Beograd izgubio deset odsto zelenila za dve decenije: "Ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro"

U poslednje dve decenije glavni grad je ostao bez značajnog dela svojih zelenih površina, a pošumljavanje ne prati seču starih stabala. 

Prof. Stavretović ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.

"Ako uzmete u obzir nekadašnje šume Beograda, na primer Košutnjak je 1892. godine bio privatno vlasništvo. Onda je ova šuma postala lovište za bogatije ljude i kneževe. Zato je i dobila ime Košutnjak po košutama. Pre 130 godina tu je bilo i drugih divljih životinja i ptica", rekao je Stavretović za RTS.

Poslednji put, navodi profesor, pre desetak godina je video krdo srna u Makišu, napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.

Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine, Beograd bude 20 odsto pod šumama.

"Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje", navodi profesor Šumarskog fakulteta.

Ozelenjavanje nije prosta matematika

Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.

"Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju 'Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko'. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno, treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova", istakao je Stavretović.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile preko 35 stepeni Celzijusa.

"Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete Terazije i centralni deo grada. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo", istakao je profesor.

Koliko su zelene beogradske opštine

U centru grada uske ulice i novogradnja, malo prostora za zelenilo i sve više toplotnih ostrva.

Vračar je najmanja i najgušće naseljena opština, skoro 20 hiljada stanovnika na kvadratnom kilometru, a samo tri manja parka: Karađorđev, Čuburski i Neimarski.

U Starom gradu je situacija slična, ali sliku malo zelenijim tonovima boje Kalemegdan i Dorćolski kej.

Iako nas Novi Beograd često asocira na beton i solitere, ova opština je zapravo najzelenija. Dva bloka, 45 i 70, među sedam su najzelenijih naselja u Beogradu.

Preostalih pet su Vidikovac, Cerak, Višnjica, Braće Jerković i Kanarevo brdo. 

Ovim delovima grada zajedničko je to što zgrade imaju uglavnom do pet spratova, a između su travnjaci i drveće.

Košutnjak, Banjička, Zvezdarska i Miljakovačka šuma su pluća Čukarice, Voždovca, Zvezdare i Rakovice. Sve to, ipak, nije nedovoljno, jer u protekle dve decenije izgubili smo oko 10 odsto zelenila u Beogradu.

Komentari (0)