"Batut" upozorava i savetuje za praznike: Budite umereni u ishrani, posledice preterivanja mogu da budu opasne

Institut je naveo da preterivanje u hrani i piću ima svoju cenu, te da unos velike količine namirnica koje se inače sporo vare – poput mesa i mesnih prerađevina, pržene ili pohovane hrane, masnih salata, slatkiša i raznih napitaka, dovodi do toga da varenje traje duže i da bude manje efikasno.

"Kada unosimo previše hrane, pankreas luči dodatni insulin, što može dovesti do naglog pada nivoa šećera u krvi", naveo je Batut, dodajući da se tada javljaju umor, malaksalost, vrtoglavica, znojenje i mučnina, što često dovodi do ponovnog posezanja za slatkom hranom.

Obilan obrok može izazvati i gorušicu, peckanje i bol u stomaku, nadimanje i gasove, a slana i masna hrana, kao i alkoholna i bezalkoholna pića, mogu doprineti porastu krvnog pritiska, osećaju lupanja ili preskakanja srca, pa čak i bolu u grudima.

Foto: Envato

Posebno oprezni bi, prema navodima "Batuta", trebalo da budu hronični bolesnici – osobe sa povišenim krvnim pritiskom, povećanim masnoćama u krvi, šećernom bolešću, bubrežnim oboljenjima i sličnim zdravstvenim problemima.

Institut ističe da se praznični obrok može učiniti zdravijim preskakanjem aperitiva ili ograničenjem na jednu čašicu rakije.

Savetuje se izbegavanje slatkih likera i mešavine alkohola sa sokovima i gaziranim pićima, jer se tako lakše popije veća količina alkohola i unese više kalorija.

"Opredelite se ili za predjelo ili za glavno jelo. Ako želite da probate po malo od svega, birajte manju porciju proje i tanku krišku belog sira kao predjelo, a parče pečenja bez kožice uz obilje salate kao glavno jelo", naveo je "Batut", ističući i da je jedna čaša crnog vina sasvim dovoljna za novogodišnju zdravicu.

Umesto teških kolača, desert možete zameniti voćnom salatom bez dodatog šećera i šlaga, a alternativa klasičnoj večeri može biti bife posluženje sa raznovrsnim salatama, poput zdravije varijante Valdorf salate sa rendanim kiselim jabukama, celerom, seckanim orasima i kiselom pavlakom sa niskim procentom masti ili nemasnim jogurtom umesto pavlake i majoneza.

Dobar izbor je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, paprike iz turšije i praziluka, začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom, a uz to se može poslužiti crni hleb, po mogućstvu domaći, sa dodatkom semenki.

"Smanjite porcije, pijte dovoljno tečnosti (najbolje vodu i nezaslađene čajeve) i budite fizički aktivni", poručio je Institut za javno zdravlje, navodeći da bi promene u ishrani trebalo da budu individualno prilagođene, naročito kod osoba sa zdravstvenim problemima, pa je savet lekara uvek najbolji izbor.

Komentari (0)