Običaji između tradicije i modernog života: Kako se proslavlja Božić u različitim delovima Srbije?

"Mir moramo da pronađemo u sebi pre svega, odnosno u porodici i u okruženju. Mi smo svedoci da se svašta dešava u svetu, ali moramo da se posvetimo prijateljima i porodici i da iskoristimo bar ovaj dan za radosne vesti i čestitke", kaže Repedžić, osvrćući se na globalne sukobe i tenzije.

On podseća da mir nije samo unutrašnje stanje.

"Mi kao ljudi smo vezani za druge ljude i taj mir moramo da pronađemo i u drugima. Tako se stvara zajednički mir u zajednici, u selu, među prijateljima", naglašava naš sagovornik.

Repedžić ističe i izazove savremenog doba.

"Svetom vladaju interesi, materijalna korist i tehnologija se menja iz minuta u minut. Ne možemo da pobegnemo od društvenih mreža, ali možemo bar danas da ostavimo sve po strani i da se posvetimo porodici", kaže etnolog.

Božić kroz prizmu zajednice i običaja

Veliki broj ljudi proslavlja Božić na različite načine, i upravo je to lepota praznika, kaže Repedžić.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Repedžić

Navodi tradicionalne običaje, od pokladnog jahanja u Sremu, do maskiranja u Homolju.

"U Laznici se ljudi maskiraju i dovijaju na različite načine, a u selu Vukovac se izvodi običaj 'Starci' tako što se čitava zajednica okuplja i proslavlja praznik", 

Naglašava i značaj porodice.

"Možemo taj mir da pronađemo samo u sebi, ali i u zajednici. Zajednički običaji stvaraju osećaj povezanosti i sigurnosti", objašnjava Repedžić.

Porodica, tradicija i savremeni izazovi

Antropolog objašnjava i ulogu srpske porodice u prazničnim danima.

"Deca ne smeju da se svađaju na Božić, jer narod kaže da će dobiti čireve. Srž svega je mir i harmonija", navodi on.

Priznaje da je savremena porodica u stalnoj tranziciji, ali naglašava važnost kombinovanja tradicionalnog i modernog.

"Danas imamo i badnjak, lomimo česnicu, ali možemo primeniti te običaje u savremenom kontekstu", dodaje.

Simbolika badnjaka i česnice, kako kaže, ostaje i do danas nepromenjena.

"Vatra je simbol ognjišta, badnjak nas upućuje na toplinu doma i porodice. To su mali simboli identiteta koji nas povezuju i u 21. veku", upućuje Repedžić.

Savremeni običaji i njihova promena

Navodi da se običaji modifikuju, ali se suština čuva.

"U Sremu i Homolju običaji su i dalje živi, a u velikim gradovima ih je teže pratiti", kaže etnolog.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Razlike između regiona, dodaje, postoje, ali su funkcije običaja iste - okupljanje zajednice i slavlje porodice.

On ističe i promene u trpezama.

"Ranije je ručak bez mesa bio nezamisliv, danas je situacija drugačija. Trpeza se menja, ali običaji ostaju, česnica je obavezna, kao i bogata, svečana trpeza", ističe Repedžić.

Post, koji prethodi Božiću, objašnjava kao duhovno čišćenje.

"Post nije samo odricanje od hrane, već i od loših misli. Ljudi žele da se duhovno pročiste, a ne nužno da budu strogo religiozni", tvrdi naš sagovornik.

Gostovanje etnologa i antropologa Aleksandra Repedžića pogledajte u videu:

Komentari (0)