"Kasno je ako se pacijent nikada ne javi lekaru": Šta ne smete da radite ako vas ujede krpelj

Krpelji se nalaze u prirodi na zelenim površinama (šume, travnjaci, zelene grane, rastinje visine do 1,5 metar), pogoduju im vlažne i senovite površine.

Aktivni su od ranog proleća do kasne jeseni. Ovaj parazit hrani se krvlju pa se često dešava da kada se zabode u kožu krpelj znatno naraste. 

Prema podacima sa sajta Dia Lab, na području Beograda zaraženo je 30-35 odsto krpelja, odnosno zaražen je svaki treći.

"Vrlo je bitan prvi korak"

Krpelji prenose bolest na čoveka i domaće životinje. Doktorka Lejla Ćeranić je u razgovoru za naš portal istakla da interhumano prenošenje - sa čoveka na čoveka, nije moguće.

Podvukla je i to da svaki ubod krpelja ne znači potencijalno i pojavu Lajmske bolesti jer je za infekciju potrebno da krpelj bude zaražen Borreliom burgdorferi koja izaziva bolest.

"Pri informaciji da je krpelj nađen u koži, najbitniji, početni korak je da se insekt stručno otkloni", istakla je dr Ćeranić.

Foto: Envato

Doktorka naglašava da nestručno otklanjanje insekta nosi opasnost od razvoja bolesti ukoliko je krpelj zaražen.

"Ako se to ne učini kako treba, ako se krpelj previše pritiska, a nosi bakteriju od koje se oboleva, može da se desi da se sadržaj iz digestivnog sistema insekta iscedi u cirkulaciju. Vrlo je bitan prvi korak pri ukljanjanju insekta iz kože. Ako pacijent nije obučen za to, najbolje da se procedura uradi u zdravstvenoj ustanovi - ambulanti opšteg lekara ili hitne službe, hirurškoj ambulanti", savetuje dr Ćeranić. 

Potom se pacijent upućuje na infektologa koji procenjuje postoji li rizik od bolesti.

Prvi simptomi

Kada je reč o simptomima, prvi koji se javlja, naglašava infektolog, jeste crvenilo.

"Ako na mestu uboda postoji crvenilo - migrantni eritem, onda možemo da postavimo dijagnozu Lajmske bolesti, odnosno njen rani stadijum. Potom se uključuje terapija koja nije skupa, a onda se započinje lečenje u zavisnosti od uzrasta", ukazala je naša sagovornica.

Dijagnoza lajmske borelioze postavlja se na osnovu kliničke slike, anamnestičkih i epidemioloških podataka i laboratorijskih dijagnostičkih testova.

Foto: Pixabay

Preporuka je da se izvađen krpelj istestira na boreliju da bi se utvrdilo da li je krpelj inficiran. Ako nema crvenila, kaže doktorka, onda se mesto uboda prati u narednih 15-20 dana.

"Postoji analiza koja se savetuje da se uradi, jer na osnovu nje znamo da li je došlo do zaražavanja, pa se potom određuje terapija, a nikako pri prvom javljanju, kad nema nikakvih znakova Lajmske bolesti", ukazala je dr Ćeranić.

"Ne leči se crvenilo, već komplikacije koje mogu da nastanu"

Doktorka je dodala da je terapija različita kod dece i odraslih i naglasila je da Lajmska bolest može da zahvati bilo koji sistem organizma.

Dodala je da se ne leči crvenilo, već komplikacije koje mogu da nastanu.

"Lajmska bolest može da zahvati bilo koji sistem organizma, može da utiče na zglobove,srce, mozak. Usled nje može da se razvije meningitis, artritis, poremećaji u srčanom ritmu...", pojasnila je doktorka.

Foto: Envato

Kasno za reakciju je, kaže, ako se pacijent nikad ne javi lekaru posle uboda.

"Imamo pacijente koji kažu, recimo, da ih je krpelj ubo 20 puta u životu i da se nikad nisu javili lekaru. Tom pacijentu mogu odmah da se rade pretrage, da li je prilikom ranijih uboda došla do kontakta sa zaraženim. Često padne na pamet pacijentima sa poremećajem srčanog ritma da urade te provere", dodala je.

Kasno je, ako se razvila simptomatologija nekih kasnijih stadijuma Lajmske bolesti. 

Dodala je da postoji razlika i u dijagnostici.

Šta ne smete da radite

Kada je reč o koracima koje ne smete da preduzimate kada uočite krpelja, doktorka Ćeranić izdvaja nestručno manevrisanje telom insekta.

"Ne bi trebalo da sami koristite oštre predmete, igle, pincete jer to može da ubrza oslobađanje bakterije iz digestivnog sistema krpelja. Najbolje da se to uradi u zdravstvenoj ustanovi", podvlači ona.

Dodala je da postoji opasnost da se tako unese nešto kontaminirano.

"Prilikom vađenja krpelja, koje se radi u nesterilnim uslovima, pošto je prekinut integritet kože, može da se unese u kožu nešto sa prljavih ruku ili predmeta", navela je specijalista.

Doktorka je podvukla da su ljudi ranije krpelje uklanjali sapunom ili uljem kružeći u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.

"Neko to uspešno odradi bez korišćenja pincete ili igle, ali onaj ko ne zna, ne bi trebalo da se usuđuje. Uvek se savetuje da to uradi neko ko je stručan", navela je doktorka.

"Prvi slučaj u Srbiji zabeležen 1987. godine"

Krpelji se nalaze u prirodi na zelenim površinama (šume, travnjaci, zelene grane, rastinje visine do 1,5 metar), pogoduju im vlažne i senovite površine.

Bolest se javlja sezonski, od ranog proleća do kasne jeseni.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa.

Prvi slučaj u Srbiji zabeležen je 1987.godine.

Mere prevencije

Izbegavanje kretanja kroz visoko rastinje i žbunje u visini do 1,5 metar, adekvatno oblačenje ( duge nogavice, uvlačenje njihovih krajeva u čarape i dugi rukavi), korišćenje sredstava koji odbijaju insekte.

Posle boravka u prirodi detaljno pregledati kožu kao i kosmati deo glave i ukoliko se uoči krpelj odmah ga izvaditi.

Komentari (0)