"Ponekad ne prepoznajete ljude, niko ne može da dopre do vas": Borba Srdane Gavrilović sa bipolarnim poremećajem

Srdana Gavrilović je uspešna, sportski nastrojena, puna života i ambicije. Međutim, iza osmeha i borbenog duha krila se tiha i iscrpljujuća borba sa emocijama koje su znale da odu u krajnosti.

Gostujujući u emisiji "Tražim reč", ispričala je svoju priču za Newsmax Balkans.

"Moj problem nastao je kada sam krenula u srednju školu. Tada se pojavio i problem zavisnosti od alkohola. To je trajalo dugo, a roditelji nisu reagovali jer su mislili da je prolazno i da sam samo tinejdžerka. Kada sam htela sama da se rešim te zavisnosti, upala sam u strašno stanje. Nisam znala šta mi se dešava, bila sam bezvoljna i mozak mi je bio prepun loših stvari", rekla je naša sagovornica.

Dodala je da je to trenutak kada je ostavila alkohol, ali je nakon toga nastupila depresija.

"Nisam bila ni svesna", naglasila je sagovornica.

"Pre depresije javila se manija"

Postojali su dani kada je imala osećaj da može sve, kada joj je san bio suvišan, ideje navirale bez prestanka, a svet delovao kao mesto bez granica.

U tim trenucima energija je bila gotovo opipljiva, ali i varljiva. A onda bi, bez upozorenja, došao pad. Težak, spor i nemilosrdan.

Nastupili su, kako kaže, dani kada je i najmanji zadatak zahtevao nadljudski napor, kada su misli postajale tamne, a tišina glasnija od bilo kakve buke.

"Pre depresije, javila se manija. Često se događa da prvo ide manija, pa depresija. Manična osoba je previše euforična i srećna, ima previše ideja i brzo priča, pa ne možete da je razumete. Nije trebalo ni dve sekunde da me neko iznervira. Svi su mislili da sam euforična zbog putovanja. Nakon toga upala sam u psihotičnu maniju, a kada ste u tome sve vam je van realnosti, ponekad ne prepoznajete neke ljude ili im dajete druge osobine, živite neka svoja uverenja, u nekom svom svetu, ne može niko da dopre do vas i ne postoji način", objasnila je Srdana.

"Ljudi prodaju stan u fazi psihotične manije"

Kada je, kako kaže, pobegla u Beograd iz Novog Sada, majka je mislila da se neće vratiti i "uzela je stvar u svoje ruke".

Istakla je da je manija mnogo rizična.

"To je rizično i impulsivno ponašanje, ljudi prodaju stan u fazi psihotične manije", napomenula je. 

Srdana nije krila da je bilo perioda kada je sumnjala u sebe, osećala stid ili strah od osude.

Printscreen: Newsmax Balkans

Mentalne bolesti u našem društvu često su obavijene ćutanjem, a ona je odlučila da to ćutanje prekine.

Njena iskrenost nije došla iz potrebe za pažnjom, već iz želje da neko ko prolazi kroz isto zna da nije sam.

Za Newsmax Balkans je ukazala koliko strahovi od manično-depresivnog stanja mogu da budu jaki.

"Imam ogroman strah, kad malo krene da mi se povećava energija, uplašim se da ne upadnem u manično stanje jer znam da me posle manije čeka depresija ili ako krenem da budem lošije razmišljam da ću pasti u depresiju. Čovek nekad sebe toliko može da ubedi da će da padne u epizodu da bude ceo dan u krevetu i razmišlja na taj način dok ne shvati da nije u depresiji", navela je Srdana. 

Bipolarni poremećaj nije nečiji identitet

Prihvatanje dijagnoze bipolarnog poremećaja za nju nije bilo samo medicinsko objašnjenje, već suočavanje sa sopstvenom ranjivošću.

Bilo je potrebno mnogo hrabrosti da prizna sebi da joj je potrebna pomoć. Još više hrabrosti da o tome govori javno.

Kroz terapije, razgovore i unutrašnje lomove, učila je da prepozna signale svog tela i uma, da razlikuje trenutke snage od trenutaka kada mora da uspori.

Danas, Srdana ne govori o sebi kao o žrtvi. Govori kao o osobi koja svakog dana bira da se bori, da razume sebe i da živi uprkos dijagnozi.

Njena priča podseća da bipolarni poremećaj nije nečiji identitet, već deo životnog iskustva sa kojim se može naučiti živeti. 

Komentari (0)