Brak nije trajni pristanak: Saglasnost, želja i granice u novom društvenom ogledalu

Tema silovanja u braku i izmene zakona u Francuskoj ponovo su otvorile pitanje koliko smo zaista svesni šta sve podrazumeva prisila na seksualni odnos i zašto nam je teško da prihvatimo da ona može postojati i unutar braka.

U emisiji "Tražim reč" o ovoj temi govorile su advokatica Aleksandra Milošević, novinarka Sofija Vukajlović, aktivistkinja Minja Marđenović, seksološkinja Marijana Vuksanović, influenserka Nataša Kovačević i psihološkinja Dunja Glavonjić.

Fokus razgovora bio je na saglasnosti, ličnim granicama i dostojanstvu, a novinarka Tijana Škodrić o tim pitanjima detaljno je razgovarala sa seksološkinjom Marijanom Vuksanović.

Vuksanović je objasnila da u Francuskoj ni ranije nije postojao zakon koji "dozvoljava silovanje", niti takav zakon postoji bilo gde u Evropi, već da je reč o izmeni koja uklanja prostor za slobodnu interpretaciju i pretpostavku takozvane bračne dužnosti.

"Zakon je donesen da se ukloni bilo kakav prostor za interpretaciju", naglasila je, dodajući da ne bi trebalo ni otvarati dilemu da li silovanje postoji u braku.

Kakoo je istakla, silovanje je silovanje, bilo da je u braku ili van njega.

Printscreen: Newsmax BalkansMarijana Vuksanović

Prema njenim rečima, novi zakon pomaže da se jasnije razumeju različiti oblici pristanka i prisile.

"Telesni integritet je osnovno ljudsko pravo i ne treba da ga dovodimo u pitanje", istakla je naša sagovornica.

Govoreći o prisili, Vuksanović je upozorila na rasprostranjen mit da je silovanje isključivo čin fizičkog nasilja, uz otpor i glasno izgovoreno "ne".

Šta je "freeze response"?

Objasnila je da postoji takozvani "freeze response", odnosno odgovor tela zamrzavanjem, koji je biološki i naučno potvrđen. U takvim situacijama, iako nema aktivnog otpora, to ne znači da je postojala saglasnost.

"Ako se žrtva ne opire, to je i dalje silovanje, jer pristanak nije postojao", rekla je.

Naglasila je da je seksualni odnos, u svojoj zdravoj formi, razmena zadovoljstva i entuzijazma dve osobe.

Problem nastaje kada se u odnos uvuku osećaj krivice, manipulacija ili neravnoteža moći, posebno u situacijama kada jedan partner ima finansijsku ili drugu vrstu dominacije.

"Svaki oblik nagovaranja i prisile postavlja pitanje: zašto je nekome u redu da ima odnos sa osobom koja to ne želi?", upitala je.

Ispunjavanje "dužnosti"

Koncept bračne dužnosti, kako je objasnila, nosi težak teret pitanja ravnopravnosti.

Ukoliko se od žene očekuje da ispuni "dužnost", postavlja se dilema da li je ona ravnopravna osoba sa sopstvenim emocijama, stresovima, bolestima i željama ili ispunjava seksualnu funkciju u braku.

Vuksanović smatra da je narativ o dužnosti relikt prošlosti i da tamo treba da ostane.

Osvrnula se i na uverenje da će dvoje ljudi, ako se vole, uvek želeti seksualni odnos. "To zvuči romantično, ali nije istina", rekla je, objašnjavajući da je ljudska seksualnost fluidna i zavisi od životne faze, stresa, zdravstvenog stanja i brojnih drugih faktora. Istakla je da postoji i deo društvenog diskursa koji je otvoreno maliciozan i koji ženu posmatra kao objekat. "Niko ne polaže pravo na tuđe telo i tačka", poručila je.

Foto: Milena Đorđević

Kada je reč o gubitku želje za odnosom, Vuksanović navodi da su uzroci kod muškaraca i žena često slični ali i da se kreću u širokom spektru. Od fizioloških faktora, poput hormonskih promena i bolesti do psiholoških razloga, uključujući unutrašnji stid i loša iskustva.

"Ne može se paušalno odgovoriti šta 'ubija' želju, jer je previše faktora u igri", objasnila je.

Ženama, kako kaže, često prvo savetuje da se odmore i naspavaju. U savremenom tempu života, uz stalni stres i preopterećenost, nervni sistem ostaje u stanju napetosti.

"Naš nervni sistem je preopterećen i nije napravljen da ima želju za razmnožavanjem kada je u opasnosti, kada je pod tenzijom. Takav organizam ne funkcioniše u režimu želje. Odmor je prvi korak da se libido probudi", rekla je.

Dodala je da se partneri najčešće pronalaze na sličnom nivou otvorenosti prema sopstvenoj seksualnosti, te da, kada jedan partner ima problem, postoji velika verovatnoća da i drugi nosi sličnu blokadu, samo izraženu drugačije. Komunikacija je, ističe, zajednička odgovornost.

"Najvažnije je da par shvati da su njih dvoje protiv problema, a ne jedno protiv drugog", napomenula je naša sagovornica.

Brak bez seksa, prema njenim rečima, može opstati ukoliko oba partnera nemaju visoku potrebu za seksualnim odnosom i sa tim su saglasni.

Međutim, ukoliko jedan partner ima izraženu želju, a drugi ne, frustracija može dovesti do niza drugih problema u odnosu.
Tema saglasnosti nije samo pravno pitanje, već pitanje ličnih granica, dostojanstva i međusobnog poštovanja.

Ljubav ne može počivati na dužnosti, niti bliskost može opstati tamo gde nema slobodne i jasne želje. Brak ne briše pravo na izbor, naprotiv, čini ga još važnijim.

Komentari (0)