Đački dinar u školama između dobre namere i nejasne prakse: "Roditelji ne znaju gde odlazi novac"

Prošlu školsku godinu, ali i početak ove u pojedinim školama obeležili su otežani odnosi između roditelja i školskih uprava. Jedna od spornih tačaka koja doliva ulje na vatru je "đački dinar".

Ova dugogodišnja praksa koja nije zakonski definisana, često izaziva brojne nedoumice i nesuglasice. "Đački dinar" zasniva se na odluci Saveta roditelja, ali je potrebno i da Savet kasnije bude upoznat na šta je novac utrošen.

"Služi za unapređivanje kvaliteta rada škole. Škole ga koriste u razne svrhe, od kupovine učeničkih knjižica za 1. i 5. razred, od svedočanstava, diploma, sertifikata, do plaćanja privatnog obezbeđenja koje škola angažuje. Međutim, ne smemo reći da država nema resurs da to uradi. Šta znači kada kažem da država nema resurs? To znači da direktor sa timom i menadžerskim sposobnostima treba da nađe rešenje da te stvari budu maksimalno pokrivene", kaže za Newsmax Balkans direktor Osnovne škole "Veselin Masleša" Milan Stošić.

"Roditelji ne znaju gde odlazi đački dinar"

Direktori škola ističu da "đački dinar" ne bi trebalo da se koristi za pokrivanje osnovnih, materijalnih troškova škole, niti da njegova uplata bude uslov za izdavanje đačkih knjižica ili svedočanstava. Roditelji ponekad imaju drugačiji utisak.

"Čuli smo da se đački dinar kreće od 250 dinara, pa i po 2.500 dinara u nekim umetničkim školama. Istina je da on nije transparentan jer mnogi roditelji zaista ne znaju gde odlazi, međutim, postoje škole gde se eksplicitno zna za šta se troši novac. Ono što treba svi da znamo jeste da je škola javno dobro, a kada je javno dobro, onda predstavlja i državnu obavezu. Samim tim Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava treba da obezbede sva sredstva, uključujući i finansijska sredstva za bezbedno i kvalitetno obrazovanje naše dece", navela je za našu televiziju Tamara Bradić iz Udruženih roditelja Srbije.

Zakon ne precizira konkretne procedure i kontrolu

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja "đački dinar" se ne pominje, ali se navodi da donacije mogu da budu usmerene na poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja, za prostor, opremu, nastavna sredstva i programe koji nisu deo osnovnih aktivnosti ustanove.

Međutim, Zakon ne precizira konkretne procedure, kontrolu, način raspodele ili sankcije za zloupotrebe tih sredstava. U nedostatku detaljnih pravila, može doći do različite prakse i nerazjašnjenih slučajeva.

Komentari (0)