Skoro dve decenije u političkom vakuumu: Da li se mapa priznanja Kosova i Metohije menja

U Crnoj Gori, u Opštini Zeta, odbornici bi trebalo da se izjasne o deklaraciji kojom se traži poništenje odluke o priznanju Kosova na teritoriji te opštine.

Prema rečima lidera Demokratske narodne partije, Milana Kneževića koji su i pokrenuli tu inicijativu, cilj je pokretanje institucionalne procedure koja bi na državnom nivou otvorila pitanje povlačenja priznanja države Kosovo.

Kosovo i Metohija je i dalje je jedno od najduže otvorenih političkih pitanja u Evropi.

Februara 2008. godine u Prištini je jednostrano proglašena nezavisnost, bez saglasnosti Beograda i bez odluke Ujedinjenih nacija o tome.

I danas, 2026. godine, Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, a Ustav Srbije piše da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije.

Kada pogledamo svetsku mapu priznanja Kosova, vidimo da ona zapravo ne izražava jedinstvo jer ga po ovom pitanju nema, već je više mozaik koji nije do kraja složen.

S jedne strane su zemlje koje su Kosovo priznale i koje ga tretiraju kao nezavisnu državu – tu je veliki deo Evropske unije, bez Španije, Slovačke, Rumunije, Grčke, Bosne i Hercegovine. Van Evrope, Kosovo su priznale Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija, Japan, ali ne i Argentina na primer, Ruska federacija, Indija Kina, Kipar, Argentina i Meksiko.

Printscreen: Newsmax Balkans

Tu je i veliki broj država iz Afrike, Azije i Latinske Amerike koje i dalje smatraju da je pitanje Kosova otvoreno i nerešeno sa stanovišta međunarodnog prava.

Ko je povukao priznanje

Mapa jasno pokazuje da ne postoji jedinstven svetski stav, već oštre suprotnosti, podeljenost država po pitanju priznanja, odnosno nepriznanja Kosova.

I upravo u toj podeli leži suština: Kosovo se i dalje nalazi između dve političke interpretacije sveta, bez jedne zajedničke tačke koja bi zatvorila ovo pitanje.

Ono što dodatno menja sliku stava međunarodne zajednice u globalu po pitanju Kosova i Metohije, jesu rezultati ostvareni na području povlačenja priznanja Kosova. Naime, u prvim godinama nakon 2008. godine, proces priznanja Kosova bio je u usponu. do 2017. više od 110 država je priznalo njegovu nezavisnost.

Međutim, u narednom periodu dolazi do preokreta u tom trendu. Taj proces povlačenja se postepeno širio kroz pojedinačne odluke država koje su revidirale svoje spoljnopolitičke stavove.

Među prvim državama koje su povukle priznanje bio je Surinam, čime je otvoren put za niz sličnih odluka u narednim godinama. Do 2026. godine, ukupno 28 država je povuklo ili dovelo u pitanje priznanje, pa se broj onih koji i dalje priznaju Kosovo spustio na oko 86, a 107 država ne priznaje kosovo kao samostalnu državu. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Bez stolice u UN, Interpol i UNESCO Kosovu van domašaja

Valja napomenuti da Kosovo nema apsolutnu većinu u međunarodnom sistemu. upravo ta brojka se reflektuje i u institucionalnom smislu: Kosovo je bez stolice u Ujedinjenim nacijama, dok su članstva u organizacijama poput Interpola i UNESCO-a i dalje van domašaja bez šire međunarodne saglasnosti.

U diplomatiji, brojevi ne stoje samo na papiru, oni pokazuju koliko je neka realnost međunarodno potvrđena, a koliko i dalje ostaje otvoreno pitanje. 97 glasova predstavnika država je potrebno za prostu većinu u UN, a 129 glasova za dvotrećinsku većinu.

Foto: AP/Darko Vojinović

Prema podacima našeg ministarstva spoljnih poslova, 107 država ne priznaje Kosovo kao samostalnu državu.

Zanimljivo je da na sajtovima privremenih kosovskih institucija stoji drugačija brojka jer nisu uračunali odnosno sa spiska država koje su priznale one države koje su u međuvremenu povukle priznanje.

I tako, između priznanja i osporavanja, Kosovo i Metohija i dalje stoje na liniji koja razdvaja dve različite slike sveta. Ta linija i dalje pokazuje da konačnog odgovora u međunarodnoj politici još nema.

Komentari (0)