Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen pre 90 godina: Ujedinitelj i ratni zapovednik ovenčan slavom

Iz Prvog svetskog rata Aleksandar Karađorđević, tada regent prestolonaslednik, izašao je kao ratni zapovednik ovenčan slavom.   

Kao rezultat ratnih pobeda, 1. decembra 1918. regent Aleksandar je u Beogradu, u palati Krsmanović, na Terazijama, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Vidovdanskim Ustavom 1921. korišćen je naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi 1929. zemlja bila preimenovana u Kraljevina Jugoslavija.  

Aleksandar Karađorđević rođen je 16. decembra 1888. godine, gledano po gregorijanskom kalendaru, kao drugorođeni sin kneza Petra I Karađorđevića, potonjeg kralja, i Ljubice, Zorke, rođene Petrović. Sin kneza Aleksandra koji je vladao Srbijom od 1842. do 1858, unuk vožda Karađorđa, knez Petar, iako rođen u Beogradu 1844. godine, od 1858. do Majskog prevrata 1903, nalazio se u emigraciji. Srbijom je vladala dinastija Obrenović.

Majski prevrat i suštinske promene

Pošto su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga ubijeni u Majskom prevratu, maja/juna 1903. na presto Srbije doveden je knez Petar Karađorđević, krunisan za kralja septembra 1904. 

Taj događaj označio je suštinsku promenu, ne samo u unutrašnjoj politici Srbije. Pokazaće se vremenom da je to bio i početni momenat nove orjentacije zemlje. Isto tako, stil vladavine je potpuno promenjen.

Foto: Ministarstvo odbrane

Kralj Petar I Karađorđević bio je narodski vladar, skroman, štedljiv, sasvim nepretenciozan. Manirima je više ličio na vojnika nego na ondašnje vladare. Imao je troje dece, Jelenu, Đorđa i Aleksandra, potonjeg kralja. 

Stariji sin Đorđe bio je prestolonaslednik od 1903. do marta 1909, kada je bio primoran da se povuče. Postojala je na tu temu takoreći opšta saglasnost, zbog njegovog samovoljnog  i neobuzdanog  ponašanja. 

Tih, oprezan, promišljen

Prestolonaslednik je potom postao mlađi brat Aleksandar, koji se u to vreme nalazio na školovanju u Sankt Peterburgu, u Paževskom korpusu, pod okriljem Nikolaja II Romanova. Negovao je bitno drugačije manire od starijeg brata. Bio je tih, oprezan, promišljen, odgovoran, poput oca, najviše je ličio na vojnika.

Prestolonaslednik Aleksandar vešto je vodio Prvu srpsku armiju u Prvom balkanskom ratu 1912. godine, u veličanstvenim pobedama na Kumanovu i Bitolju, ključnim porazima Turaka u tom ratu.

Foto: Ministarstvo odbrane

Srbi su potom, napadnuti od Bugara, odneli pobedu na Bregalnici 1913. Pobedama u balkanskim ratovima Kraljevina Srbija odigrala je ključnu ulogu u odstranjivanju Turske iz Evrope, izuzev manjeg dela istorijskeTrakije sa Carigradom.  

Atentat na Franca Ferdinanda

Prestolonaslednik Aleksandar 1914. postaje regent. Krajem tog meseca dogodio se atentat u Sarajevu koji će poslužiti kao izgovor da Srbija bude uvučena u novi rat. Na Vidovdan, nacionalni revolucionar Gavrilo Princip, usmrtio je nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika prestola Austrougarske. Ova tragedija biće iskorišćena kao opravdanje za napad na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. 

Regent Aleksandar predvodio je srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Uspesi Srbije iznenadili su tada svet, posle velikih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. U jesen 1915. Austrougarskoj se na frontu protiv Srbije priključuju Nemci, a zatim i Bugari sa istoka. 

Foto: Ministarstvo odbrane

Napadnuta sa severa, zapada i istoka, srpska vojska primorana je na povlačenje. Posle tragične epopeje odstupanja preko planinskih vrleti od Kosova, odnosno Metohije, put obala Jadrana, u zimskim danima 1915/1916, srpska vojska je, nakon oporavka na Krfu, prebačena aprila/maja 1916. u zaleđe Soluna. Britanci i Francuzi su na tom potezu posle poraza na Galipolju postupno stvarali Solunski, ili po drugima, Makedonski front.

Prve ozbiljne pobede, uz teške žrtve, Srbi će postići na Kajmakčalanu, tada granici Kraljevine Srbije, septembra 1916. kada je oslobađan i Bitolj. 

Prelom je usledio sredinom septembra 1918. probojem Solunskog fronta. Srpska vojska iznela je težišni deo napora koji je doveo da raspada fronta i odmah potom daljeg proboja na sever. Ubrzo zatim Bugarska je istupila iz rata, potpisala je kapitulaciju. Slediće raspad Austrougarske, pa kapitulacija Nemačke 11. novembra, čime je Prvi svetski rat okončan.

Foto: Ministarstvo odbrane

Razume se da su tadašnje pobede srpske vojske bile rezultat ne samo rukovođenja u čemu je poslednju reč imao regent, odnosno od 1921. kralj Aleksandar, nego i kvaliteta oficirskog kadra onovremene Srbije. 

Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. Ujedinjenje je regent Aleksandar proglasio 1. decembra 1918. u Beogradu, čime su, verovalo se, konačno ostvareni nacionalni ciljevi.

Ubistvo u Marselju

Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju, prilikom zvaniče posete Francuskoj.

Neposredni izvršilac bio je Bugarin. Organizator je bio ustaški zlikovac Eugen Dido Kvaternik.  Sovjetska istoriografija potencirala je da iza ubistva stoji Berlin, odnosno nacistička Nemačka, sa druge strane, pojedini autori iz okvira ruske bele emigracije tvrdili su da se u dalekoj pozadini ubistva kralja Aleksandra nalaze sovjetske tajne službe.

Komentari (0)