Borba za dostojanstveniji život u invalidskim kolicima: Đorđe (49) je pronašao inovativna rešenja i kreirao pametni dom
Đorđe Jović (49) je, zbog povrede vratne kičme, od svoje 17. godine u invallidskim kolicima. Za Newsmax Balkans podelio je svoja iskustva i inovativna rešenja koja je razvio u okviru života sa kvadriplegijom.
Đorđe je za Newsmax Balkans pojasnio da je do povrede zbog koje je kao tinejdžer završio u invalidskim kolicima došlo usled pada s motora.
Istakao je da mu je to promenilo život iz korena.
"Ne brojim više godine, ovakav život je drugačije merljiv. Ovo je jedna katastrofalna povreda koja menja život iz korena. Menja i tvoj i život cele tvoje porodice i onih koji su oko tebe. Treba puno godina da prođe da mentalno prihvatiš svoje stanje i nove okolnosti i da počneš da živiš život na neki nametnut način na koji te niko ne može obučiti niti pripremiti", naglasio je sagovornik u razgovoru za naš portal.
"Suočavanje sa ovolikom količinom nemoći natera te da odrasteš preko noći"
Naveo je da pod tim podrazumeva brojne zdravstvene probleme koji prate ovakvu vrstu povrede, simptome i razne signale koje telo šalje i koje zbog povrede ne možeš da osetiš.
"Sa svim tim moraš da naučiš da živiš. Bezbrojna lična, fizička i arhitektonska i društvena ograničenja, nerazumevanje, ignorisanje. Suočavanje sa ovolikom količinom nemoći i prepreka natera te da odrasteš preko noći. Nema tu nikakvog herojstva, kakvog iz iskustva znam da ljudi površno umeju da prokomentarišu. Ogroman procenat ovakvog načina života je čist čemer i patnja", ukazao je Đorđe.
Počeo da nalazi rešenja kad je shvatio da nema onoga što mu treba
Našem sagovorniku tehnologije su, kako kaže, umnogome olakšale način života i funkcionisanje.
"Ne bih mogao da preživim bez tehnologije - ni nove, ni stare. Svakodnevno pratim sve u vezi tehnologija i konstantno razmišljam o načinima kako bi nešto moglo da se primeni ili prilagodi u mom slučaju. Koristim sve od tehnologija koje čine svaku mrvu života lakšim, meni i svima oko mene. Od dizalice za ustajanje iz kreveta do dobrih kolica preko pametnog prekidača za paljenje lampe, adaptiranog kombija sa rampom…", napomenuo je Đorđe.
Gledaoci emisije "Tražim reč" na Newsmax Balkans imali su prilike da upoznaju Bojanu Jović (22), osobu sa invaliditetom, koja kaže da joj nije potrebno sažaljenje i dodaje da joj je san da jednog dana sa radija čujete baš njen glas.
Nastavnica srpskog jezika i književnosti i autorka priručnika "Ti ličiš na sebe" Milica Bijelić govorila je za Newsmax Balkans o ulozi prosvetnih radnika u inkluzivnom obrazovanju, kao i o njihovim reakcijama na inkluziju i pripremljenosti za rad sa učenicima koji imaju Individualan obrazovni plan.
Bojana Pavlović je 1986. godine, kada je imala 14 meseci primila vakcinu, iako, kako jre navela, nije bila potpuno zdrava, zbog čega je pala u komu, doživela kliničku smrt i u potpunosti izgubila sluh. O svom iskustvu, odrastanju i životu bez zvuka, ali i bez granica govorila je za Newsmax Balkans.
Dodao je da tehnologija, u odnosu na prošlost, i te kako spašava i produžava živote.
Đorđe je, u težnji da sebi olakša život, otišao i korak dalje - i sam je postao inovator.
"Počeo sam da nalazim rešenja onda kada sam shvatio da ono što mi treba – ne postoji ili je preskupo. Tada ne ostaje ništa drugo nego da sam smisliš, prilagodiš ili napraviš. Pomagalo je alat za rešavanje tačno određenog problema - često unikatnog. Na internetu se može dosta naći, ali za ono specifično, moraš sam da se snađeš", napomenu je Đorđe.
Đorđev "pametni dom"
Naš sagovornik je tražeći rešenja za specifične probleme kreirao "pametni dom".
