(VIDEO) Armagedon stvarnosti: Pedofili se nevidljivo kreću među nama - da li znamo kako da zaštitimo decu?

Upravo zato je emisija Tražim reč bila posvećena jednoj od najmračnijih i najopasnijih tema današnjice: seksualnom zlostavljanju dece, predatorima na internetu i načinima zaštite. U studiju su govorili bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Saša Živanović, psihološkinja Biljana Lajović i pisac Vladimir Arsić, autor knjige Armagedon, koja bez uvijanja progovara o ovom problemu.

"Knjiga Armagedon nije štivo koje se čita u slobodno vreme da biste se opustili. Za nju je potreban jak želudac, ali je korisna, ako već morate da se upoznate sa nekakvim zlom i kako ono funkcioniše u stvarnosti, onda je neuporedivo bolje da to učinite kroz knjigu, film ili predavanje, nego kroz lično iskustvo", kaže Arsić. 

Ova knjiga, nastala iz autentičnih priča ljudi iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal, svedoči o najmračnijim oblicima manipulacije, prevare i nasilja. Zato je dobro pročitati je, jer su obrasci ponašanja samih nasilnika vrlo slična, te se daleko lakše prepoznaju u stvarnosti.

Upravo je Živanović bio taj koji je podstakao Arsića da napiše Armagedon.

"Još 2005. smo imali prve obuke vezano za internet pedofiliju i predatore, a tada smo verovali da se to nama ne dešava. Već sledeće godine imali smo akciju sa FBI i shvatili da to nije izolovan slučaj. Kako je rasla edukacija, brojke su počele da rastu, iz meseca u mesec, sa sve više identifikovanih žrtava", istakao je Živanović.

On podseća da je 2010. pokrenuta akcija stalnog karaktera pod nazivom Armagedon - simbolično, jer je reč o borbi protiv zla u najtežem obliku. 

Živanović je dodao da knjiga Armagedon nije samo izuzetno literarno delo, već i apel široj društvenoj zajednici da ne smemo da zatvaramo oči pred problemima. 

Ko su monstrumi koji čine takve grozote?

Zbog težine tematike, Arsić je na početku decidno odbijao da o njoj piše. Međutim, shvatio je da društvo mora da zna više o tome šta se dešava oko njih. Zato kada ga na predavanjima pitaju: Ko su ti monstrumi koji čine takve grozote?

Odgovor je: osoba pored vas u autobusu ili u redu pred šalterom, kasom. To su ljudi na koje ne možete da posumnjate prema njihovim spoljnim manirima. To ovom problemu daje posebno otežavajuću okolnost.  

Saša Živanović je podvukao da pedofili danas koriste lažne profile, kreiraju lažne identitete, izgrađuju poverenje i vremenom traže fotografije.

"Kada dete pošalje takvu fotografiju, nastupa ucena. Jedan predator je napisao: ‘Ili ćeš biti pašče moje poslušno, ili umri’. Danas, uz veštačku inteligenciju, izazovi su još složeniji. Na internetu se u svakom trenutku nalazi oko 700.000 predatora", upozorio je.

Roditelji deci da postave konkretna pitanja

Iako su mnogi roditelji fizički prisutni, Živanović napominje da su digitalno potpuno odsutni.

"Morate svom detetu postaviti konkretna pitanja: Da li ti se nešto čudno dogodilo dok si igrao igricu? Da li ti se neko nepoznat obratio na mreži?", savetuje on.

Takođe dodaje da je pedofilija bolest koja se ne leči. "I zlostavljanje ne mora podrazumevati fizički kontakt jer se i kroz komunikaciju se može izazvati trauma, anksioznost, pa čak i suicid", dodaje Živanović.

Psihološkinja Lajović istakla je da je najstrašniji podatak da većina predatora dolazi upravo iz detetove najbliže okoline.

"Jedan slučaj mi je zauvek ostao urezan: doveli smo Patrika Šjoberga, svetskog sportistu, koji je ispričao kako ga je zlostavljao trener koji mu je bio i poočim", navodi ona. 

Predatori na internetu

Upravo zbog takvih priča, kaže, knjiga Armagedon je mnogo više od romana, ta knjiga je životna lekcija.

Lajović upozorava da se deca često ne poveravaju roditeljima zbog straha da ih ne sekiraju.

"Jedno dete mi je reklo: ‘Moja mama za sve kaže ja ću da crknem’. Takve rečenice deca uzimaju zdravo za gotovo i zaključuju da je bolje da ćute", navodi sagovornica.

Printscreen: Newsmax Balkans

Govoreći o internetu, Lajović je objasnila kako predatori funkcionišu: "Strpljivi su, promišljeni i vrlo vešti u pronalaženju slabih tačaka. Sebe predstavljaju kao one koji razumeju ono što detetu nedostaje. Zato moramo učiti decu da se poveravaju, da prepoznaju lošu tajnu i da znaju kome mogu da se obrate."

Da li biste pustili dete od deset godina da sedne u automobile i da vozi? Ne? Da li biste ga pustili da po zimi izađe napolje bez rukavica i čizmi? Ne? Pa zašto biste ga onda dali na tacni predatorima na internetu i njegovo digitalno obitavanje učinili nebezbednim?

