Koji sektori u Srbiji su najpogođeniji klimatskim promenama: "Veliki stres za ljude, deluju na način života"

Naš region i naša zemlja su više pogođeni klimatskim promenama nego što je to svetski prosek.

Govoreći o tome koji su sektori najpogođeniji, Petrović je istakao da su to sektori poljoprivrede, vodosnabdevanja, ali i proizvodnja električne energije iz hidropotencijala. 

"Nažalost, pogođeni su svi, i samo je pitanje u kom momentu će koji da donese više šteta i gubitaka privredi i društvu u našem regionu", ukazao je on za RTS.

"Ili previše ili premalo vode"

Petrović je pojasnio da temperatura koja raste na globalnom nivou dovodi do vremenskih ekstrema.

"To znači da ima ili previše vode, da odjednom padne mnogo kiše ili mnogo snega ili ima premalo vode ili postoje dugi periodi u kojima nema vode uopšte", naveo je on.

Foto: Envato

Dodao je da to dovodi do velikog stresa na ljude, biljke i životinje.

"Deluje na naše sisteme hrane, na način na koji se grejemo, živimo, krećemo i funkcionišemo u društvu", naglašava on.

Šteta usled klimatskih promena više od 15 milijardi

Petrović je naveo da je poljoprivreda u Srbiji pretrpela oko sedam milijardi štete u tom periodu.

"Ono što je tu još važnije je koliku će štetu pretrpeti poljoprivreda u budućnosti zbog promena klime. Prema nekim procenama u narednom takvom periodu ćemo imati više od 15 milijardi evra štete. Imali smo prošle godine neke procenjene štete od oko milijardu evra u privredi", rekao je on.

Dodao je da je tu važno i ko snosi taj trošak.

"Nije isto kada trošak snosi celo društvo i kada ga snose ranjive grupe ljudi koje žive od te poljoprivrede ili zajednice u državi koje su čija ekonomija je zasnovana na poljoprivredi", navodi on.

Mere prilagođavanja klimatskim promenama?

Dodao je da je Republika Srbija krajem 2023. godine donela Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, gde je popisala prioritete ali i konkretne mere koje je potrebno uraditi da bi se prilagodilo naše društvo, pre svega, jer prilagođavanja su uvek na nacionalnom nivou.

"Postoji čitav niz učinkovitih mera, poput zadržavanja vode, praćenja klimatskih parametara, upozorenja na sušu, obrazovanje, podizanje svesti ljudi o tome šta je sve potrebno, pravljenje novih i održivijih sistema za vodosnabdevanje, sprečavanje šteta od prirodnih klimatskih katastrofa i slično", navodi on. 

"Nemamo dobre podatke o tome kako se najbolje prilagoditi"

Dodao je da su to dobre mere i da na tom programu treba istrajati i sprovesti ga.

Istakao je i to da imamo dobre podatke o tome šta je problem, kakav je izazov, šta nam preti, gde možemo da budemo.

"Nemamo dobre podatke o tome kako se najbolje, najučinkovitije, najsvrsishodnije prilagoditi. To su podaci koje treba pribaviti i analizirati uz pomoć i podršku naučne zajednice i privrede i svih drugih stejkholdera, da bi se stvarno novac ulagao u zaista najbolje i najučinkovitije stvari", zaključio je Petrović.

Komentari (0)