Postporođajna depresija: Zašto se od majki i dalje očekuje da "mogu sve"?

U emisiji "Tražim reč" o ovoj temi govorile su psihijatar dr Maja Milosavljević Marković, patronažna sestra Tamara Obućina, autorka platforme @nisam.samomama Jelena Teofilović, direktorka Centra za mame Jovana Ružičić, osnivačica MAMF konferencije Meliha Žiško, kao i majka devetoro dece Vesna Milićević.

Milićević je istakla da je podrška ključna u periodu nakon porođaja.

"Jako je važna podrška, posebno partnera", rekla je, dodajući da se postporođajna depresija ponekad "nosi još iz trudnoće", odnosno da emocionalni izazovi ne počinju tek rođenjem deteta.

Iako se sama, kako kaže, nijednom nije suočila sa postporođajnom depresijom, priznaje da je duboko pogađa kada čuje da žene kroz to prolaze same.

"Nisam se nijednom suočila sa postporođajnom depresijom, ali mi je jako žao kada to čujem", kazala je.

Majka je devetoro dece, a najstariji sin ima 21 godinu. Upravo je on, ističe, bio velika podrška porodici.

"Svih devet trudnoća je bilo željeno", naglasila je, odbacujući stereotipe koji često prate porodice sa više dece.

Printscreen: Newsmax BalkansVesna Milićević

Govoreći o reakcijama okoline, Vesna Milićević priznaje da je ljudi ponekad posmatraju sa čuđenjem ali dodaje da je u Italiji, gde se porađala, imala snažnu institucionalnu podršku.

Tokom indukovanih porođaja, koji su trajali i po 12 sati, uz nju su bile dve babice, partner i lekar.

"To je pozitivna strana, da vidite to osoblje uz sebe dok se porađate", istakla je, naglašavajući koliko psihološka sigurnost utiče na celokupno iskustvo majčinstva.

Nakon devet sinova, najmlađa ćerka Mila, kako kaže, "definitivno je mezimica", a porodica se nada i desetom detetu. Njeno iskustvo, međutim, ne relativizuje probleme drugih žena, naprotiv, otvara prostor da se govori o tome koliko su uslovi, podrška i razumevanje presudni za mentalno zdravlje majke.

Između 10 i 15 odsto žena razvije postporođajnu depresiju

Stručnjaci upozoravaju da postporođajna depresija nije retkost. 

Globalno, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, između 10 i 15 odsto žena razvije postporođajnu depresiju, dok se u zemljama sa manje sistemske podrške procenat penje i do 20 odsto.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da se simptomi postporođajne depresije javljaju kod približno 15 do 20 odsto žena, ali da značajan broj njih nikada ne potraži stručnu pomoć niti o tome govori.

Foto: Envato

Razlozi su stigma, strah od osude i duboko ukorenjeno očekivanje da majka mora biti srećna i ispunjena odmah po rođenju deteta.

Tuga, iscrpljenost, anksioznost

Postporođajna depresija ne znači da majka ne voli svoje dete. Ona je ozbiljno mentalno stanje koje može uključivati osećaj tuge, bezvrednosti, iscrpljenosti, anksioznosti i emocionalne praznine. 

Postporođajna tuga, takozvani "baby blues", javlja se kod velikog broja žena u prvim danima nakon porođaja i obično prolazi spontano. Međutim, kada simptomi traju nedeljama ili mesecima i ometaju svakodnevno funkcionisanje, reč je o depresiji koja zahteva podršku i lečenje.

Razgovor u studiju pokazao je da društvo često nema razvijenu svest o tome od čega sve majku treba poštedeti: od nerealnih očekivanja, od osude, od nametnutog savršenstva.

Printscreen: Newsmax Balkans

O ženskom zdravlju se zna veoma malo, stoga ne čudi što nema ni dovoljno informacija o postporođajnoj depresiji i kako može da utiče na čitave porodice. 

Sagovornice su saglasne da se od majki mnogo očekuje i podsećaju da mame nisu mašine i majčinstvo nije takmičenje u izdržljivosti.

Podrška partnera, porodice i sistema može napraviti razliku između tihe patnje i zdravog početka novog života. Ako želimo zdrave porodice, moramo najpre brinuti o mentalnom zdravlju majki. Bez stigme, osude i očekivanja da "mogu sve".

Emisiju Tražim reč pogledajte u videu:

Komentari (0)