srce jer moje Udruženje funkcioniše kao familija, vlada opšte poverenje između nas. Kad se pokrene neka akcija svi se utrkuju kako da se to realizuje. Mi smo Udruženje koje živi za udruženje, a ne od udruženja. Mislim da naša dela jesu velika u odnosu na naše prihode jer se finansiramo isključivo od članarina koje naše kolege uplaćuju Naša himna je Masimo Savić "Mali krug velikih ljudi" i ona nas u potpunosti opisuje. Koliko god da izgledamo krupno kao vozači kamiona, izuzetno smo nežni i tužni ljudi", naglasila je.

Dodala je da imaju kolege iz Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine koji učestvuju i da im na putu može pomoći Turčin, Italijan, Belgijanac.

"U našoj profesiji ne postoji ova ili ona vera i nacionalnost, nego samo dobar ili loš čovek. Na ulici smo svi jedan", zaključila je Radica u razgovoru za naš portal.

Komentari (0)