Ima li u Srbiji "večnih hemikalija", opasnih po zdravlje: Nalaze se na predmetima koji se svakodnevno koriste

One su pronađene u vodi za piće u mnogim evropskim državama. Što se tiče Srbije, zvanični podaci govore da ih nema u vodi za piće. Međutim, pitanje je kada će se pojaviti.

PFAS jedinjenja, takozvane "večne hemikalije", nekada su bile cenjene zbog izdržljivosti.

Ova hemijska jedinjenja, međutim, mogu da zagade vazduh, zemljište i vodu, pa danas raste zabrinutost zbog rizika koje ove veštački stvorene hemikalije predstavljaju za prirodnu sredinu i naše zdravlje.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Večne hemikalije su velika grupa hemijskih supstanci, procenjuje se da ih ima između pet i deset hiljada, i one su sintetizovane četrdesetih godina prošlog veka, pokazale su neke jako lepe osobine u smislu da odbijaju masnoću, vodootporne su i, naravno, kao posledica toga, našle su brojne primene. Ove hemikalije su, međutim, jako stabilne u životnoj sredini, nagomilavaju se u životnoj sredini i kao takve, obzirom da se koriste u brojnim proizvodima opšte upotrebe, pre ili kasnije dospevaju u naš organizam", pojasnila je za Newsmax Balkans dr Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Uticaj na zdravlje: od hormona do kancera

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, večne hemikalije utiču na endokrini sistem, a povezuju se sa pojavom raka bubrega, prostate i testisa, povišenim holesterolom, bolestima jetre i bubrega, problema sa plodnošću, kao i razvojnim poremećajima kod dece.

Na području Srbije površinske i podzemne vode analizira Agencija za zaštitu životne sredine.

Na sajtu Agencije su objavljeni Rezultati ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda za 2023. godinu, ali u njima nema "večnih hemikalija". Iste godine objavljeni su rezultati jednog međunarodnog istraživanja, tokom kojeg su PFAS jedinjenja pronađena u Dunavu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ima ih i u tkivu divljih životinja u Srbiji, ali, na sreću, u slučajnim uzorcima mesa, mleka, jaja i ribe, stručnjaci Centra za ispitivanje namirnica u Srbiji ih nisu pronašli. Međutim, ne znači da uskoro neće.

"Nažalost, imamo situaciju u Srbiji da imamo preko 3.000 divljih deponija i da najveći deo našeg otpada odlazi na nesanitarne deponije koje su pravljene tako da nemaju ni osnovne uslove za zaštitu životne sredine. To znači da hemikalije i ostale zagađujuće materije koje se nalaze na tim deponijama mogu slobodno ili uz minimalni napor da uđu u parametre životne sredine - u vodu, vazduh, zemljište i u žive organizme", istakao je za Newsmax Balkans Igor Jezdimirović iz Udruženja inženjeri zaštite životne sredine.

Večne hemikalije su opasnost kako za sadašnje, tako i za buduće generacije i prilično je teško izbeći. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se PFAS jedinjenja ne koriste osim kada su ove supstance neophodne.

"Najbolji način je svakako oštrija regulativa i prethodnih godina smo bili svedoci zabrana kada su u pitanju neke od PFAS hemikalija, ali kao što smo malo prikazali, to je velika grupa jedinjenja, tako da bi zapravo najefikasniji način bila neka zabrana koja bi se odnosila na celu grupu jedinjenja", ocenila je dr Buha Đorđević.

Gde se sve kriju PFAS hemikalije u svakodnevnom životu

Večne hemikalije se često nalaze u tiganjima sa nelepljivim premazom, u ambalaži za hranu zbog njihove otpornosti na masnoću i visoke temperature, kao i u priboru za pečenje i odeći za aktivnosti na otvorenom.

Takođe se nalaze u sredstvima za čišćenje kuće, kao i u preparatima za negu kože, kozmetici i dentalnim proizvodima poput konca za zube.

Ima ih u tkaninama i nameštaju koji imaju premaze otporne na fleke. Međutim, čak i da svesno izbegavamo predmete koji imaju večne hemikalije, opasnost i dalje postoji.

Međutim, čak i da svesno izbegavamo predmete koje imaju večne hemikalije, opasnost i dalje postoji.

"Podsetiću vas da su prošle godine, prema podacima MUP, bilo 2.171 požar zvanično na deponijama u Srbiji. Šest deponija dnevno je gorelo i to je upravo bio jedan od načina na koje opasne hemikalije mogu da dođu u vazduh. Iz vazduha kasnije padaju na zemljište iz koga ulaze u podzemne vode i na taj način prave problem. Sve ono što bacite jednog dana će vam se vratiti ukoliko to ne zbrinete na adekvatan način", upozorio je Jezdimirović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Najveći problem kod večnih hemikalija je taj što su teško ili nikako razgradljive. Drugim rečima, ne možemo ih se osloboditi.

"Dosta su stabilne u životnoj sredini, s obzirom da imaju tu vezu između ugljenika i fluora koja se smatra jednom od najjačih veza u prirodi. I u tom smislu i u našem organizmu se veoma sporo metabolišu i imaju dug poluživot eliminacije, što znači da kad jednom uđe organizam, dugo će se zadržati. I ono što istraživanja pokazuju da je otprilike 98 odsto populacije cele svetske u svom organizmu ima PFAS hemikalije, nažalost", navela je dr Buha Đorđević.

PFAS jedinjenja ili večne hemikalije, postale su poznate zahvaljujući filmu Dark Waters iz 2019. godine, u Srbiji preveden kao Mutne vode, koji govori o stvarnoj pravnoj borbi između hemijskog giganta DuPont i grupe stanovnika gradića u američkoj državi Ohajo.

Sličan sudski postupak trenutno se vodi u Velikoj Britaniji. 

Komentari (0)