Da li će nas uskoro lečiti kompjuteri i veštačka inteligencija?

Ovo predstavlja značajan iskorak u savremenoj biomedicinskoj i farmaceutskoj nauci i pruža novi pogled na način na koji naučnici stvaraju lekove.

Alat, nazvan "PDGrapher", razvijen je kako bi odgovorio na jedan od ključnih problema savremene medicine, a to je činjenica da mnoge bolesti, posebno ksnceri i druge kompleksne hronične bolesti, nisu posledica poremećaja jednog gena ili jednog molekularnog puta, već su rezultat složenih mreža međusobno povezanih genetskih i biohemijskih procesa u organizmu.

Za razliku od dosadašnjih klasičnih pristupa otkrivanju lekova koji se fokusiraju na jedan protein, alat PDGrapher koristi graf-neuronske mreže kako bi modelovao odnose između gena, proteina i efekata lekova, tretirajući ih kao međusobno povezane čvorove u mreži.

Na taj način, sistem ne analizira samo koji je gen promenjen u toku bolesti, već i kako te promene utiču na čitavu ćelijsku mrežu u organizmu, i kako kombinovani pristupi lečejju mogu da 'preusmere' ćeliju iz bolesnog u zdravo stanje. Istraživači su trenirali ovaj softverski model na velikim skupovima podataka koji sadrže informacije o genskoj ekspresiji u zdravim i obolelim ćelijama, kao i podatke o tome kako se te ćelije menjaju nakon primene različitih terapija. U daljim detaljnim studijama validacije, 'PDGrapher' je testiran na podacima koji obuhvataju više vrsta karcinoma, i pokazao je sposobnost da preciznije identifikuje relevantne terapijske ciljeve u poređenju sa postojećim metodama, pri čemu su rezultati dobijani znatno brže

U švajcarskom Davosu upravo je završen ovogodišnji Svetski ekonomski Forum, koji predstavlja najveće svetsko okupljanje državnika, stručnjaka i lidera iz različitih industrija.

Uticaj veštačke inteligencije

U današnjem svetu u kome više od četiri i po milijardi ljudi nema adekvatan pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, a nedostatak medicinskog osoblja postaje hroničan problem, Ai se sve češće vidi kao jedan od ključnih deliva ha nova i inovativna rešenja.

Različiti AI algoritmi već danas pomažu lekarima u ranom otkrivanju bolesti, tumačenju snimaka mozga, identifikaciji preloma i dijagnostici stanja koja su ranije zahtevala dugotrajan i skup proces.

U hitnim situacijama, AI sistemi takođe mogu značajno unaprediti trijažu pacijenata, proceniti hitnost intervencija i optimizovati raspodelu resursa, posebno u preopterećenim zdravstvenim službama. Veliki potencijal vidi se i u administrativnim poslovima, gde 'digitalni asistenti' smanjuju birokratsko opterećenje lekara i medicinskih sestara, ostavljajući im više vremena za pacijente.

Ipak, WEF upozorava da zdravstvo generalno zaostaje u primeni Ai u odnosu na druge industrije zbog složene regulative u različitim zemljama , nedostatka infrastrukture i pitanja poverenja.

Ključ uspeha, zaključuje WEF, leži u odgovornoj primeni, etičkim standardima i jednakom pristupu tehnologiji, kako bi koristi veštačke inteligencije bile dostupne svima, a ne samo najrazvijenijim zemljama.

Na ovu temu smo razgovarali sa dr. sci. Jasminom Arsić, specijalistom farmacije, koja se godinama bavi ovom tematikom:

"Digitalizacija nudi brojne koristi za zdravstvene sisteme širom sveta. Korišćenjem tehnologija digitalnog zdravstva, pacijenti i zdravstveni profesionalci mogu komunicirati na daljinu, što poboljšava pridržavanje terapije i olakšava pristup zdravstvenoj zaštiti smanjenjem prepreka i povećanjem pogodnosti. Napredak u digitalnim alatima doprinosi preciznijoj, efikasnijoj i personalizovanijoj nezi pacijenata" navodi dr. Arsić.

