Od tragedije do pobune: Godina protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu

Međutim, ovaj tragični događaj koji je odneo ukupno 16 ljudskih života, bio je okidač za ono što će se ubrzo pretvoriti u najduži talas građanskih i studentskih protesta ikada u Srbiji u ovom veku.

Od tada pa do danas - kroz blokade, šetnje, masovna okupljanja, privođenja i sudske procese - Srbija svedoči neprekidnom društvenom ključanju koje je iz nedelje u nedelju menjalo svoju pojavnost i intenzitet, ali ne i suštinsku poruku: zahtev za odgovornošću vlasti koja je, prema mišljenju svih koji podržavaju proteste, kriva za korupciju usled koje je došlo do momentalnog obrušavanja tek renovirane nadstrešnice.

Samo četiri dana nakon nesreće na Železničkoj stanici, Novosađani su se 5. novembra okupili ispred Gradske kuće, sedišta tamošnjeg gradonačelnika.

Bio je to prvi veliki, spontano organizovani protest u okviru onoga što će kasnije prerasti u talas građanskog i studentskog otpora.

Tu se okupilo nekoliko hiljada ljudi - građana, studenata, profesora, arhitekata, pa i slučajnih prolaznika koji su zastajali, vidno potreseni slikama urušene građevinske konstrukcije koje su tih dana obišle svet.

Foto: Newsmax Balkans

Mirno odavanje počasti stradalima pretvorilo se u nasilne ispade pred Gradskom kućom, gde su demonstranti razbili nekoliko prozora i sigurnosne kamere.

Policija je u nekoliko navrata odgovorila bacanjem suzavca na demonstrante, a tom prilikom uhapšeno je devet osoba, što su ujedno bila i prva hapšenja ovim povodom, a zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu.

Sve je krenulo sa FDU 

U prvim danima nakon tragedije, građani su širom Srbije spontano, svakog dana u 11.52 sati, zaustavljali saobraćaj u svojim mestima i održavali najpre 14 minuta tišine, koje je u međuvremenu postalo 16 minuta, s obzirom na to da su dve žrtve pada nadstrešnice kasnije podlegle povredama.

Na fakultetima su u međuvremenu počele spontano da niču studentske inicijative.

Ključni momenat koji je doveo do organizovanja blokada na fakultetima desio se 22. novembra, kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) blokirali ulaz u zgradu fakulteta u Beogradu, zahtevajući odgovornost za urušenu nadstrešnicu u Novom Sadu i bezbednost na svim javnim gradilištima u zemlji.

Mirni protest pod nazivom "Zastani, Srbijo" je grupa nepoznatih muškaraca pokušala da razbije, da spreči blokadu fakulteta i uđe u zgradu. Došlo je do guranja i manjih fizičkih obračuna, a nekoliko studenata i profesora zadobilo je lakše povrede.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Već narednog jutra, profesori sa nekoliko fakulteta - Filozofskog, Arhitektonskog, Političkih nauka i Filološkog - potpisali su zajedničko pismo podrške FDU, zahtevajući zaštitu prava na mirno okupljanje i javni dijalog o odgovornosti institucija.

Rektorat Univerziteta u Beogradu je u početku ćutao, a tek posle pritiska javnosti izdao kratko saopštenje da "osuđuje svaki oblik nasilja".

U danima posle napada na FDU, solidarnost je postala nacionalna. Blokade su počele da niču širom zemlje, na mnogim univerzitetima i fakultetima u potpunosti je obustavljen rad, a nastava se bojkotuje.

Artikulacija zahteva

Iako su se prvi spontani zahtevi za odgovornošću vlasti pojavili brzo po padu nadstrešnice, jasna i konkretna artikulacija zahteva desila se krajem novembra.

Tada su ih studenti formulisali kroz zahteve za objavljivanjem kompletne projektne i izvođačke dokumentacije za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, suspenzijom i krivičnim gonjenjem odgovornih iz javnih preduzeća i nadzornih organa koji su tokom mirnih demonstracija fizički napali studente i profesore, odbacivanjem krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima i povećanjem sredstava za državne fakultete.

