(VIDEO) Profesor Samardžić u Sintezi: Vreme dijaloga je davno prošlo, jedan od ključnih trenutaka bio je 15. mart

Da li smo se kao narod odužili onima koji su ginuli za slavnu srpsku istoriju? Da li znamo gde smo danas i kako da učimo iz onoga što je bilo? O ulozi studentskih protesta, unutrašnjim problemima Srbije i mnogim drugim aktuelnim temama razgovarali smo u emisiji Sinteza sa penzionisanim profesorom Fakulteta političkih nauka i bivšim ministrom Slobodanom Samardžićem.

"To su bili junaci koji su zadužili generacije koje dolaze. Njihova žrtva i ideali nisu zaboravljeni, ali, iskreno mislim da im potomci nisu vratili dug. Mnogi ratni veterani Prvog svetskog rata živeli su u teškim uslovima, iako su nosili teret slobode. Imali su neke sitne privilegije, ali mnogi od njih su završili kao prosjaci. To nije bilo dostojno njihove žrtve", rekao je profesor Samardžić na početku razgovora za Newsmax Balkans.

Govoreći o duhu tog vremena, on ističe da je odnos prema državi bio daleko prisniji nego danas.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Država se tada doživljavala kao kuća, kao porodica. Ljudi su ginuli za ideal državnosti, za zajednicu istog jezika i kulture. To je bio krajnje emotivan, gotovo intiman odnos prema državi. Takav odnos je bio rezultat višedecenijske borbe za nezavisnost tokom 19. veka. Srbija, tada još uvek pretežno seljačka zemlja, gradila je državu od temelja, sa velikim osloncem na narod. Taj kontinuitet postoji, iako je bio prekinut na više vekova. Početkom 19. veka kao da je duh državnosti samo nastavio tamo gde je stao u srednjem veku, što je fascinantno. To pokazuje koliko je ta ideja bila živa u kolektivnoj svesti naroda", tumači sagovornik autora i voditelja Zorana Trifunovića.

Pitanje srpskog identiteta

Ulaskom u 20. vek i stvaranjem jugoslovenske države, taj duh je, kako kaže, počeo da se razvodnjava. Posebno ukazuje na razliku u doživljaju Jugoslavije među narodima koji su je činili.

"Srbi su Jugoslaviju doživljavali kao svoju državu. Za Hrvate i Slovence to je često izgledalo kao ofanzivna politika stvaranja 'velike Srbije'. Taj raskorak u percepciji bio je dubok i dugotrajan. Komunistički sistem bio je monolit vlasti, bez istinske ideje ustavnosti. Bio je to legalan, ali duboko nelegitiman monopol vlasti, i to je trajalo decenijama", navodi Samardžić.

Pitanje srpskog identiteta, smatra on, potisnuto je u tom sistemu zarad ideje bratstva i jedinstva. Taj ideološki okvir, dodaje, nije prepoznavao nacionalnu specifičnost.

"Srbi su, po kominternovskoj logici, označeni kao hegemon, dok su drugi narodi imali pravo na svoje simbole i identitete. Najveći gubitnici tog sistema su, bez sumnje, bili Srbi", tvrdi profesor FPN u penziji.

"Ključni problemi su iznutra"

Iako se čini da Srbija ne izlazi iz fokusa velikih sila, naš sagovornik smatra da su ključni problemi uvek iznutra – u slabostima koje omogućavaju spoljne udare.

"Ovde se često događaju krize. Zadatak obaveštajnih službi i propagandnih agencija jeste da uđu u te poremećaje i izvuku neku sopstvenu korist. Ali to nije uzrok, uzrok je u nama", kaže on, ističući da se taj obrazac stalno ponavlja.

Samardžić odbacuje teorije o "obojenim revolucijama" i plaćenim protestima.

Printscreen: Newsmax Balkans

"To je toliko besmisleno. Ovo nisu samo studenti, tu su i advokati, poljoprivrednici, nastavnici. Ko bi mogao sve njih da organizuje protiv režima?", pita se profesor.

"Vlast ne ostavlja prostor za kompromis"

Na pitanje postoji li danas neko ko može da kaže istinu tako da obe strane poveruju, Samardžić odgovara negativno.

Stavovi su, kaže, toliko isključivi da je svaki pokušaj dijaloga osuđen na propast.

"Vreme dijaloga je davno, davno prošlo. Kada imate apsolutističku strukturu vlasti koja pati od bolesti lične moći, ona ne može da vodi dijalog koji bi mogao da joj ugrozi opstanak. Ta vrsta vlasti ne trpi slabost, ne priznaje krivicu i ne ostavlja prostor za kompromis", objašnjava Samardžić.

Za njega, jedan od ključnih trenutaka bio je 15. mart, kada su u Beogradu "mirni protesti prekinuti nasiljem" koje, kako tvrdi, "nije moglo da se dogodi bez znanja vrha vlasti".

Ibrahimović: Tuđi interesi lome se preko naših leđa

U emisiju se uključio i Ibro Ibrahimović iz SPS, koji se, između ostalog osvrnuo na politiku devedesetih, za koju kaže da nije isključivo odgovorna za izostanak srpskog jedinstva.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nismo bili jedinstveni ni u Drugom svetskom ratu. Devedesetih smo se našli na geopolitičkoj raskrsnici, a karte su delili drugi. Mi možda nismo prepoznali momenat. Bilo je grešaka, ali su i okolnosti bile složene, uz veliki spoljni pritisak. Spoljnopolitički faktori su imali ogromnu ulogu. Velika Britanija, SAD, Rusija, Turska - svi oni su imali svoje interese na ovim prostorima. Nažalost, često su se prelamali baš preko leđa Srbije", kaže Ibrahimović.

Gostovanje profesora Slobodana Samardžića pogledajte u videu:

Komentari (0)