"Radije plaćaju kaznu": Zašto poslodavci izbegavaju da zaposle osobe sa invaliditetom iako ih zakon na to obavezuje

Da bi poslodavce podstakli da biraju zapošljavanje umesto plaćanja penala, Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi niz mera.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je više od deset hiljada nezaposlenih osoba sa invaliditetom. Iako se beleže određeni pomaci, mere koje bi trebalo da olakšaju zapošljavanje koriste se ograničeno i bez dugoročnih efekata.

Milica Glišić iz Foruma za mlade sa invaliditetom navela je da je uspešnost zapošljavanja kroz njihove programe veća od 50 odsto, ali da sistemska rešenja i dalje izostaju.

Printscreen: Newsmax BalkansMilica Glišić

"Svake godine radimo sa 280 korisnika. Tokom 2025. godine smo imali smo 148 novih korisnika što govori o tome da dolaze nove osobe sa invaliditetom koje žele da ostvare radni odnos. Na portalu imamo 1.550 kandidata i 240 poslodavaca. U odnosu na prethodnu godinu imamo povećanje od 26 posto. Uspešnost u zapošljavanju prelazi 50 posto", navela je ona.

Put do posla za osobe sa invaliditetom često zavisi od podrške organizacija civilnog društva, a ne od samog sistema. Jedan od onih koji su na taj način došli do zaposlenja je Saša Dinčić.

Saša je osoba sa intelektualnim invaliditetom, ali ima poslovnu sposobnost i pravo na rad. I pored toga što radi, Saša kaže da ne može da ostvari ekonomsku nezavisnost.

Printscreen: Newsmax BalkansSaša Dinčić

"Ako su radnicima 70.000 dinara plate, voleo bih da i moja plata bude 70.000 dinara, od koje ću moći da se izdržavam, da mogu da platim stan, da se izdržavam ili ako planiram sa nekim zajednički život. A ovako, sa 33.000 dinara, ja ne mogu ništa, ali bukvalno ništa... Jedva preživim do 20. u mesecu", priča Saša.

"Pravilnik nejasan i nepraktičan"

Iako zakonske obaveze postoje, mnogi poslodavci radije plaćaju kazne nego što zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je problem i u proceni radne sposobnosti - pravilnik postoji, ali je nejasan i nedovoljno praktičan. Preciznija i transparentnija procena, kaže, olakšala bi poslodavcima odluku da zaposle osobe sa invaliditetom.

"Pravilnik o proceni radne sposobnosti postoji, ali je štur. Piše šta osoba ne sme i pravilnik se fokusira na formu a ne suštinu. Ne piše šta osoba može da radi, a te informacije bi poslodavcima bile korisne. Mimo toga što stoji stepen obrazovanja u pravilniku da pišu veštine poslodavci bi našli mesto za tu osobu u svojoj kompaniji", navodi Jevtović.

Iako brojke pokazuju određene pomake, bez promene pristupa i doslednije primene postojećih mera, zapošljavanje osoba sa invaliditetom ostaje izazov.

Sašina priča pokazuje da osobe sa invaliditetom mogu i žele da rade, ali da bez stvarne sistemske podrške ekonomska nezavisnost ostaje gotovo nedostižna, a inkluzija više od puke zakonske obaveze.

Komentari (0)