Ovo je prvi put da su zahtevi imali strukturisan oblik i da su potpisani od strane studentskih predstavnika koji su ih artikulisali kroz rasprave I izglasavanja na plenumima svojih matičnih fakulteta.

Iz lokalnog u nacionalni pokret

Tokom decembra blokade su se proširile na više od 40 fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Tačno mesec dana od ulaska FDU u blokadu, 22. decembra, desetine hiljada građana okupile su se na Slaviji u Beogradu, na jednom od najvećih protesta u zemlji u poslednjoj deceniji.

Ovaj protest nije imao centralnu binu niti organizaciju. Sve je bilo spontano i vođeno iz mase - glasovima sa megafona, improvizovanim govornicama i grupama studenata koji su izveli performans od 15 minuta tišine u znak sećanja na stradale.

Skup je bio potpuno miran. Policija je bila prisutna, ali nije intervenisala. Nije bilo političkih govora, niti pokušaja da se protest pretvori u niz stranačkih govora.

U moru ljudi bilo je teško prepoznati granice između studenata i građana, aktivista i profesora, jer su svi postali jedan glas koji traži odgovornost.

Za mnoge je taj 22. decembar bio trenutak kada su protesti, rođeni iz tragedije u Novom Sadu, prešli granicu lokalnog i postali nacionalni pokret.

Blokada Autokomande

U januaru su studenti iz univerzitetskih dvorišta izašli na ulice.

Tako je 27. januara blokirana Autokomanda u Beogradu, jedna od najprometnijih raskrsnica u prestonici.

Okupljanje je počelo oko 10 časova i trajalo je tokom 24 časa, do sledećeg dana u 10 sati, uz smene učesnika, postavljene šatore, govore na megafonima i simboličnu petnaestominutnu tišinu za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Na skupu su bili studenti, građani, profesori, ali i poljoprivrednici sa transparentima i zastavama, što je jasno pokazalo širenje pokreta van studentske zajednice.

Blokada Autokomande je bila mirna, organizovana i protekla je bez incidenata.

Ovaj događaj označio je prelazak protesta sa fakultetskih blokada na masovne građanske akcije u Beogradu, jasno pokazujući da studentski pokret ima logistiku i disciplinu, kao i volju za dugotrajnu mobilizaciju.

Blokada tri mosta

Tačno tri meseca od tragedije, 1. februara, organizovana je blokada tri velika novosadska mosta preko Dunava.

Okupljanje je bilo zakazano za 15 sati, ali je na Varadinskom i Žeželjevom mostu blokada trajala tri sata, dok je na Mostu slobode blokada opstala 24 sata.

Ljudi su u Novi Sad pristizali daleko pre zvaničnog početka protesta. U vojvođansku prestonicu stizali su peške, biciklima, autobusima, pa čak i traktorima.

Na mostovima su se stvarale kolone pešaka, dok su traktori i kombiji formirali "zaštitni zid" oko učesnika. Atmosfera je bila mirna, ali napeta i odlučna.

Učesnici su se smenjivali svakih nekoliko sati, postojali su stolovi sa toplim napicima i sendvičima, dok su redari usmeravali učesnike, održavali mir i pomagali sa medicinskom pomoći.

Postavljeni su improvizovani šatori i sedišta za one koji su planirali dužu blokadu.

Saobraćaj u gradu bio je gotovo paralizovan, ali niko nije pokušao da nasilno ukloni demonstrante.

Ovo je bio mirni, ali masovni civilni čin, koji je naglasio sposobnost pokreta da organizuje i kontroliše prostor.

Protest 1. februara pokazao je da pokret više nije samo studentski, već građanski, sa simboličkom i političkom težinom. Vlasti su morale da priznaju da skup nije mogao biti ignorisan, s obzirom na to da je bio jedan od najvećih i najorganizovanijih događaja u Novom Sadu poslednjih godina.

