Književnik o stradanju srpske kulture na KiM: "Uništena je jedna civilizacija"

Ko je odgovoran za zaštitu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji i da li je kulturna baština postala sredstvo političkog pritiska u pregovorima Beograda i Prištine? Imaju li međunarodne misije kapacitet i volju da garantuju bezbednost verskih objekata?

Na pitanje koja je mesta lično obilazio nakon što su oštećena i šta ga je najviše pogodilo, Rakočević je rekao da je teško obuhvatiti sve što je uništeno.

"Uništena je jedna civilizacija i uništava se jedna civilizacija i njeni reprezentativni simboli", rekao je on u emisiji Tražim reč.

Printscreen: Newsmax BalkansŽivojin Rakočević

Prisetiо se tri trenutka koja su mu se duboko urezala. Prvi je Crkva Svetog Nikole u Prištini.

Govoreći o ikonostasu, jednom od najlepših primeraka debarskog rada, Rakočević je istakao da se upravo ispred njega venčao.

Kada je kasnije ponovo ušao u crkvu, prizor je bio drugačiji.

"Goreli su nam đonovi", rekao je, opisujući razmere razaranja. 

"Gledate kako puca vaša ličnost"

Drugi trenutak, kaže, vezan je za Prizren, nekoliko dana nakon 17. marta 2004. godine.

"Tada nije bilo kamena koji je pripadao Srbima, a koji nije udaren", naveo je.

Manastir Svetih Arhangela za njega je oduvek imao miris doma.

"Nikakve emocije, ništa nemam, suze same idu", ispričao je, naglašavajući da su reakcije bile dublje od reči.

Treći, kako kaže, najsvežiji primer jeste uništavanje isposnice Svetog Petra Koriškog kod Prizrena.

Reč je o freskama na liticama i u pećinama, ambijentu koji bi, prema njegovim rečima, mogao da stoji i u Luvru.

Ipak, dovedeni su buldožeri, potkopani stubovi, a on je posmatrao kako puca kamen.

"Gledate kako puca vaša kultura i civilizacija, ličnost", rekao je.

"Koja frustracija može da dovede do rušenja 156 crkava i manastira"

Rakočević je naglasio da postoji organska veza između života ljudi i svetinja.

Čak i kada ih ne vidite u crkvi, ljudi iz Gračanice je, kako kaže, žive i osećaju. Život Srba na Kosovu i Metohiji, smatra on, takav je kakav jeste zbog Gračanice i Dečana, ali i obrnuto, jer su i te svetinje nezamislive bez naroda koji ih čuva. To je, ističe, simbioza.

Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji je stradalo oko 100.000 spomenika na grobljima, od srednjeg veka do danas, suprotno podacima. Ukazao je i na dva paralelna procesa koji se, kako kaže, odvijaju godinama.

"Dva procesa - falsifikoivanje i uništavanje - idu zajedno", upozorio je. Još se, dodaje, naučno proučava šta se dogodilo 17. i 18. marta 2004. godine, a reč je o hiljadama stranica dokumentacije. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Posebnu opasnost vidi u pokušajima da se sve podvede pod takozvano kosovsko ili kosovarsko kulturno nasleđe.

Rakočević smatra da su tri dominantna kulturna nasleđa na tom prostoru srpsko, osmansko i albansko i da je to jasno svakome ko se ozbiljno bavi istorijom i kulturom, tu nema mesta za kosovarsko kulturno nasleđe.

Upozorio je da bi relativizacija i preimenovanje mogli da budu jednako opasni kao i fizičko uništavanje.

Govoreći o ulozi međunarodne zajednice, Rakočević je ocenio da ona nije pokazala dovoljno spremnosti da reaguje.

"Međunarodna zajednica je ovde došla da štiti Albance, šta god da se desi, međunarodna zajednica bi preko toga prešla", jasno poručuje Rakočević.

Kao primer naveo je izostanak obnove Svetog Petra Koriškog, iako je reč o zaštićenoj zoni. Prema njegovom mišljenju, reakcija je morala biti hitna i nedvosmislena, ali se to nije dogodilo.

"Kultura je sve", poručio je na kraju, naglašavajući da Srpska pravoslavna crkva nikada na ovom prostoru nije bila remetilački faktor.

Postavio je pitanje kakva je to frustracija mogla da dovede do rušenja 156 crkava i manastira, do stradanja 39 objekata u pogromu, do nestanka biblioteka, gradova i ljudi.

Njegove reči ostavljaju otvoreno pitanje koje nadilazi dnevnu politiku. Ako se kulturno nasleđe briše ili preimenuje, briše li se i identitet naroda koji ga je stvarao. I da li je zaštita spomenika na Kosovu i Metohiji samo pitanje bezbednosti objekata ili pitanje opstanka jedne kulture.

Celu emisiju možete pogledati na Newsmax Balkans Youtube kanalu:

Komentari (0)