Srbija godišnje gubi grad veličine Kikinde: Više od 500.000 ljudi manje za deceniju, stanovništvo sve starije

U prvoj polovini ove godine rođeno je skoro 1.500 beba manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

"Bilo bi dobro da je taj pad manji. Videćemo drugu polovinu godine. Najviše beba se, inače, rađa u julu, avgustu i septembru. Prosečna starost majke koja se odlučuje na rađanje je 29 godina", navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da država može da uradi mnogo toga da podstakne rađanje, najpre da obezbedi sistem koji funkcioniše, da se svi zakoni poštuju i da svako može da ostvari svoja prava.

"Puno naših zakona jeste okej, ali kada dođe do primene, ne ispadne uvek tako kako bi trebalo. Na primer, u porodilištima, zakoni govore da bi žene trebalo dobro da se tretiraju, ali iskustva pokazuju da svaka deseta žena u Srbiji bira da nikada više ne postane mama zbog iskustva koje je imala u porodilištu", objašnjava Jovana Ružičić, za RTS.

Foto: Envato

Ružičićeva navodi da uslovi zavise od porodilišta do porodilišta.

"Ima porodilišta gde su uslovi zaista dobri i nekih gde apsolutno nisu dobri i sve između toga, ali ono što ipak ostavlja najveći utisak je kako su žene tretirane", napominje Ružičićeva.

Centar za mame se zalaže da država stimuliše povratak žene na posao.

"Država bi mogla da pomogne time što će otpisati deo poreza i doprinosa na njenu platu posle porodiljskog i time zaštititi tu ženu da ne dobije otkaz nakon porodiljskog. Trebalo bi da imamo više vrtića i da budu namenjeni i slobodni i za decu čiji roditelji ne rade kako bi mogli da se zaposle", kaže Ružičićeva.

Svi treba da radimo, dodaje Jovana Ružičić, na većoj rodnoj ravnopravnosti.

"Žene ne rađaju jer najveći deo obaveza moraju da obave same, a ne bi smelo da bude tako. I očevi mogu isto što i majke, pa hajde da ih podržimo", navodi Ružičićeva.

Stanovništvo sve starije

Osim što nas je sve manje, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina. Znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.

"Godine 2025. godine imaćemo 5,2 miliona stanovnika. Bićemo prosečno stariji za dve do tri godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5.000 stanovnika i sa od 5.000 do 10.000 stanovnika", kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Sada već taj broj premašuje 660.000 stanovnika. Svake godine, u proseku izgubimo grad veličine Kikinde, oko 85 odsto zbog negativnog prirodnog priraštaja – godišnje je više umrlih nego živorođenih, a razliku čine migracije.

Koliko je ljudi napustilo zemlju

Godišnje u proseku 11.000 ljudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlju.

"Između dva poslednja popisa, Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika. Prosečna starost ljudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godina. Najčešće odlaze u Evropu, a vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine", objašnjava Bjelobrk.

Foto: Envato

Stručnjaci kažu da veliki narodi ne moraju da strahuju toliko od doseljavanja drugih naroda kao radne snage. Imamo li mi razloga za strah – postoje li pokazatelji da bi Srbi u narednih 50 ili 100 godina mogli postati manjina u sopstvenoj zemlji ili čak nestati kao narod?

Demograf Vladimir Nikitović kaže da niko ne zna šta će biti za 50 ili 100 godina.

"Ako posmatramo prethodnih 100 godina, vidimo da su desile toliko dramatične migracione promene koje niko nije mogao da pretpostavi. Trendovi pokazuju da će se desiti smanjenje broja stanovnika u Srbiji i udela dominantne etničke grupe, tj. Srba, u populaciji. To je nešto što je tipično i za čitav ovaj region u kome živimo", objašnjava Nikitović.

Negativan prirodni priraštaj više od 30 godina

Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku navodi da, prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi oko 5.400.000 Srba.

"To je oko 81 procenat ukupne populacije. Godine 2011. bilo ih je oko 5.900.000. Kada govorimo o 2022. godini, na drugom mestu su Mađari, zatim Bošnjaci, Romi, a sve ostale nacionalne manjine imaju udeo manji od jednog procenta", kaže Bjelobrk.

Trend da godišnje imamo više umrlih nego živorođenih počeo je 90-ih. Više od 30 godina pogođeni smo negativnim prirodnim priraštajem.

Prema rečima demografa Vladimira Nikitovića, početak negativnog prirodnog priraštaja registrovan je već 1989. godine u Vojvodini.

"To se nije dogodilo preko noći. To je rezultat što već 100 godina nijedna generacija nije dostigla prostu reprodukciju, da imate dvoje dece, koliko god mi mislili da jeste. Tokom Drugog svetskog rata imali smo nagli pad, što je bilo očekivano, a zatim je usledio kompenzacioni period koji je bio vrlo kratak, kraći nego u mnogim drugim državama, što je zapravo bio početak demografske krize na koju su tadašnji demografi upozoravali", kaže Nikitović.

Napominje da čak ni u vreme SFRJ nije postojala prava populaciona politika.

"Mi tada čuvenu demografsku dividendu, višak radne snage, nismo mudro iskoristili nego smo se njega otarasili, radnika na privremenom radu u inostranstvu. Dok su zemlje Zapadne Evrope, kod kojih je taj kompenzacioni period fertiliteta čak duže trajao, već tada znajući da su ti trendovi očigledno takvi, krenuli sa postepenim uvozom radne snage", kaže demograf Vladimir Nikitović.

Ni u poslednjih 20 godina, ocenjuje Nikitović, mere za povećanje broja stanovnika nisu odgovarajuće.

"Mere u poslednjih 20 godina takođe predstavljaju gašenje požara jer su fokusirane samo na jedan segment, koji nije nebitan, ali faktori koji utiču, ako govorimo samo o fertilitetu, složeni su i ne možete samo na jedan set faktora uticati i očekivati da ćete imati izvesno neki rezultat. Rezultati koje mi vidimo, to je blagi porast trećeg i četvrtog deteta u porodici, ali kod slabije obrazovanih, tako da to nisu rezultati koji mogu omogućiti ono što bismo kao društvo želeli", objašnjava Nikitović.

Komentari (0)