"100 dana - 0 odgovornosti"

Stotog dana od 1. novembra, 9. februara, na mostu Gazela u Beogradu, studentima i građanima pridružili su se poljoprivrednici sa traktorima i kombijima.

Okupljanje je počelo oko 11 časova, a cilj je bio jasno označen: 100 dana od tragedije u Novom Sadu, traži se odgovornost.

U 11.52 održana je petnaestominutna tišina. Studenti su bacali bele ruže u reku Savu, dok su masa i aplauzi izražavali gnev i tugu.

Blokada je trajala sedam sati i bila je mirna, disciplinovana i dobro organizovana. Redari su pomagali, delili napitke i usmeravali učesnike, dok je saobraćaj bio kompletno zaustavljen.

Poruke i parole jasno su isticale zahteve - pravda za poginule, objavljivanje dokumentacije, procesuiranje odgovornih i zaštita studentskih prava.

"Zatvaranje" Gazele pokazalo je da pokret prerasta studentski okvir, postajući građanski i društveni, sposoban da blokira ključne saobraćajnice i insistira na odgovornosti.

Istovremeno, u Novom Sadu su bili blokirani ulazi u grad od 11 do 14 časova na dve glavne raskrsnice, dok su studenti u Nišu blokirali naplatnu rampu pri ulazu u taj grad.

"Sretnimo se na Sretenje"

Srbija svakog 15. februara obeležavala nacionalni praznik Sretenje, a ove godine je tog datuma Kragujevac postao središte jednog od najznačajnijih protestnih događaja u zemlji.

Ulice su preplavili studenti, građani, profesori i sindikalci koji su se okupili na Lepeničkom bulevaru sa namerom da blokiraju jedan od glavnih gradskih saobraćajnica na 15 sati i 15 minuta, u trajanju koje je simbolično upućivalo na 15 poginulih od urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu.

Već oko devet časova ujutru grupe studenata iz više gradova Srbije su pristizale u Kragujevac, neki i pešice ili biciklima, kao izraz solidarnosti i zajedništva.

Blokada je bila organizovana kao masovno okupljanje, ali sa pravilima: redovi za napitke, volonteri-redari obučeni u reflektirajuće prsluke usmeravali su ljude i brinuli o čistoći.

Kragujevac za ovaj protest nije izabran slučajno. Kao mesto gde je 1835. donet prvi Ustav Kraljevine Srbije, Sretenje je imalo istorijsku težinu, a protest u ovom gradu dobio je dimenziju "dugog čekanja za pravdu".

Petnaestočasovna blokada Kragujevca pokazalo je da studentski pokret vidi sebe ne kao prolaznu epizodu, već kao opciju trajne mobilizacije građana, koja neće stati dok zahtevi ne budu ispunjeni.

Vlast po prvi put pominje "obojenu revoluciju" i "upliv stranog uticaja" u organizacionom smislu, čime je pokazala da se definitivno ne može ignorisati snaga opštenarodnog bunta, što je vrlo brzo i pokazala najširom i neskrivenom podrškom paralelnim studenstkim strukturama i kontrablokadama u organizaciji SNS.

Studentski edikt u Nišu

Na četvoromesečnicu tragedije u Novom Sadu, Niš je 1. marta postao centar građanskog i studentskog okupljanja pod nazivom "Studentski edikt".

Skup je simbolično održan na Trgu kralja Milana, u gradu koji je 313. godine svetu doneo Edikt o slobodi veroispovesti - sada sa novom porukom: sloboda, odgovornost i sećanje.

Okupljanje je počelo u podne, uz studente iz više gradova Srbije, profesore, umetnike i građane. Umesto blokade, protest je imao kulturno-umetnički karakter - prikazivani su snimci ranijih okupljanja, održani su performansi i čitanje poezije, a tačno u 11.52 održano je 15 minuta tišine i pušteno 15 belih balona u znak sećanja na žrtve.

U drugom delu dana kolona je nakratko blokirala Pantelejsku raskrsnicu, bez incidenata i uz prisustvo policije.