"Prvo što smo uradili, a to je bilo baš davno, ugradili smo električne brave i na kabl instalirali prekidače pri ruci za stolom gde radim za kompjuterom. Potom smo uveli video-nadzor. To je bilo veliko mentalno olakšanje za mene. Mogao sam da vidim svoju neposrednu okolinu u realnom vremenu. Na taj način sam mogao da vidim ljude koji su dolazili kod mene i sam da im otvaram vrata na dugme. Svi ti pomaci bili su ogromna stvar za mene", naglasio je Đorđe za naš portal.
Dodao je da su kasnije počela na tržištu da se pojavljuju razna pametna rešenja.
"Od Gugl pametnog zvučnika i glasovne komande za paljenje i gašenje svetla, otvaranja vrata (sklonili smo stare kablove), preko mobilnog telefona upravljanje sa svom elektronikom po kući - multimedija, streaming servisi, klima uređaj, razni senzori, pametne utičnice, između ostalog koje koristim za punjenje mobilnog, a kad se mobilni napuni, utičnica prekine struju a punjač ostane u utičnici. To je za nas jako zgodno što se tiče samostalnog priključenja telefona na punjenje, ali takođe i ušteda električne energije i zaštita od ne daj bože da se zapali punjač", istakao je sagovornik Newsmax Balkans.
Đorđe je naglasio da osobama sa invaliditetom, ovi izumi mnogo znače jer im omogućuju neku samostalnost do maksimuma.
"Recimo kao neki čaroban štapić sa kojim možeš glasom da kontrolišeš sve te užasno dosadne ponavljajuće radnje koje bi inače radili tvoji ukućani za tebe. To s godinama postane strašno naporno. Ovako ih maksimalno rasterećuješ i čuvaš njihovu energiju jer bez osobe koja te neguje nema života", napomenuo je on.
Naš sagovornik je istakao da izume koje je kreirao iz lične potrebe mogu da koriste i drugi sa sličnim fizičkim izazovima.
Govoreći o tome da li je uspeo da distribuira svoje projekte, istakao je da su oni 'mladi', ali da se nada da će njegove inovacije dospeti do šireg kruga ljudi.
Među Đorđevim projektima nalaze se automatski ventil za pražnjenje urin kese, držač za telefon, sistem za pranje zuba za osobe sa minimalnom pokretljivošću ruku, TURNIO - sistem koji olakšava okretanje nepokretnih osoba u krevetu.
Dodao je da sve u vezi smišljanja i prototipovanja, pogotovo specifičnih stvari traje dugo i materijalno može da bude izazovno.
"Potrebno je puno faktora da se slože da bi se napravio neki proizvod", rekao nam je Đorđe.
Automatski ventil za pražnjenje urin kese
Jedna od prvih i najvažnijih stvari koje je napravio bio je električni ventil za pražnjenje urin kese kada se sedi u kolicima.
"To smatram kao neizbežni dnevni alat koji bi svako od nas trebalo da ima. Pogotovo ako izlaziš iz kuće na više sati. Na ovaj način više ne zavisim od nekoga da mi ručno isprazni kesu kada se napuni, nego to mogu da uradim jednostavnim pritiskom na dugme, gde hoću i kad hoću. Oni koji su u mojoj ili sličnoj situaciji razumeju ovaj vid rasterećenja i slobode", naglasio je Đorđe.
Đorđe je napravio i držač za telefon od mikrofonskog stalka.
Foto: Privatna arhiva/Đorđe Jović
"Njega koristim dok ležim. Postavljen je odmah uz krevet na dohvat ruke i tako je mobilni telefon uvek uz mene", rekao je naš sagovornik.
Sistem za pranje zuba za osobe sa minimalnom pokretljivošću ruku
Kad je reč o ovom sistemu, Đorđe je istakao da je u pitanju pažljivo osmišljen sistem uz koji sa malim pomeranjem ruke osoba može da obuhvati sve pravce koji su potrebni električnoj četkici da priđe zubima sa svih strana.
"Prednost ovakvog pomagala je ta da imaš slobodu da opereš zube kad ti hoćeš. Ne mora niko da ti drži četkicu. Važno je samo da je sistem pričvršćen ispred tebe gde možeš da mu priđeš sa unapred postavljenom četkicom. Ostale detalje i snimke ću da objavim uskoro na svom sajtu", napomenuo je on.
Sistem za brijanje za osobe sa minimalnom pokretljivošću ruku
"Svi znamo koliko je brijanje komplikovana stvar za nekog sa kvadriplegijom i uvek ti treba neko da te obrije. Ranije dok sam bio mlađi uz pomoć specijalnog držača zgloba, mogao sam donekle da se obrijem. Ali ni to odavno ne mogu. Kako starimo tako su nam i ruke sve slabije", rekao je naš sagovornik.
