Cerebralno oštećenje vida nedovoljno prepoznato u Srbiji: Kako vide osobe sa ovim problemom

Najveći izazov je nedovoljna informisanost i pogrešna tumačenja ponašanja dece i odraslih sa ovim problemom.

Zamislite sobu punu igračaka. Kada bi u nju ušlo, dete sa cerebralnim oštećenjem vida moglo bi videti te igračke, ali ne na jasan i smislen način.

Umesto da odmah prepozna lutku, kocku ili loptu, može se desiti da vidi samo delove - boju, svetlucanje, neki oblik koji "otkače".

Ako je u sobi puno stvari, u njihovim očima sve se može stopiti u gomilu šarenih mrlja. Ponekad će soba izgledati potpuno realno, a ponekad kao da je puna haotičnih, brzih informacija koje mozak ne stiže da složi u celinu.

To je svakodnevica dece sa ovim problemom, ali i njihovih roditelja koji im neumorno pružaju podršku. 

"Nemamo konkretne smernice"

Master defektolog Valentina Martać rekla je za Newsmax Balkans da je situacija sa cerebralnim oštećenjem vida u Srbiji kao i u svakoj zemlji u razvoju.

"Mi još uvek nemamo kreirane konkretne smernice koje nama pomažu da uradimo pravu dijagnostiku i nemamo realno formirane timovi koji treba da se sastoje od: oftamologa, neurologa, fizijatara, pedijatara, samim tim tifologa, odnosno ljudi koji se bave rehabilitacijom i edukacijom sa decom koja imaju oštećenje vida. Samim tim, mi smo još na početku", napomenula je Martać.

Foto: Pixabay

Deca sa ovakvim oštećenjem vida svakodnevno se susreću sa svetom koji nije u skladu sa njihovim vizuelnim potrebama. Svako od njih ima drugačiju manifestaciju istog problema što zahteva posebnu i dobro osmišljenu podršku. 

Postoje efikasne strategije koje pomažu

Marko Stamenković iz Udruženja "Videti jasno" naveo je da se roditelji susreću sa nedostatkom literature o razumevanju cerebralnog oštećenja vida.

"Ispostavilo se da razgovor sa drugim roditeljima koji imaju slična iskustva jeste ono što je najveća pomoć. Svako od te dece zahteva individualni pristup, izradu materijala, izradu različitih knjiga", istakao je on.

Osobe sa cerebralnim oštećenjem vida ne mogu se kategorizovati kao slepe niti slabovide osobe.

Postoje veoma efikasne strategije i programi koji pomažu. Kod dece je presudna rana stimulacija, kroz igru i pravilno osmišljene aktivnosti.

Kod starije dece i odraslih primenjuju se: vizuelni treninzi, prilagođavanje prostora i materijala,učenje strategija snalaženja, tehnološka pomagala. Međutim, takva pomoć nije dostupna svima, kao i škole specijalizovane za edukaciju dece sa ovakvim oštećenjem vida.

Komentari (0)