Na kraju skupa pročitan je "Studentski edikt" - dokument sa sedam tačaka koji poziva na odgovornost za pad nadstrešnice, transparentnost javnih tendera, smenu nadležnih, slobodu akademskog izražavanja, zaštitu uzbunjivača i pravo na autonomne univerzitete.

"15. za 15"

Beograd je 15. marta doživeo najveće okupljanje građana i studenata od početka bunta.

Pod sloganom "15. za 15", hiljade ljudi ispunilo je centar grada, tražeći odgovornost, transparentnost i promenu sistema.

Još od ranog jutra, plato ispred Filozofskog fakulteta bio je središte okupljanja. Studenti u blokadi pozvali su građane iz cele Srbije da dođu u Beograd, mnogi su peške krenuli iz drugih gradova.

Tako su akademci iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih univerzitetskih gradova pristizali su noseći transparente, zastave i improvizovane konstrukcije od kartona koje su simbolizovale urušenu nadstrešnicu.

Procene broja učesnika na ovom protestu varirale su od oko 107.000, koliko je saopštio MUP, dok su nezavisne procene govorile o 275.000 do 325.000 učesnika, što je protest svakako učinilo jednim od najvećih u istoriji Srbije.

Okupljanje je počelo pre podneva, a centralni deo protesta bio je planiran ispred Narodne skupštine.

Zbog velikog broja ljudi i iz bezbednosnih razloga skup je premešten na Trg Slavija, gde su studenti pročitali zahteve i simbolično odali poštu žrtvama iz Novog Sada petnaestominutnom tišinom u 19 časova.

Pred završetak tišine, u Ulici kralja Milana došlo je do iznenadne kratke panike i bežanja mase u stranu. Očevici su tvrdili da su čuli jak zvuk, a deo javnosti posumnjao je u upotrebu "zvučnog topa", što su MUP i predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirali.

Incident je trajao svega desetak sekundi, ali je izazvao veliku pažnju javnosti i kasnije doveo do studentskog zahteva za pokretanje istrage.

Protest je okončan u kasnim večernjim satima, nakon što su se studenti u blokadi, simboličnim skidanjem fluorescentnih prsluka, ogradili od daljih dešavanja.

Iako je vlast u najavi ovog protesta nekoliko dana govorila o mogućem "državnom udaru", do toga nije došlo, jer "obojena revolucija nije prošla 15. marta".

Kamp ispred Skupštine

Samo nekoliko dana pre ovog protesta, kao odgovor na studentske blokade formiran je blok studenata koji su sami sebe nazvali "studenti koji žele da uče", a koji su svoj bunt izrazili postavljanjem šatora u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije u centru Beograda.

Razlozi zbog kojih su studenti formirali ovaj blok, nazvan i "studenti 2.0", jesu deblokada fakulteta i povratak nastavi.

Nekoliko desetina šatora ubrzo se proširilo na plato ispred Skupštine Srbije, te je podizanjem velikih šatora na toj lokaciji ozvaničeno i prijavljeno šatorsko naselje.

Da se povod za protest studenata koji su naselili ovaj kamp razlikuje od bunta studenata u blokadi bilo je jasno kada je podrška njima došla sa samog vrha vlasti, kao i onda kada su ih, u pauzama od učenja, posećivali i sam predsednik Vučić, kao i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, zatim lider SNS Miloš Vučević…

Ovo naselje je ubrzo postalo simbol drugačijeg otpora, otpora studentskom buntu koji traži odgovornost za pad nadstrešnice, ali i mesto gde su "studenti 2.0" dežurali danonoćno, organizovali tribine, čitali poeziju, delili hranu i razgovarali sa zainteresovanim građanima.

Mada su mnogi izveštaji tvrdili da je najmanje mladih ljudi i studenata prisutno u ovom kampu, te da su neki od učesnika bili izvan akademskog statusa ili su bili povezani nekim drugim interesima, dosad nije utvrđeno koliko je studenata zaista "želelo da uči", te ovaj kamp stoji i dalje na istom mestu, bez obzira na to što su obesmišljeni zahtevi ovih studenata, koji su u međuvremenu i ispunjeni, jer je najveći broj fakulteta u Srbiji još krajem leta obustavio blokade i krenuo u nastavu.

