Astronomi upozoravaju na sve veći broj satelita u orbiti Zemlje

Prema najnovijim podacima, kompanija SpaceX trenutno upravlja sa više od 10.000 aktivnih Starlink satelita u orbiti, dok je ukupno lansirao više od 12.000 letelica od početka projekta.

Time Starlink danas čini približno dve trećine svih aktivnih satelita oko Zemlje i predstavlja najveći satelitski sistem u istoriji.

Kompanija planira dodatno širenje mreže na više od 42.000 satelita do 2030. godine, čime bi omogućila gotovo potpunu globalnu pokrivenost širokopojasnim internetom na praktično bilo kom mestu na planeti, uključujući tu i izuzetno udaljena i teško dostupna područja.

SpaceX je samo tokom 2026. godine već izveo desetine lansiranja, održavajući tempo koji nema presedan u savremenim lansiranjima satelita. Sa druge strane, kompanija Amazon sa projektom svojim projektom Kuiper (poznat i kao Amazon LEO trenutno znatno zaostaje, ali i ubrzano razvija sopstvenu mrežu satelita.

Foto: AP/Paul Sancya

U orbiti se trenutno nalazi nešto više od 300 Kuiper satelita, dok je planirano čak 3236 letelica. Za početak pune komercijalne promene potrebno je najmanje 578 aktivnih satelita, dok regulatorni rokovi američke federalne uprave za komunikacije FCC zahtevaju postavljanje najmanje polovine planirane mreže u narednim godinama.

Iako obe kompanije tvrde da će njihove mreže unaprediti globalni pristup internetu i globalnu digitalnu povezanost, naučna i astronomska zajednica upozorava na rastuće posledice po istraživanje svemira. Optički teleskopi širom sveta već beleže svetle tragove satelita koji prolaze kroz kadar tokom posmatranja.

Poseban izazov predstavlja nova opservatorija Vera Rubin u Čileu čija će izuzetno osetljiva oprema biti izložena velikom broju prolazaka satelita svake noći.

Broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti mogao bi da premaši čak i 100.000

Radio astronomi suočavaju se sa dodatnim problemom elektromagnetnih smetnji jer satelitske komunikacije emituju signale koji mogu ometati posmatranje dubokog svemira, uključujući tu istraživanje pulsara, galaksija i kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja.

Naučnici upozoravaju i na potencijalne posledice sagorevanja satelita u atmosferi nakon završetka njihovog radnog veka.

Foto: AP/Martin Meissner

Velike količine aluminijum oksida i drugih čestica u visokoj atmosferi Zemlje mogle bi dugoročno uticati na hemijski sastav gornjih slojeva atmosfere.

Stručnjaci procenjuju da bi ukupan broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti mogao premašiti čak i sto hiljada u naredne dve decenije, što bi trajno promenilo izgled noćnog neba i postavilo ozbiljan izazov za buduća astronomska istraživanja.

Komentari (0)