Vantelesna oplodnja pod lupom: Kako parovi podnose rizik od mutacija u donorskom materijalu?

Slučaj iz Danske, u kojem je otkriveno da je jedan muškarac čija je sperma korišćena u postupcima oplodnje nosilac genetske mutacije koja značajno povećava rizik od teških bolesti, a da je njegovim doniranim genetskim materijalom začeto oko 200 dece širom Evrope, otvorio je niz pitanja o bezbednosti, etici i kontroli postupaka doniranja reproduktivnog materijala.

Koje se bolesti mogu preneti putem donirane sperme ili jajnih ćelija? Koliko su kontrole rigorozne i gde su granice medicine? I najvažnije: da li smo kao društvo spremni da razumemo da surogat majčinstvo, donacija jajne ćelije ili sperme najčešće nisu hir, već jedini put ka roditeljstvu?

O ovim pitanjima u emisiji "Tražim reč" govorili su Marijana Arizanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo", endokrinolog Srđan Popović, psihoterapeutkinja Snežana Anđelić, osnivačica agencije Link4Med Sanja Jovanović i specijalistkinja ginekologije i akušerstva Slađana Raović.

Strah parova i granice zakona

Marijana Arizanović je istakla da je ono što u čitavoj proceduri najviše nedostaje jeste ljudskost.

Kako je navela, "neko ko se bori da dobije dete očekuje makar mrvu razumevanja". Ona objašnjava da udruženje "Šansa za roditeljstvo" ovu vest nije doživelo kao razlog za paniku, jer u Srbiji postoji jasno definisana zakonska regulativa prema kojoj je donacija "jedan donor - jedan par".

Printscreen: Newsmax Balkans

"Donekle smo zakonski zaštićeni, ali ono što jeste problem jeste da kada ovakva vest odjekne u medijima, parovi se prirodno uplaše. A strah je upravo ono što im je u tom procesu najmanje potrebno", naglasila je Arizanović, ukazujući na psihološki teret koji ovakve informacije dodatno nameću ljudima koji se već nalaze u izuzetno zahtevnom procesu.

Psihološki pritisak i usamljenost u procesu

Psihoterapeutkinja Snežana Anđelić podsetila je da potreba za potomstvom postoji kod ogromnog broja ljudi.

Prema njenim rečima, "90 odsto zdravih ljudi ima potrebu za potomstvom i oseća prazninu dok ne dobije dete", zbog čega su spremni da ulože ogromnu energiju, emocije i sredstva.

"Kada se pojave ovakve vesti, ljudi počinju da preispituju čitavu odluku. Ako u tom procesu nemaju adekvatne partnere ili podršku, ostaju potpuno sami", rekla je Anđelić, ukazujući na psihološku ranjivost parova i pojedinaca koji se odlučuju na ove metode.

Medicina bez garancija

Endokrinolog Srđan Popović istakao je da u medicini gotovo nikada ne važi jednostavna matematika.

"U medicini nikada nije dva plus dva jednako četiri, uvek ima još nešto", rekao je Popović, dodajući da se neke stvari u životu prosto poklope, ali da se ništa ne može garantovati.

Govoreći i iz ličnog iskustva, naveo je da su on i njegova supruga sina dobili nakon dugog iščekivanja, i to na njegov rođendan, ali je naglasio da takvi ishodi nisu pravilo. Popović je ukazao i na sve češće situacije u kojima žene u četrdesetim godinama dolaze sa željom da postanu majke, nakon što su, kako kažu, "uradile sve što su htele u životu", ali nemaju partnera.

"Tada odlaze u inostranstvo, često u Skoplje jer je najjeftinije, i biraju donore - Šveđanin, Norvežanin, Danac. Ali postavlja se pitanje: iz kog miljea dolaze ti muškarci koji za male pare čekaju u redu da doniraju svoj genetski materijal?", rekao je Popović, dodajući da se u takvim situacijama mora otvoriti i društveno pitanje potrebe deteta za oba roditelja.

Kako funkcionišu banke sperme i jajnih ćelija?

Osnivačica agencije Link4Med Sanja Jovanović istakla je da je vest o danskom donoru "apsolutno užasavajuća", ali i da je, uprkos rigoroznim procedurama, nemoguće pregledati donora do apsolutne sigurnosti.

"Radili smo vrlo blisko sa tom bankom sperme i jajnih ćelija, to je eminentna institucija sa izuzetno detaljnim i strogim pregledima. Ne možemo sa sto odsto sigurnosti znati da li je donor zdrav, isto kao što ne možemo znati ni za sebe", rekla je Jovanović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kako objašnjava, konkretni donor bio je zdrav, kao i njegova porodica, ali je mutacija postojala u njegovoj spermi i nije mogla biti detektovana standardnim pregledima.

"Stručnjaci kažu da dete začeto takvom spermom ima više od 90 odsto šanse da oboli, ali je procenat da se takva mutacija uopšte pojavi izuzetno mali", navela je ona.

Cena roditeljstva i nemanje izbora

Arizanović je podsetila da se često radi o desetinama hiljada evra, što je za prosečnog stanovnika Srbije nedostižno.

Kako je naglasila, "niko iz udruženja 'Šansa za roditeljstvo' ne želi da ide na vantelesnu oplodnju, donaciju ili surogat majčinstvo - ali mora".

Slučaj iz Danske pokazao je da ni najsavremeniji sistemi kontrole nisu nepogrešivi, ali i koliko senzacionalistički pristup može dodatno povrediti one koji su već ranjivi.

Komentari (0)