"Ne damo Srbiju"

Pod sloganom "Ne damo Srbiju", u Beogradu je od 11. do 13. aprila održan trodnevni skup pristalica vlasti, koji je okupio desetine hiljada građana iz cele zemlje.

Događaj je organizovan ispred Narodne skupštine i na Trgu Nikole Pašića, a prema podacima medija, prisustvovalo je oko 55.000 ljudi.

Skup je najavljen od strane predsednika Aleksandra Vučića i njegovih saradnika kao "svenarodni sabor" sa ciljem, kako je navedeno, da se "odbrani Srbija od političkih i hibridnih pritisaka iz zemlje i inostranstva".

Tokom trodnevnog okupljanja, centralni delovi grada bili su zatvoreni za saobraćaj, a na platou ispred Skupštine razvijena je ogromna zastava Srbije, dugačka oko 200 metara.

Skupu su prisustvovale delegacije iz različitih krajeva zemlje, uključujući i učesnike sa Kosova i Metohije. Organizatori su događaj opisali kao "manifestaciju nacionalnog jedinstva".

Paralelno sa skupom, najavljeno je formiranje novog političkog pokreta "Pokret za narod i državu", koji bi trebalo da okuplja "širok društveni front patriotskih snaga".

"Vostani Serbije"

Nakon protesta održanog 15. marta u Beogradu, Srbija je nastavila da živi u ritmu građanskog nezadovoljstva koje je iz meseca u mesec poprimilo sve šire razmere.

Prvi naredni protest dogodio se 1. juna, kada je bilo sedam meseci od pada nadstrešnice. Pod sloganom "Vostani Serbije", studenti i građani okupili su se u više od 30 gradova širom države.

U Beogradu su demonstranti blokirali mostove Gazela i Brankov most, dok su se u drugim gradovima istovremeno čitale iste poruke - poziv na vanredne parlamentarne izbore i zahtev za pravdu za žrtve tragedije na novosadskoj železničkoj stanici.

Blokada koja je počela u 18 časova trajala je tri sata i 16 minuta.

Studenti su najavili da će pokrenuti građansku neposlušnost u svakom gradu uz poruku da "neće ometati građane, već laž, nepravdu i korupciju".

"Vidimo se na Vidovdan"

Kulminacija protesta u ovom mesecu usledio je 28. juna, na Vidovdan, kada su se desetine hiljada građana ponovo okupile u Beogradu, na Trgu Slavija, pod sloganom "Vidimo se na Vidovdan".

Datum, snažno obeležen u nacionalnoj simbolici, izabran je kao poruka o istorijskom trenutku i odlučnosti pokreta.

Protest je počeo oko 18 časova, a Trg Slavija bio je u potpunosti blokiran.

Prema procenama organizatora, na Slaviji se okupilo oko 100.000 ljudi, dok je policija saopštila znatno manju brojku - oko 35.000. Skup je protekao uglavnom mirno, uz prisustvo pojačanih policijskih snaga koje su blokirale prilaze trgu. Ipak, po završetku zvaničnog programa, manja grupa demonstranata pokušala je da se uputi ka Bulevaru kralja Aleksandra, gde je došlo do kraćih sukoba s policijom i upotrebe suzavca.

Glavni zahtev okupljenih bio je raspisivanje vanrednih izbora. Studenti su do 21 sat dali rok Vladi Srbije da predloži predsedniku republike raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora, upozorivši da će u suprotnom nastaviti građansku neposlušnost.

Protest oštriji, reakcija države brutalnija

U avgustu je protestni pokret u Srbiji, koji je počeo kao studentsko-građanska inicijativa, prerastao u najintenzivniji talas sukoba u poslednjih deset godina.

Povod je ostao isti, ali je ton protesta postao oštriji, dok je reakcija države bila brutalnija.

Između 12. i 15. avgusta širom zemlje izbili su nasilni incidenti.

