Uticaj veštačke inteligencije na razmišljanje najmlađih: "Deca stagniraju jer nema izazova"

Gostujući u emisiji Otvori oči, psiholog Snežana Anđelić je istakla moguće posledice po razvoj dece, naglašavajući slabljenje kritičkog mišljenja.

Istakla je da je inteligencija dinamičan proces koji zahteva stalnu stimulaciju i izazove kako bi se pravilno razvijala.

Govoreći o širokoj upotrebi veštačke inteligencije, Anđelić ističe da su alati poput ChatGPT izuzetno korisni za odrasle, ali da menjaju sam proces rada i razmišljanja.

Gošća navodi lični primer pisanja tekstova, gde je ranije bilo neophodno aktivno istraživanje i čitanje resursa.

"Danas ja to ukucam u ChatGPT i dobijem informacije odmah, instant i bez puno muke. U mojim godinama to nije veliki problem i smatram da je to dobra alatka. Čak sam i zahvalna onome ko je to napravio. Međutim, situacija je potpuno drugačija kada govorimo o deci i ranom razvoju", objašnjava Anđelić.

Zašto deca stagniraju: Nedostatak izazova i pad inteligencije

Prema rečima sagovornice, rani razvoj zahteva određenu dozu stimulansa kako bi se inteligencija razvijala, jer ona nije statična kategorija.

Printscreen: Newsmax BalkansSnežana Anđelić, psihološkinja

Ukoliko se mozak ne hrani izazovima, dolazi do zastoja u razvoju, što potvrđuju i novija testiranja.

"Ako ne hranite mozak izazovima, deca stagniraju. Poslednji rezultati testiranja inteligencije pokazali su da su deca oslabila u inteligenciji. Razlog je jednostavan - nema izazova. Ako sve dobiju ad hoc, mozak nije dovoljno stimulisan da bi se razvijao", upozorava Anđelić.

Opasnost pasivnog posmatranja u predškolskom uzrastu

Poseban akcenat stavljen je na decu predškolskog uzrasta, za koju psiholog smatra da ne bi uopšte smela da koriste tehnologiju ovog tipa, pa čak ni preterano gledanje crtanih filmova.

Ključni razlog leži u činjenici da rani razvoj direktno zavisi od pokreta i neposrednog iskustva.

"Dete mora stalno da bude u pokretu. Crtani film, na primer, nudi pasivno telo dok se ekran pomera. Akcija je tamo, a ne ovde kod deteta. Mozak tada dolazi u zabludu, stvara se privid kao da ste nešto aktivno radili, a u stvari je dete samo sedelo i posmatralo", zaključuje Snežana Anđelić.

Komentari (0)