Energetska kriza i tenzije sa Iranom podižu cene goriva u SAD, građani nezadovoljni: "Skupo je, svuda idem peške"

Brent nafta danas je prešla 111 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta dostigla više od 107 dolara, što je jedan od najvećih skokova u poslednjih godinu dana. Glavni razlog za rast cena jeste situacija oko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi gotovo petina svetske trgovine naftom i gasom. Nakon iranskih poteza i praktične blokade ovog pomorskog prolaza, tržišta strahuju od ozbiljnih poremećaja u globalnom snabdevanju energentima.

To se već vidi i na američkim pumpama. Ispred jedne benzinske stanice u Vašingtonu regularni benzin danas se prodavao za 4,77 dolara po litru, dok je cena dizela dostigla gotovo 4,90 dolara. Kada se preračuna, litar goriva u glavnom gradu SAD trenutno košta između 1,25 i 1,30 dolara.

Cene su primetno više nego pre početka nove eskalacije sukoba sa Iranom, kada se regularni benzin u Vašingtonu uglavnom kretao između 2,6 i 2,8 dolara po litru. Ekonomisti upozoravaju da bi nove tenzije ili eventualni dodatni napadi mogli dodatno da poguraju cenu nafte ka 120 dolara po barelu.

Foto: Envato

Amerikanci, koji su tradicionalno veoma osetljivi na cenu goriva, već otvoreno pokazuju nezadovoljstvo.

Građani nezadovoljni

Građani sa kojima smo razgovarali u Vašingtonu kažu za Newsmax Balkans da ih najviše brine to što skuplje gorivo automatski podiže i cene hrane, transporta i svakodnevnog života.

"Preskupo je. Imam automobil, ali ga gotovo više ne koristim. Šetam i svuda idem peške kako bih uštedeo novac", rekao nam je jedan građanin.

Printscreen: Newsmax Balkans

Drugi Amerikanac kaže da je zbog konstantnog rasta cena goriva odlučio da kupi električni bicikl.

"Više mi se isplati da idem električnim biciklom nego da stalno sipam gorivo", rekao je tokom naše ankete.

Iako se Sjedinjene Američke Države ne snabdevaju direktno naftom preko Ormuskog moreuza i imaju ogromne domaće resurse, Amerika je danas jedan od najvećih izvoznika nafte i tečnog prirodnog gasa na svetu. Upravo zbog toga deo američke energetske industrije profitira kada cene nafte rastu.

Veća cena barela znači i veću zaradu za američke energetske kompanije, posebno proizvođače iz Teksasa i drugih saveznih država bogatih naftom. Međutim, politički problem za Vašington nastaje zbog toga što rast cena goriva direktno pogađa građane, a cena benzina je jedna od tema koja u Americi veoma brzo utiče na raspoloženje birača.

Zbog toga Bela kuća i Tramp pokušavaju da balansiraju između vojnog pritiska na Iran i straha od novog energetskog udara koji bi mogao dodatno da pogura inflaciju i izazove ozbiljno nezadovoljstvo među Amerikancima.

Komentari (0)