"Procedura preseljenja koštala 5.000 evra": Sanja usvojila povređenog psa kog nije hteo niko, sada žive u Australiji

Pas Lea skoro je napunila osam godina, živi u Australiji, okružena ljudima koji je vole. Njena priča, ipak, ne počinje u toplom domu i bezbrižnoj atmosferi, već na ulici. 

Kako kaže vlasnica Sanja Petković, Lea je pas lutalica iz Pančeva koju je, kada je imala tri meseca udario automobil na ulici i smrskao joj zadnju levu nogu, od kolena pa nadole.

Prema Sanjinim rečima, zahvaljujući jednom mladiću dospela je do Veterinarske stanice u Pančevu.

"Oni su divni ljudi, koji zbrinjavaju životinje i pokušavaju da ih udome. Leu sam videla preko Instagram profila koji pratim i počela sam da se raspitujem za nju. Odmah sam znala u šta ulazim jer je Lea bila vrlo rezervisana, distancirana, uplašena, nepoverljiva i anksiozna i sa tom velikom povredom", pojasnila je naša sagovornica.

Veterinari su, kaže, iscelili Leinu nogu koliko su mogli.

"Bilo je pitanje da li će tu nogu amputirati ili ne. Starija veterinarka je donela odluku da to ipak ne urade bez preke potrebe. Lea danas hoda i koristi tu nogu. Ta noga je deformisana, ne vidi se odmah na prvi pogled, ali se ipak vidi - nokti su joj izvrnuti, nema celu šapu. Od početka sam razmišljala o tome kako mogu da joj pomognem. Postala je poznata po tome što je nosila cipelicu na jednoj nozi, kako se cepala, tako sam joj menjala boje. Ideja mi je bila da u cipelu stavim nešto mekano, neki penasti sunđer", navela je Sanja u razgovoru za naš portal.

"Znala sam da sam joj jedina šansa"

Naša sagovornica je navela da je Lea bila ponuđena na usvajanje i da se samo ona javila da je usvoji. Govoreći o motivima svog poduhvata, uprkos svesti o tome šta on sa sobom nosi, Sanja je istakla da joj je bio potreban izazov.

"Trebalo mi je da brinem o nekom, to mi je bilo važno i zato sam se odlučila za nekog sa posebnim potrebama. Bio mi je potreban izazov, inače to radim u životu, pa sam tako i sa psom", navela je Sanja.

Dodala je da radi sa ljudima jer je psiholog po vokaciji.

"Zato su svi mislili da ću uspeti da je opustim. Nije bilo lako, posećivala sam je nekoliko puta i videla da je to to, da puno mislim o njoj i znala sam da sam joj jedina šansa. I dan-danas kad vidim uplašenije životinje reagujem na njih prisnije", naglašava psihološkinja.

"Nije dramatična, ali je anksiozna"

Kaže da su joj Leu doneli sa pet meseci.

"Često je bila kod veterinara i primala vakcine i tablete za bolove. Danas je ta noga boli samo pri promeni godišnjeg doba. Radila sam na njoj, pričala sam sa bihevioristima za pse i dreserima i značili su mi da je pomerim iz tačke u kojoj se nalazila psihički. Stekla je poverenje u mene, jako se vezala. Ostala je, ipak, i dan-danas nepoverljiv pas i pas za kog može da se kaže da često upada u stres i povlači se. Nije dramatična, ali je anksiozna. Odlično se nosi sa tim, mirna je, odlična sa decom. Ne voli baš odrasle i krupne muškarce, ali verujem da tu ima nekih posledica i pamćenja i da je prošla kroz nešto loše ranije", pojašnjava sagovornica.

Procedura za preseljenje psa koštala 5.000 evra

Dodala je da je živela sa Leom usmerena na nju pet i po godina. Sanja je potom dobila dete i želela je da se preseli, najpre na Novi Zeland.

Put ju je, međutim, naveo u Australiju, ali opcija da zauvek bude odvojena od Lee nije dolazila u obzir, uprkos preprekama koje su je čekale.

"Nije mi bila ideja da Lea ostane, bila je član moje porodice. Pokrenula sam proceduru, najpre za Novi Zeland, ali prethodno sam na nagovor prijatelja pokrenula proces prikupljanja novca na sajtu Go found me na kom se prave profili za prikupljanje novca u različite svrhe. Odvažila sam se na to i počela da tražim novac pošto je procedura jako skupa i koštala je 5.000 evra. Ljudi su se odazvali. Sve je to trajalo pet, šest meseci", navela je naša sagovornica.

Dodala je da je ipak uspela da prikupi skoro celu sumu.

Foto: Privatna arhiva/Sanja Petković

"Tek kad sam to uradila, krenula sam u proceduru za Novi Zeland, gde sam najpre otišla bez Lee. Međutim, nakon mesec ili dva prikupljanja svega za Leino preseljenje na Novi Zeland, ipak smo odlučili da sa Novog Zelanda odemo za Australiju.

Zato je, kaže,procedura za Novi Zeland obustavljena, ali je nova, za Australiju, započeta. 

"Proceduru preseljenja psa za Australiju je slična kao za Novi Zeland", rekla nam je Sanja.

Dodala je da je nova procedura trajala oko sedam meseci.

"U Srbiji samo jedna osoba 'pokriva' Novi Zeland i Australiju"

Dodala je da je dobro što tu proceduru radi jedna osoba koja je bila upućena u sve. Ko želi da seli svog ljubimca sa sobom treba da se obrati veterinarskoj inspekciji i onda oni vode proces.

Foto: Privatna arhiva/Sanja Petković

"U mom slučaju, sve je potrajalo jer su procedure zahtevnije i u Srbiji to radi samo jedna osoba koja pokriva Novi Zeland i Australiju. Ako ona nije tu, morate da čekate. Neophodno je puno strpljenja i čekanja. Takav je sistem kod nas. Što se faza tiče, reč je o testiranjima na različite bolesti kod pasa, uzima se krv, neki testovi se rade duže, neki kraće, sve se plaća. Bila sam okružena sjajnim ljudima koji su vodili i čuvali Leu kad god je trebalo, kada nisam bila tu", navela je naša sagovornica.

Karantin u Melburnu

Od daljih procedura preseljenja psa u drugu zemlju navela je pregovore sa cargo prevoznikom za avio-kompaniju, plaćanje kaveza, karte.

"Sa Australijom se uređuje karantin, pa se karta potvrđuje. Lea je konačno poletela dva meseca nakon što smo došli u Australiju. Iz karantina u Melburnu su je uzeli i javili sve o njenom zdravstvenom stanju, pre toga je bila u Dohi u hotelu za pse. Karantin u Melburnu traje deset dana i za to vreme se pas ne posećuje, samo vas obaveštavaju da li je dobro. Posle toga vlasnik dođe. Pre toga smo godinu dana na Novom Zelandu bile odvojene, pre nego što se konačno pridružila porodici u Australiji", pojasnila je Sanja.

Sada, godinu dana posle života u Australiji, Lea je srećna i bezbrižna. 

Komentari (0)