Dodao je da je baš iz tog razloga i napravio sve ove sisteme.
"Kao neki zalog za budućnost i malo dostojanstva u životu", istakao je on.
Dodao je da je sistem za brijanje nešto na čemu je dugo radio.
"Koristeći male precizne motore i linearna kretanja, aparat za brijanje može da se rotira po željenim uglovima tako da se njegova oštrica lako prilagodi konturama lica i brade.
Ovo je sistem na kom sam dugo radio i modelovao i prepravljao i konačno se nadam da će funkcionisati kako očekujem. Testiranje je u završnoj fazi i nadam se da ću uskoro podeliti video-prikaz", rekao nam je Đorđe.
TURNIO - sistem koji olakšava okretanje nepokretnih osoba u krevetu
TURNIO je Đorđev veliki projekat, koji je, kako je istakao, funkcionalni prototip koji koristi pune četiri godine.
"To je sistem koji olakšava okretanje nepokretnih osoba u krevetu. Ovaj sistem čoveku vraća dostojanstvo. Direktno utiče na prevenciju dekubitusa, rasterećuje negovatelje fizičkog dodira tela. Nema više ručnog okretanja ili povlačenja tela. Oni koji nekog neguju savršeno će razumeti prednosti ovog sistema. Mogućnost povrede za osobu koja leži i onu koja je okreće je svedena na minimum. Takođe ko može prstima da kontroliše daljinski upravljač, može sam da se okrene kad hoće. Ne mora nikog satima da čeka da bi ga okrenuo ili mu pomogao oko sitnih korekcija u vezi ležanja", podvukao je on.
Dodao je da su ovo fundamentalni problemi kod "armije od očiju skrivenih nepokretnih ljudi i istinskim junacima koji se brinu o njima".
"Ovo je možda i najvažnija stvar koju sam napravio. To je sistem koji postavlja nove standarde nege kod nepokretnih ljudi", naglasio je naš sagovornik.
Neophodna saradnja i podrška
Naš sagovornik je naglasio da bi mu značila pomoć u daljoj realizaciji ovog važnog projekta.
"Trenutno sam u fazi u kojoj je potrebno proizvesti nekoliko funkcionalnih primeraka kako bi se sistem testirao u realnim uslovima – kod korisnika u kućnom okruženju ili u nekoj zdravstvenoj ustanovi. Cilj je da se na osnovu tih testiranja sistem dodatno unapredi, a zatim i komercijalizuje, kako bi bio dostupan svima kojima je ovakva pomoć neophodna. Ova misija mi je lična i duboko značajna, ali je ne mogu ostvariti sam.
Dodao je da mu je potrebna podrška u smislu finansijske i tehničke realizacije, preko testiranja, do pomoći u pronalaženju poslovnih partnera za plasman na tržište.
"Što pre uđemo u proces realizacije, to će ovaj sistem brže postati dostupan onima kojima može spasiti zdravlje i unaprediti kvalitet života. Što se tiče zaštite, sistem je prijavljen u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Trenutno nemam aktivnog tehničkog saradnika koji bi mogao da mi asistira u sklapanju raznih stvari, jer ja rukama zbog invaliditeta ne mogu ništa od toga da uradim sam. I to je jedan od razloga što je razvoj svega malo sporiji", napomenuo je Đorđe.
Bad Quad Cave - blog
Đorđe je nedavno napravio i sajt - Bad Quad Cave na kome aktivno piše o svojim inovativnim rešenjima.
"Sajt sam napravio negde u maju ove godine. To se dogodilo relativno spontano zato što stvari na kojima radim nisam primetio da iko kod nas radi i pomislio sam, zašto možda ne bih to mogao negde da objavim. Pošto sam već napravio razna rešenja, polako sam počeo da pišem o njima i da kačim na sajt. Ljudi su počeli da me kontaktiraju, šalju podršku, i to mi je dalo vetar u leđa", ukazao je sagovornik.
Dodao je da mu je pisanje sada postalo skoro svakodnevna aktivnost.
"Sajt može da bude platforma za sve one koji imaju ista ili slična interesovanja i možemo da se organizujemo i radimo neke sjajne stvari. Slobodno može svako da mi piše", zaključio je Đorđe.