Strašna ispovest oca koji je pronašao telo ćerke

Arsić se prisetio jednog od najtežih trenutaka prilikom pisanja knjige: razgovora sa ocem koji je pronašao telo svoje osmogodišnje ćerke.

"Knjiga počinje pričom o tome kako je jedan čovek izgubio svoje osmogodišnje dete koje je u pidžami izvedeno iz svoje kuće, kada je komšija došao po nju. Dete je nestalo, kada je celo selo ustalo da traži devojčicu, dete je pronašao na kraju sam otac ispod nekog plasta sena i granja, poluobnaženo, uveliko mrtvo. Uzeo ju je u naručje da je odnese kući i tek tada primetio da iz njenih usta viri parče nekakve tkanine. Krenuo je da izvlači i ispostavilo se da je to čitav jastučni čaršav", navodi on.

Printscreen: Newsmax Balkans

Da bi priča bila još strašnija, knjiga je pisana pre 12 godina. Ono što se danas dešava je neuporedivo gore nego tad.

Pedofilija nije trend savremene civilizacije, postoji oduvek, ali je činjenica da se nikada kao danas nije toliko afirmisala i popularizovala, predstavlja se kao nova vrsta normalnosti, dodao je Arsić.

Pedofili kroz različita zanimanja traže načine da budu u svakodnevnom kontaktu sa decom.

"To su zanimanja kojima bih ja kao roditelj prepustio svoju decu misleći da su sigurni. Kod Srba se celokupni bezbednosni sistem svodi na dve reči: valjda neće. Nažalost, praksa nas uči da itekako hoće", ističe sagovornik.

Reakcija roditelja u kriznoj situaciji

Na pitanje kako roditelji mogu da reaguju u kriznoj situaciji, Lajović odgovara jasno: "Ako vam dete pokaže nepristojnu poruku ili fotografiju: ne brišite, ne vičite, ne osuđujte. Smirite se, pokažite razumevanje i obratite se nadležnim institucijama."

Živanović podvukao je i još jednu činjenicu: "Nema psihološkog profila pedofila. Nema pravila: ni po obrazovanju, ni po godinama, ni po mestu stanovanja. Jedino što znamo jeste da ako žrtva ne dobije pomoć, postoji rizik da i sama postane predator."

On je objasnio i da je njegov stav da registar pedofila ne treba da bude javan.

"Ako imamo lice koje je izdržalo svoju zatvorsku kaznu, vratilo se u mesto pebivališta, policija bi trebalo da upozori građane letkom npr. na kojem bi pisalo: Poštovani građani, u vašem komšiluku se nalazi pedofil koji je pravosnažno izdržao svoju kaznu. Svakako, zakon zabranjuje prilazak prestupnika mestima gde se deca okupljaju. Mi kao društvo još nismo demokratski zreli da bismo mogli sliku prestupnika da objavimo javno", smatra on.

Pravilo donjeg veša

Lajović podsetila je i na tzv. pravilo donjeg veša, koje pomaže maloj deci da razumeju šta odrasli ne smeju da im rade.

"Decu učimo da ne prelaze ulicu na crveno. Isto tako ih možemo naučiti i gde je granica telesne autonomije", ističe ona. 

Pravilo donjeg veša uvedeno je od strane Saveta Evrope za najmlađe, kojima je teže dočarati šta odrasli smeju ili ne smeju da im urade, i kroz to pravilo se objašnjava da ono što je pokriveno donjim vešom je nedozovljeno za diranje. 

"Na predavanjima roditeljima postavljam jednostavno pitanje: ‘Šta biste uradili da vam se dete nije vratilo iz škole?’ Gotovo svi odgovore: zvali bismo policiju. To i treba učiniti, policija će doći, ali onda pitam roditelje da li bi oni imali odgovore na prva pitanja policije poput: Da li znate sa kim se vaše dete druži? Da li imate brojeve telefona školskih drugova i drugarica? Da li postoji neko mesto na putu od škole do kuće gde bi dete moglo da svrati? Prva tri sata su najvažnija, ako se dete ne pronađe u tom vremenskom okviru, postoji indicija da se dogodilo nešto jako loše. Zato - ako mi ne nađemo vremena za naše dete, neko drugi će naći", poručio je Arsić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Nažalost, kako kaže Živanović, svest o opasnostima često ne postoji dok se nešto loše ne dogodi.

"Jednom smo sprovodili istraživanje i nismo uspeli da izdvojimo nijednu karakteristiku koja bi odredila profil pedofila. A ipak ih ima svuda. Zato moramo da gledamo, edukujemo se i reagujemo, svakoga dana, u svakom trenutku", naglasio je.

I upravo zato, kako kažu svi gosti emisije Tražim reč, knjiga Armagedon nije samo književnost, već ogledalo društva koje još uvek pokušava da shvati kolika opasnost vreba iz senke ekrana. I koliko je važno da više nikada nijedno dete ne bude samo u toj senci.  

Nijedno dete ne sme da se stidi onoga što mu je učinjeno. Njegova bezbednost počinje u porodici. Ako dete ne sme da govori, nismo ga zaštitili. Ako se stidi, ostavili smo ga samog. Razgovarajte sa decom. 

Pogledajte celu emisiju Tražim reč: 

Komentari (0)