Saveti "Batuta" za hladno vreme: Kako sačuvati zdravlje na niskim temperaturama

Iz "Batuta" ukazuju da niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju zdravstvenu situaciju građana, a najčešće lokalne posledice takvog vremena su smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi.

Smrzotine karakteriše u početku osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol, a nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja i tada je koža modra, bleda ili crvena, a kasnije nastaje otok, ponekad i plikovi.

Osim lokalnih posledica u uslovima niskih temperatura može se javiti i opšta hipotermija (smrzavanje), što je stanje snižene opšte telesne temperature koje nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti.

U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti, a kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom i tada se sve telesne i psihičke funkcije usporavaju.

Kada hitno potražiti lekarsku pomoć

Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Osim toga, osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu, a promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu.

"Batut" na sajtu navodi da su posebno osetljive grupe stanovništva novorođenčad, odojčad i mala deca koja su podložnija procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani, ali i osobe starije od 65 godina koje su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju.

Stare osobe su uglavnom i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim, ali su posebno osetljive i osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova i bolesti disajnih puteva, ali i osobe koje rade na otvorenom u uslovima niskih temperatura vazduha.

Profesionalni sportisti i osobe koje se bave rekreacijom na otvorenom prostoru, osobe pod uticajem alkohola i osobe koje žive na otvorenom ili u neadekvatnom smeštaju - socijalno ugroženi pojedinci i porodice su osetljive grupe stanovništva na koje hladnoća može uticati.

Kako se zaštititi na niskim temperaturama

"Batut" je u objavi na svom sajtu naveo savete za očuvanje zdravlja u uslovima niskih temperatura vazduha - ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru, ukoliko radite na otvorenom trudite se da budete u stalnom pokretu po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina, a ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama, a u uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.

Foto: ATAImages/F.S..

Osim toga, navode i da je potrebno održavati telesnu temperaturu - koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove, slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice), glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromočivu obuću.

Pored garderobe, važna je i obuća, te ukazuju da je važno nositi obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti, obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

Ishrana i napici tokom hladnih dana

Ako se odeća pokvasi, treba je zameniti suvom, što je pre moguće, a važno je i unositi što više toplih napitaka (čaj, supa) i izbegavati napitke sa visokim sadržajem kofeina.

Ne savetuje se unos alkohola u uslovima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja), a važno je i da se jede redovno – topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature.

Potrebno je na vreme obezbediti se zalihama namirnica dugog roka trajanja, posebno ako se stanuje u udaljenim seoskim područjima, važno je i proveravati stanje grejanja u domaćinstvu gde bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 stepen Celzijus.

Takođe, "Batut" navodi da treba biti oprezan u saobraćaju u uslovima niskih temperatura vazduha.

"Ako ste pešak - budite obazrivi pri kretanju po snegu i ledu, kao i kada prelazite preko obeleženog pešačkog prelaza koji može biti klizav. Ako ste vozač - pre nego što upalite motorno vozilo očistite sneg i led", navodi "Batut".

Ističu da je važno redovno pratiti informacije o vremenskim uslovima i postupati u skladu sa upozorenjima izdatim od strane nadležnih službi.

Oprez u saobraćaju

Obavezno je koristiti opremu potrebnu za zimske uslove vožnje (zimske gume, lanci), izbegavati da bez preke potrebe se kreće na dalja putovanja, posebno u planinske predele, u uslovima kada ima snega i vetra na putnim pravcima koji prave snežne nanose.

Podsećaju da, u slučaju da neko ostane izolovan na putu, treba da pozove hitne službe (193 i 192).

"Batut" ističe da se treba pobriniti za osobe u svom okruženju - proveravajte starije članove porodice, prijatelje i susede koji žive sami i nabaviti im sve što im je potrebno ako to ne mogu da učine sami.

"Ne dozvolite da starije osobe izlaze van kuće same, bez pratnje, jer to može povećati rizik od neželjenih padova i posledičnih povreda.

Novorođenčad i malu decu ne treba izvoditi napolje u uslovima izuzetno niskih temperatura jer su pod većim rizikom od nastanka promrzlina i hipotermije.

Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima", navodi "Batut".

Komentari (0)