U Novom Sadu su demonstranti upali u prostorije SNS, u Beogradu su ispred sedišta vlasti leteli suzavac, baklje i kamenice, dok su u Valjevu, Vrbasu i Pančevu zabeleženi sukobi s policijom.

Prema zvaničnim podacima, povređeno je više od 80 građana i 25 policajaca, a stotine ljudi je privedeno.

Vlast je optužila demonstrante za pokušaj destabilizacije zemlje, dok su studenti tvrdili da je nasilje izazvano provokacijama i prekomernom upotrebom sile.

"Srbijo, da li se čujemo?"

Na raskrsnici Stražilovske i Bulevara Cara Lazara u Novom Sadu, 5. septembra uveče, hiljade građana i studenata okupile su se na protestu pod sloganom "Srbijo, da li se čujemo?".

Događaj, koji je deo višemesečnog studentsko-građanskog pokreta, organizovan je kao odgovor na navodno narušavanje autonomije univerziteta i sve učestalije prisustvo policije u fakultetskim prostorijama.

Okupljeni su nosili transparente sa porukama o demokratiji, obrazovanju i političkoj odgovornosti, a među njima su bili i studenti, profesori, ali i građani koji su želeli da iskažu nezadovoljstvo načinom na koji vlast upravlja institucijama i obrazovnim sistemom.

Događaj je počeo mirno. Govori su se smenjivali, a prisutni su uzvikivali parole i minutima aplauza odavali počast žrtvama pada nadstrešnice.

Međutim, situacija je eskalirala kada su manji deo demonstranata pokušali da se uputi ka zgradi Filozofskog fakulteta. Policija je upotrebila suzavac i pendrecima rasturila grupu, što je dovelo do sukoba i nekolicine povređenih.

Reakcije vlasti bile su oštre - tvrdilo se da su demonstranti planirali nasilje i da je postupanje policije bilo opravdano. S druge strane, organizatori i građanske organizacije ukazivali su na prekomernu upotrebu sile i kršenje prava na mirno okupljanje.

"Građani protiv blokada"

Kako su protesti studenata i građana u Srbiji postajali sve masovniji i intenzivniji, vlast je ubrzo počela da organizuje kontrablokade, skupove podrške režimu, kao direktan odgovor na zahtev građana za promenama i autonomijom institucija.

Prvi značajniji kontraskupovi pojavili su se u septembru, paralelno sa protestima koji su blokirali saobraćajnice i fakultetske prostore. Cilj ovih okupljanja bio je da pokaže kako vlast ima svoju bazu podrške, ali i da delegitimizuje demonstrante prikazujući ih kao "marginalnu grupu koja remeti red i mir".

Kontrablokade su se manifestovale kroz organizovane šetnje i mitinge širom zemlje, pod sloganima poput "Građani protiv blokada".

U nekim gradovima, skupovi su održavani na stotinama lokacija istovremeno. Policija je često bila raspoređena između demonstranata i pristalica vlasti, što je u nekim slučajevima dovelo do napetosti i manjih incidenata.

Bilans

Prema nedavno donetoj i usvojenoj rezoluciji Evropskog parlamenta, do kraja septembra održano je više od 10.700 protesta u više od 630 opština.

Prema izveštaju inicijative "Release Everyone", od novembra 2024. do septembra 2025. najmanje 920 osoba je privedeno.

Godinu dana nakon pada nadstrešnice, protesti u Srbiji nisu samo sećanje na jedan tragičan događaj, već i izraz dubljeg nezadovoljstva stanjem društva, institucija i nedostatkom političke odgovornosti.

I dok se obeležava godišnjica, pitanje "šta dalje" ostaje otvoreno: Hoće li građanski pritisak prerasti u trajni pokret za promenu ili će energija protesta izbledeti pred svakodnevnim apatijama vlasti?

Do druge godišnjice, sudbina ovih protesta zavisiće od toga da li će građani uspeti da sačuvaju solidarnost i istrajnost - i da zahtev o odgovornosti pretvore u realnost.

Komentari (0)