Bez radne knjižice, plate i zdravstvenog osiguranja: Oko 25.000 ljudi u Srbiji živi od sakupljanja sekundarnih sirovina

Jurom centar iz Niša, koji se već godinama bavi problemom sakupljača sekundarnih sirovina, podseća da u Srbiji čak 25.000 porodica živi od tog posla - da nemaju ni radnu knjižicu, ni zdravstveno osiguranje, ali ni platu, jer njihovo radno mesto - ne postoji u Zakonu. 

Sakupljanje sirovina, etno zanimanje Roma, kako ga mnogi nazivaju, oni sada rade potpuno nelegalno. Prema poslednjim izmenama Zakona o upravljanju otpadom, ovim poslom mogu da se bave samo pravna lica, ali ne i fizička.

Oko 25.000 ljudi u Srbiji ipak svakoga dana ide na posao, a samo u jednoj godini sakupe oko pola miliona tona otpada koji ide na reciklažu.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

(FOTO) Počelo uklanjanje prve od devet divljih deponija kod Tošinog bunara

Po osnovu ugovora sa Ministarstvom zaštite životne sredine, počelo je uklanjanje prve od devet divljih deponija, saopštila je Opština Novi Beograd.

18:39Pre 271 d13.08.2025.

Autor

KULTURA

(VIDEO) Prof. Jerkov u Sintezi: Trećina đaka je funkcionalno nepismena, ako ne ulažemo u vrednosti, dobićemo poraze

Trećina đaka u Srbiji je funkcionalno nepismena. Ako ne budemo ulagali u obrazovanje, ulagaćemo u saniranje neobrazovanosti. Ako ne budemo ulagali u vrednosti, dobićemo poraze, izjavio je profesor i istoričar književnosti Aleksandar Jerkov.

22:11Pre 244 d08.09.2025.

Autor

Za njihove porodice, uz socijalnu pomoć, to je jedini izvor prihoda.

"Dešava se, skoro po pravilu, da gube socijalnu pomoć jer su jedne nedelje zaradili 5.000 dinara. To u velikoj meri urušava standard tih ljudi, zato što 80 i nešto odsto sakupljača, ipak, prima socijalnu pomoć. I treća stvar je što se tu zapravo izigrava zakon, zato što se, ipak, sakupljanje i trgovina otpadom odvijaju i uplata se vrši preko računa na treće lice, pa se tu opet odbija neki procenat izigravajući zakon o socijalnoj zaštiti, gubi se neki procenat od te zarade", rekao je za Newsmax Balkans Osman Balić iz Jurom centra.

U proseku dnevno pređu dvadesetak kilometara, a skoro polovina njih, prema podacima, mesečno zaradi do 35.000 dinara.

"Ideš po ceo dan na suncu... Bolje to da radim nego da idem da kradem. Ali, mnogo je teško. Svako ima po šestoro, sedmoro dece, a nema da se živi. Sad ću da zaradim 300-400 dinara. Da li ja mogu da kupim nešto od toga? Ne mogu", priča za Newsmax Balkans sakupljač sirovina iz Niša.

Jurom centar se godinama zalaže da njihov rad bude zakonski priznat. Rešenje vide u vraćanju pojma individualni sakupljači u zakon, što su, između ostalog, i napisali kao predlog koji će biti upućen ministarstvu.

"Ukupno, kada smo kvantifikovali zapravo koliko košta prevencija emisije staklene bašte, sve to sa ukupnom količinom sakupljenog otpada i recikliranog komunalnog otpada. Računica pokazuje da ti ljudi državi daju, odnosno doprinose tom nekom društvenom cilju iznosom od 164 miliona evra na godišnjem nivou. U tom smislu, mislimo da oni koji rade imaju prava i da učestvuju u kreiranju svoje sudbine, u ovom slučaju u tom novom zakonu o otpadu", naveo je Balić.

Sakupe 87 odsto kućnog otpada

Koliko ključnih novina, veću odgovornost zagađivača, odnosno proizvođača otpada, uređenje posebnih tokova otpada, ali i definisanje obaveza sakupljača i još veće ovlašćenje inspektora.

Iz Jurom centra podsećaju na važnost individualnih sakupljača.

Baš ovi ljudi, najčešće nevidljivi i osuđivani u društvu, sakupe čak 87 od 100 takozvanog kućnog otpada koji građani bace u kontejnere, a zahvaljujući njima, on ne završava na deponijama, već u reciklaži.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)