Evropa ipak ukida carine na industrijsku robu iz Amerike, u zamenu za manje carine na izvoz automobila Prestaje li trgovinski rat Brisela i Vašingtona i da li je Evropska unije uopšte više trgovinska sila? Koristi li Tramp vojnu i tehnološku prednost u vođenju carinske politike? Da li će biti rezultata njegove politike i na duže staze Gosti: prof. dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta i Filip Rodić, kolumnista Euronews-a
specijal
19:30
STAV REGIONA SKOPLJE
Emisija„Stav Regiona - Skoplje“ donosi pregled ključnih političkih, društvenih i ekonomskih dešavanja iz Severne Makedonije. Kroz razgovore sa relevantnim gostima, analize i komentare, emisija osvetljava teme koje oblikuju svakodnevicu u regionu.
specijal
20:00
NEWSMAX USA-TOP STORY
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
specijal
20:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
specijal
21:00
GradjaНИН (R)
U emisijama GrađaNIN na Newsmax Balkans televiziji tokom avgusta podsetićemo na neke od karakterističnih momenata i na dosadašnje sagovornike. Autor i voditelj emisije Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik NIN-a
specijal
22:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-ZASTAVA FILM- STUDENTI U UNIFORMI (R)
Postala je već tradicija da maturanti svake godine postavljaju, na veoma svečan način, završetak školovanja u srednjoj školi. Prisustvujemo jednoj takvoj svečanosti u hotelu "Jugoslavija" — maturskom balu. Među njima se nalaze i omladinci koji su poziv oficira izabrali za svoj životni poziv. Kratkim inter-vjuima saznajemo za razloge zbog kojih su se odlučili da studiraju na vojnim akademijama. Filmom pružamo informaciju o programu Vojne akademije KoV, Ekonomske VA, Vazduhoplovno-tehničke VA, Pomorske visoke škole, Više vojnotehničke akademije i Vazduhoplovne vojne akademije. Kratkim sekvencama prikazan je način savlađivanja gradiva, režim života, prava i obaveze, korišćenje slobodnog vremena, te sportske, kulturne i druge aktivnosti u toku školovanja. Na kraju, u intervjuu s jednim višim oficirom koji je završio Akademiju posle rata, istaknuta je mogućnost daljeg školovanja i napredovanja, kao i dužnosti koje Armija nudi diplomiranim oficirima JNA. Sinh
Policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila je četrdesetdevetogodišnjeg M. B. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga i nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Dečak (14) je teško povređen od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže iznad pruge u železničkoj stanici Pančevački most kada se popeo na vagon, navodi se u saopštenju Infrastruktura železnice Srbije.
Sindikat centar Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" apelovao je na javnost da povodom saobraćajne nezgode u kojoj je nastradala devojčica u Zemunu, a u kojoj je učestvovao autobus GSP sačeka na rezultate istrage nadležnog javnog tužilaštva i MUP.
U susret novoj školskoj godini, Matematička gimnazija i Deveta beogradska gimnazija spremne su za nove izazove. Matematička cilja na osvajanje novih medalja, a Deveta dočekuje 10 novih odeljenja prvaka sa ambicijom za znanjem i uspehom.
Trudnica koja je u četvrtak povređena u saobraćajnoj nesreći u Zemunu, u kojoj je stradala tinejdžerka (15), porodila se u petak u 10 sati carskim rezom. I mama i beba su dobro, saznaje RTS.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu i pravosnažno osudio policajca Nikolu Đokića na uslovnu kaznu zatvora od osam meseci sa rokom provere od tri godine, jer je drugom osuđenom odavao poverljive informacije iz sistema MUP.
Odbornici Skupštine opštine Zvečan su na sednici jednoglasno usvojili predlog Komisije za imenovanje, kojim je promenjen naziv nekoliko ulica u tom mestu, prenosi KoSSev.
Roštiljdžije iz restorana "Dva drugara" i "Koliba" udruženim snagama uspeli su na Roštiljijadi u Leskovcu da naprave rekordnu pljeskavicu tešku 90 kilograma, što je 3,6 kilograma više nego prošle godine.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Mihajla D. (18) i Veljka Š. (20) zbog sumnje da su počinili više teških krivičnih dela – od bacanja ručne bombe na ugostiteljski objekat do držanja droge radi prodaje.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je podnelo optužni predlog protiv D. D. (42) zbog sumnje da je falsifikovanim doktorskim izveštajima pokušao da odloži izvršenje kazne zatvora.
Komentari (0)