Efikasna zdravstvena zaštita

"Za nas farmaceute, ova transformacija predstavlja ključnu priliku da redefinišu svoju ulogu – kako u individualnoj nezi pacijenta, tako i u širem unapređenju zdravstvenog sistema. Digitalizacija sve više menja način rada farmaceuta u apotekama i industriji. Digitalne tehnologije – od elektronskih zdravstvenih evidencija i veštačke inteligencije, do sistema upravljanja podacima – mogu smanjiti jaz u pristupu zdravstvenoj zaštiti i poboljšati bezbednost, efikasnost i kvalitet farmaceutske zdravstvene zaštite. Farmaceuti, kao dostupni i pouzdani zdravstveni profesionalci, imaju jedinstvenu poziciju da vode odgovornu primenu digitalnih alata u apotekama.Korišćenjem savremenih digitalnih alata – od mobilnih zdravstvenih aplikacija (mHealth) i e-recepata do veštačke inteligencije – farmaceuti mogu pružiti precizniju, efikasniju i personalizovaniju zdravstvenu zaštitu. Sve veći broj apoteka integriše digitalne platforme kako bi unapredio komunikaciju sa pacijentima. Telezdravstvo omogućava virtuelne konsultacije i savete, dok mHealth aplikacije podsećaju pacijente na terapiju i pomažu u praćenju simptoma. E-recepti smanjuju greške u izdavanju lekova i ubrzavaju pristup terapiji, dok sistemi za podršku u donošenju kliničkih odluka upozoravaju farmaceute na moguće interakcije lekova ili kontraindikacije, čime se povećava bezbednost pacijenata. Digitalne platforme takođe omogućavaju praćenje pacijenata preko bezbednih poruka i mobilnih aplikacija, što utiče na saradnju i zadovoljstvo pacijenata".

Printscreen: Newsmax Balkans

"Inicijative za mobilno zdravstvo (mHealth) ističu potencijal ovih tehnologija da smanje troškove, osnaže pacijente i unaprede kvalitet zdravstvene zaštite. Prednosti m-zdravstva su trostruke: pacijent preuzima kontrolu nad sopstvenim zdravljem, gradi se efikasniji zdravstveni sistem, i otvaraju se mogućnosti za inovativne usluge i industriju aplikacija. Primeri od značaja za farmaceute uključuju aplikacije za merenje vitalnih znakova, podsetnike za lekove i savete o ishrani i rekreaciji. Međunarodne studije pokazuju da je edukacija farmaceuta ključna za primenu digitalnih tehnologija. Farmaceuti i studenti uče ne samo o tehnologijama, već i o etici, zaštiti podataka i bezbednosti, što je presudno za kvalitetnu farmaceutsku uslugu.Ulaganje u digitalnu pismenost i infrastrukturu omogućava farmaceutima da prošire svoj domet izvan tradicionalnih apoteka, povežu se sa pacijentima u udaljenim područjima i aktivno učestvuju u unapređenju zdravstvenog sistema. Digitalna transformacija čini farmaceutske usluge dostupnijim i sigurnijim za sve građane, pozicionirajući farmaceute kao ključne aktere u modernom, pacijentima orijentisanom zdravstvu", dodaje dr. Arsić.

Američki Nacionalni institut za zdravlje takođe smatra da će u narednih nekoliko godina digitalizacija, internet i veštačka inteligencija u mnogome promeniti globalno zdravstvo.

NIH navodi da se AI sistemi i digitalna rešenja sve više primenjuju u zdravstvenim sistemima širom sveta, obećavajući precizniju dijagnostiku, personalizovanu terapiju i efikasnije upravljanje zdravstvenom zaštitom.

Veštačka inteligencija se u zdravstvu ne posmatra kao jedna tehnologija, već kao skup alata – od mašinskog učenja i obrade velikih količina podataka, sve do digitalnih asistenta i automatizovanih sistema za podršku kliničkom odlučivanju. Takođe, AI već pokazuje veliki potencijal u oblastima poput radiologije, dermatologije i genetike, gde algoritmi mogu da pomognu lekarima u ranijem otkrivanju bolesti i preciznijem tumačenju nalaza.

Ona može olakšati administrativne poslove, smanjiti opterećenje zdravstvenih radnika i unaprediti praćenje hroničnih bolesnika putem pametnih uređaja. Analiza NIH upozorava i da ovaj "tehnološki entuzijazam" ipak mora biti uravnotežen. Mnogi AI sistemi još uvek nemaju dovoljno kliničkih dokaza o dugoročnoj efikasnosti, a postoji i rizik od pristrasnosti algoritama ukoliko se treniraju na nedovoljno raznovrsnim podacima. Posebna pažnja mora se posvetiti i etičkim pitanjima, zaštiti privatnosti pacijenata i jasno definisanoj odgovornosti.

Komentari (0)