(VIDEO) Psihološkinja o ograničavanju pristupa društvenim mrežama deci: Zabrana neće rešiti problem, ključ u vaspitanju

Evropska unija razmatra uvođenje jedinstvenih pravila kojima bi se zabranilo korišćenje društvenih mreža za maloletnike mlađe od 16 godina bez roditeljske dozvole. Inicijativu, koju predvodi Grčka uz podršku Francuske i Španije, prati ambicija da se zaštite deca od negativnih posledica digitalnog sveta.

Međutim, psihološkinja Snežana Anđelić upozorava da sama zabrana neće rešiti problem i da je ključ u edukaciji i ranom vaspitanju.

"To je trebalo da postoji još kad su društvene mreže prvi put osnovane, da odmah postoje pravila i jasna struktura igre šta može, a šta ne može", ocenjuje psiholog Snežana Anđelić, gošća emisije Presek.

Ona smatra da se problem godinama razvijao bez ozbiljne kontrole i da se danas suočavamo sa posledicama koje su izmakle nadzoru. Prema njenim rečima, tinejdžerima je data potpuna sloboda u digitalnom prostoru, bez dovoljno informacija o štetnim posledicama.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Ne možete tinejdžere da uvedete u jednu priču, da im date slobodu, a da ih ne informišete o posledicama. Roditelji vode borbu 'uzmi telefon, ostavi telefon', ali to nije uzrast na koji lako možete da utičete zabranama", objašnjava Anđelić.

Naša sagovornica ukazuje i na ozbiljne posledice zloupotrebe društvenih mreža, navodeći konkretan primer iz svoje prakse.

Devojčica koja je dolazila na terapiju doživela je tešku psihološku traumu nakon što je neko objavio montažiranu, lažnu fotografiju njenog nagog tela.

"Dete nikad nije slikano tako. Pokušajte da objasnite celoj školi da je to montaža. Devojčica je poželela da nestane, postala je suicidna. Bilo je izuzetno teško pomoći joj da se izbori sa tim", navodi Anđelić.

Ideja dobronamerna, ali teško ostvariva

Upravo ovakvi slučajevi pokazuju koliko je moć društvenih mreža velika, ali i opasna. Psiholog smatra da rešenja moraju da budu dublja i sistemska.

"Zabrana sama po sebi neće uspeti. Govorimo o uzrastu koji bez problema otvara lažne profile, lažne datume rođenja. To nije lako kontrolisati. Trebalo je više raditi na edukaciji – u školama, sa samom decom, ne samo sa roditeljima", ističe ona.

Evropska unija, po uzoru na australijski model, pokušava da uvede mere koje bi obuhvatile sve države članice. Međutim, Anđelić ocenjuje da je ideja dobronamerna, ali teško ostvariva u praksi.

"Iluzorno je misliti da ćemo zabranama rešiti sve. Decu treba učiti odgovornosti – da znaju šta je zloupotreba, da sami umeju da odaberu kvalitetan sadržaj i da budu svesni posledica svojih postupaka", kaže Anđelić.

Veća uključenost društva

Kao rešenje, ona predlaže veću uključenost roditelja i obrazovnog sistema, ali i društva u celini.

Foto: Envato

"Prvo mi moramo da budemo model, da pokažemo kako se društvene mreže koriste, da pratimo šta deca objavljuju, da sa njima razgovaramo o tome šta je dobro, a šta loše. To je mnogo važnije od same zabrane", naglašava ona.

Na pitanje da li je neophodan kolektivni reset u vremenu veštačke inteligencije i digitalizacije, Anđelić nedvosmisleno odgovara da je to veoma potrebno.

"Rođeni smo kao socijalna bića, sa empatijom i potrebom za zajednicom. Društvene mreže i veštačka inteligencija guše taj prirodni odnos među ljudima. Sve više gubimo kontakt, a upravo je on najdragoceniji, lekovit i suštinski", zaključuje sagovornica Newsmax Balkans.

Gostovanje Snežane Anđelić pogledajte u videu:

Komentari (0)